Oružje, tačnije projektil s velikim potencijalom i taktičkim reperkusijama, za koji se već godinama znalo da postoji, barem u neobjavljenim fazama testiranja, a što američka mornarica nikada nije priznala, sada više nije enigma.
Oružje, tačnije projektil s velikim potencijalom i taktičkim reperkusijama, za koji se već godinama znalo da postoji, barem u neobjavljenim fazama testiranja, a što američka mornarica nikada nije priznala, sada više nije enigma, nego je čak poznata i njegova službena oznaka.
Jedna varijanta projektila SM-6 - vjerovatno najdužeg projektila koji je američka mornarica ikad imala - takođe poznata kao RIM-174, uočena je na lovcima F/A-18E/F Super Hornet američke mornarice na vojnoj vežbi Rim of the Pacific (RIMPAC), koja se održava svake dve godine i najveća je svjetska međunarodna pomorska vežba. Ti projektili nose oznaku AIM-174B, što ukazuje na projektil zrak-zrak vrlo dugog dometa, iako ovo oružje takođe ima potencijal da pogodi ciljeve visokog prioriteta na zemlji, kao što su lokacije protivvazdušne obrane i ratni brodovi, delujući kao kvazi-balistički projektili.
Jedan fotograf je uočio F/A-18E iz Strike Fighter Squadron 192 (VFA-192) u utorak u bazi Joint Base Pearl Harbor-Hickam na Havajima, kako nosi par ovih projektila tokom treninga. Fotograf je za stranicu The War Zone rekao da je još jedan Super Hornet takođe viđen u utorak u sklopu iste vežbe i da je svaki avion nosio par projektila NAIM-174B, pri čemu ‘N‘ označava da se radi o raketama modifikovanim za specijalne testove.
Sami projektili - koji imaju oznaku NAIM-174Bs istaknutu na prednjem kraju - obojeni su u sivo, za razliku od ranije viđenih primjeraka obojenih u narandžasto. Projektili su označeni kao inertni - što znači da ne nose bojevu glavu - i nose plave trake koje, što znači i da nemaju aktivni motor. Crno-žuta oznaka u blizini središta trupa projektila je, čini se, oznaka za kalibraciju, što olakšava proučavanje ponašanja projektila nakon što je lansiran ili za testove u zatvorenom prostoru.
Činjenica da su se ti projektili pojavili tokom vježbe RIMPAC je, kako se navodi, u analizi War Zonea, u najmanju je ruku intrigantna. To bi moglo biti indikativno po pitanju testiranja taktike, ali bi takođe moglo ukazivati na to da će se aktivni AIM-174B koristiti kao deo vežbe gađanja bojevom glavom u modu zrak-zrak. Ali, kako piše War Zone, moguće je da će u sklopu vežbe biti potopljen rashodovani amfibijski jurišni brod američke mornarice USS Tarawa.
Inače, kombinacija Super Horneta i SM-6/AIM-174B prvi put je uočena prije tri godine, međutim američka mornarica to nikad nije službeno priznala. Projektil se već duže vrijeme testira ili u najmanju ruku konceptualno procjenjuje, a činjenica da se sada mogu vidjeti avioni koji ih nose u njihovim novim standardnim bojama, takođe ukazuje na to da ova oružana sposobnost sazrijeva u operativnu. Ipak, još nije jasno za gađanje kojih ciljeva je AIM-174B prvenstveno namenjen, iako njegova oznaka dosta govori - zrak-zrak je očito ključna sposobnost, ali postavlja se pitanje što je s drugim, sekundarnim sposobnostima SM-6.
SM-6 koji se lansira s površine izvorno je dizajniran za borbu protiv vazdušnih prijetnji iz vazduha na velikim udaljenostima, kao i protiv balističkih projektila u njihovim završnim fazama ljeta, a sada takođe ima, pod određenim okolnostima, sposobnost delovanja protiv hipersoničnog oružja. Sposobnost da se standardni SM-6 koristi protiv kopnenih i morskih ciljeva visokog prioriteta velika je dodana vrednost, a ta bi se sposobnost takođe mogla proširiti na AIM-174B, što bi ga svrstalo u klasu kvazi-balističkih projektila, kategoriju oružja koja postaje sve relevantnija u području lansiranja iz vazduha.
Kao projektil zrak-zrak, AIM-174B bi Super Hornetu omogućio da se uhvati u koštac s raznim vazdušnim prijetnjama na udaljenostima od više stotina kilometara, što je značajna prednost u odnosu na trenutni AIM-120 AMRAAM, dok je AIM-260 JATM koji još uvek u razvoju. Lansiranje iz vazduha pri brzini i visini na kojima deluju borbeni lovci znači da će imati znatno veći domet i poboljšane performanse u odnosu na varijantu koja se lansira s površine, iako nema ‘booster‘ koji koristi standardni SM-6. Smatra se da je domet SM-6 lansiranog s površine oko 370 kilometara, ali to zavisi od mnogo činjenica, uključujući i način na koji se koristi.
Takva raketa dugog dometa bila bi velika prednost s obzirom na to da Kina sada uvodi svoje rakete zrak-zrak vrlo dugog dometa. Ovaj projektil mogao bi biti odgovor upravo na kineski radarski navođen dugodometni projektil zrak-zrak PL-15, ali i ruski hipersonični projektil R-37 zrak-zrak vrlo velikog dometa, piše hrvatski "Jutarnji".
Korištenje AIM-174B protiv aviona za rano upozoravanje iz vazduha, izviđanje, pomorsku patrolu, dopunu goriva u vazduhu i avione bombardere/nosače krstarećih projektila na ekstremnim udaljenostima, predstavljalo bi veliko poboljšanje u vazdušnim borbenim sposobnostima američke mornarice i veliku prijetnju ovim velikim neprijateljskim avionima.
AIM-174B bi takođe dao Super Hornetu mogućnost za udare na zemaljske ili pomorske površinske ciljeve oružjem koje je izrazito teško presresti na značajnim udaljenostima. Postizanje brzine blizu ili veće od hipersonične brzine tokom završne faze leta čini ovaj projektil velikim obrambenim izazovom. Takođe, ta brzina znači da pogađa vrlo snažno i može se koristiti protiv skupova meta.
Sve sposobnosti ovog projektila bile bi iznimno relevantne u potencijalnom sukobu s Kinom na Pacifiku, za koji američka vojska očekuje da će njime dominirati ‘lanci uništenja‘ vrlo dugog dometa. Ova najnovija faza razvoja sugeriše da je inačica SM-6 lansirana iz vadzuha već sada ili operativna stvarnost ili je blizu toga da to postane, a ako to na kraju bude slučaj, američka mornarica će postići velik napredak u svojim sposobnostima.