Zvaničniku Saadu al-Džabriju je rečeno da ostavi svoj mobilni telefon na stolu ispred. Princ je uradio isto. Dva muškarca su sada bila sama. Mladi princ se toliko bojao špijuna iz palate da je izvukao utičnicu iz zida isključivši jedini fiksni telefon.
Abdulah, kralj Saudijske Arabije, umirao je 2015. godine u bolnici.
Njegov polubrat Salman je trebalo da postane kralj, a Salmanov omiljeni sin, Muhamed ibn Salman, pripremao se za vlast, započinje priču o kontroverznom saudijskom princu BBC.
Princ, koji je imao samo 29 godina, napravio je velike planove za svoje kraljevstvo, međutim, plašio se da bi zaverenici unutar porodice na kraju mogli da krenu protiv njega. Tako je u ponoć jedne večeri tog meseca pozvao višeg službenika bezbednosti u palatu rešen da pridobije njegovu lojalnost.
Zvaničniku Saadu al-Džabriju je rečeno da ostavi svoj mobilni telefon na stolu ispred. Princ je uradio isto. Dva muškarca su sada bila sama. Mladi princ se toliko bojao špijuna iz palate da je izvukao utičnicu iz zida isključivši jedini fiksni telefon.
Džabri je rekao da je Salman tada govorio o tome kako će probuditi kraljevstvo iz dubokog sna dozvoljavajući mu da zauzme mesto koje mu pripada na globalnoj sceni. Prodajom udela u državnom proizvođaču nafte Aramko, najprofitabilnijoj kompaniji na svetu, počeo bi da odvikava svoju ekonomiju od zavisnosti od nafte. Uložio bi milijarde u tehnološke startape u Silicijumskoj dolini - uključujući taksi firmu Uber. Dajući Saudijkama slobodu da se pridruže radnoj snazi stvorio bi šest miliona novih radnih mesta.
Sastanak, koji je trebalo da traje pola sata, trajao je tri. Džabri je izašao iz sobe i pronašao nekoliko propuštenih poziva na svom mobilnom od kolega iz vlade zabrinutih zbog njegovog dugog nestanka.
Priča o izvanrednom usponu na vlast čoveka koji upravlja Saudijskom Arabijom i čija kontrola nad naftom utiče na sve - počevši od toga kako je nadmudrio stotine rivala da bi postao prestolonaslednik.
Saad al-Džabri je bio toliko visoko u saudijskom bezbednosnom aparatu da je bio prijatelj sa šefovima CIA i MI6. Saudijska vlada ga je nazvala diskreditovanim bivšim zvaničnikom, međutim, Džabri je svakako najobavešteniji saudijski disident koji se usudio da govori o tome kako prestolonaslednik vlada Saudijskom Arabijom.
Muhamed ibn Salman, koji ima 38 godina, sada je de facto zadužen za rodno mesto islama i najvećeg svetskog izvoznika nafte s obzirom na to da je njegov otac sve slabijeg zdravlja.
TEŽAK POČETAK
Prvi kralj Saudijske Arabije imao je najmanje 42 sina, uključujući aktuelnog vladara Salmana, oca Muhameda ibn Salmana. Mladi princ nije bio ni viđen za prrstolonaslednika s obzirom na broj kandidata.
- Odrastao je u relativnoj opskurnosti. Nije mu bilo predviđeno da dođe na vlast - kaže ser Džon Soers koji je bio šef MI6 do 2014. godine.
Odrastao je u palati u kojoj je loše ponašanje imalo malo ili nimalo posledica i to može pomoći da se objasni njegova ozloglašena navika da ne razmišlja o uticaju svojih odluka dok ih već nije doneo.
Muhamed ibn Salman je prvi put stekao slavu u Rijadu u svojim kasnim tinejdžerskim godinama kad je navodno poslao metak sudiji koji ga je odbio u imovinskom sporu.
Soers navodi da je među najpoželjnijim promenama bilo ukidanje saudijskog finansiranja za džamije i verske škole u inostranstvu koje su postale leglo islamističkog džihadizma. To je bilo od ogromne koristi za bezbednost Zapada.
Prinčeva majka, Fahda, potiče iz beduinskog plemena i smatrana je miljenicom njegovog oca. Zapadne diplomate veruju da je kralj dugi niz godina patio od sporog oblika vaskularne demencije i da je Muhamed bio sin kome se obratio za pomoć.
Princ je očigledno bio toliko nestrpljiv da njegov otac postane kralj da je 2014. godine navodno predložio da se tadašnji monarh Abdulah ubije otrovnim prstenom dobijenim iz Rusije.
- Ne znam sa sigurnošću da li se samo hvalio. Mi smo to svakako shvatili ozbiljno - rekao je Džabri.
Bivši visoki bezbednosni zvaničnik kaže da je video tajno snimljen snimak nadzora na kojem Muhamed govori o toj ideji. Navodno mu je bilo zabranjeno da dolazi u palatu i da se rukuje sa kraljem na duže vreme.
Abdulah je 2015. godine umro prirodnom smrću nakon čega je Salman preuzmeo tron dok je Muhamed imenovan za ministra odbrane. Nije gubio vreme u ratu.
RAT U JEMENU
Dva meseca kasnije je poveo zalivsku koaliciju u rat protiv Huta koji su preuzeli kontrolu nad velikim delom zapadnog Jemena i koje je video kao zastupnika regionalnog rivala Irana. To je izazvalo humanitarnu katastrofu sa milionima na ivici gladi.
- To nije bila pametna odluka. Jedan viši američki vojni komandant mi je rekao da su dobili 12 sati ranije obaveštenja o kampanji. To je bilo nezapamćeno - rekao je ser Džon Dženkins koji je bio britanski ambasador neposredno pre početka rata.
Vojna kampanja pomogla je malo poznati princ postane saudijski nacionalni heroj. To je, međutim, bila i prva od nekoliko velikih grešaka.
Pojavljivao se obrazac ponašanja koji se ponavljao. Tendencija Muhameda da odbaci tradicionalno spor i kolegijalan sistem saudijskog donošenja odluka preferirajući da deluje nepredvidivo ili impulsivno. Takođe je odbijao da se pokloni SAD ili da bude tretiran kao šef zaostale klijentske države.
Džabri ide mnogo dalje. Optužuje Muhameda da je falsifikovao potpis svog oca na kraljevskom ukazu kojim se angažuju kopnene trupe. Džabri kaže i da je razgovarao o jemenskom ratu u Beloj kući pre nego što je počeo i da su ga upozorili da će SAD podržati samo vazdušnu kampanju.
Džabri tvrdi da je Muhamed bio toliko odlučan da napreduje u Jemenu da je ignorisao Amerikance.
- Bili smo iznenađeni što je postojao kraljevski dekret kojim se dozvoljavaju kopnene intervencije. Falsifikovao je potpis svog oca za taj ukaz. Kraljev mentalni kapacitet se pogoršavao - navodi bivši zvaničnik i dodaje da ima pouzdan izvor za takve tvrdnje.
Džabri se seća da mu je šef stanice CIA u Rijadu rekao koliko je ljut što je princ ignorisao Amerikance dodajući da invazija na Jemen nikada nije trebalo da se dogodi.
Soers ne zna da li je Muhamed falsifikovao dokumente, međutim, navodid a je jasno da je bila njegova odluka da vojno interveniše u Jemenu.
- To nije bila odluka njegovog oca iako je i njegov otac bio ponesen s tim - rekao je Soers.
Kirsten Fontenrouz, koja je bila u Savetu za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa, kaže da je osetila da je promašila poentu kad je pročitala psihološki profil princa koji je pripremila CIA.
- Nije bilo prototipova na kojima bi se mogao zasnivati. Imao je neograničene resurse. Nikada mu nije rečeno "ne" i bio je prvi mladi lider koji odražava generaciju koju većina nas u vladi nije razumela - rekla je Fontenrouz.
PRAVI SVOJA PRAVILA
Kupovina čuvene slike 2017. godine govori mnogo o tome kako Muhamed razmišlja i njegovoj spremnosti da preuzme rizik. Ne plaši se da bude van koraka sa religiozno konzervativnim društvom kojim upravlja i iznad svega je odlučan da nadigra Zapad u upadljivim demonstracijama moći.
Muhamed je navodno potrošio je 450 miliona dolara da kupi sliku "Salvator Mundi" koji je i dalje najskuplje umetničko delo na svetu ikada prodato . Portret, za koji se smatra da ga je naslikao Leonardo da Vinči, prikazuje Isusa Hrista kao gospodara neba i Zemlje i spasioca sveta.
Slika je sedam godina od aukcije potpuno nestala.
Bernard Hejkel, prijatelj prestolonaslednika i profesor bliskoistočnih studija na Univerzitetu Prinston, kaže da se uprkos glasinama da visi u prinčevoj jahti ili palati, slika zapravo nalazi u skladištu u Ženevi i da Muhamed namerava da je okači u muzej u saudijskoj prestonici koji još nije izgrađen.
Muhamedovi planovi za sport odražavaju nekoga ko je i izuzetno ambiciozan i ne plaši se da poremeti status kvo. Saudijska Arabija je jedini ponuđač da bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2034. godine i uložila je više miliona dolara u organizovanje turnira za tenis i golf.
- Muhamed ibn Salman je zainteresovan da izgradi sopstvenu moć lidera. A jedini način na koji to može da uradi jeste da izgradi moć svoje zemlje. To je ono što ga pokreće - kaže Soers.
Džabrijeva 40 godina duga karijera saudijskog zvaničnika nije preživela tranziciju vlasti. Šef kabineta bivšeg prestolonaslednika Muhameda bin Najefa pobegao je iz zemlje dok je Muhamed preuzimao vlast nakon što ga je strana obaveštajna služba obavestila da bi mogao da bude u opasnosti. Džabri kaže da mu je potom Muhamed iz vedra neba poslao poruku nudeći mu stari posao.
- To je bio mamac na koji nisam naseo - kaže Džabri uveren da bi bio mučen ili ubijen da se vratio.
Džabri navodi da su njegova deca Omar i Sara privedeni i kasnije zatvoreni zbog navodnog pranja novca i pokušaja bekstva. Radna grupa Ujedinjenih nacija za proizvoljno pritvaranje pozvala je na njihovo oslobađanje.
- Muhamed je planirao moje ubistvo. Neće se smiriti dok me ne vidi mrtvog. To je van svake sumnje - navodi Džabri.
Saudijski zvaničnici su izdali Interpolova obaveštenja za Džabrijevo izručenje iz Kanade, ali bezuspešno. Tvrde da je tražen zbog korupcije koja je uključivala milijarde dolara dok je bio u ministarstvu unutrašnjih poslova. Međutim, dobio je čin general-majora, a CIA i MI6 su zaslužni za pomoć u sprečavanju terorističkih napada Al Kaide .
KAŠOGIJEVA LIKVIDACIJA
Novinar Džamal Kašogi ubijen je u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine.
Odred ubica od 15 ljudi putovao je sa diplomatskim pasošima i uključivao je nekoliko telohranitelja mladog prestolonaslednika. Kašogijevo telo nikada nije pronađeno i veruje se da je iseckano testerom za kosti.
Muhamed je uvek poricao da je znao za zaveru iako je 2019. godine rekao da je preuzeo odgovornost zato što se zločin dogodio za vreme njegovog mandata. U izveštaju američke obaveštajne službe sa koga je skinuta oznaka tajnosti, objavljenom u februaru 2021. godine, navodi se da je on bio saučesnik u ubistvu Kašogija.
Sovers oprezno navodi da je ubistvo bilo prekretnica.
- Mislim da je naučio neke lekcije. Ličnost, međutim, ostaje ista - navodi bivši šef MI6.
Muhamedov otac, kralj Salman, sada ima 88 godina. Kada umre Muhamed bi mogao da vlada Saudijskom Arabijom narednih 50 godina. Međutim, nedavno je priznao da se plaši da će biti ubijen i to verovatno kao posledica njegovih pokušaja da normalizuje saudijsko-izraelske veze.
- Mislim da ima mnogo ljudi koji žele da ga ubiju. On to zna - kaže profesor Hejkel.