Da je Ukrajini hitno potrebno oružje saveznika, potvrdio je predsjednik te zemlje Volodimir Zelenski
Međutim, koliko je zapravo situacija alarmantna otkrio je zamjenik načelnika obavještajne službe (HUR) general-major Vadim Skibicki u intervjuu za "Ekonomist".
Prema njegovim riječima, najvjerovatnije će doći do pada Časiv Jara, grada u Donjeckoj oblasti.
Glavni komandant ukrajinskih snaga Aleksandar Sirski ranije je isticao da postoje podaci da je Vladimir Putin svojim vojnicima dao rok do 9. maja da osvoje Časiv Jar. Pored toga, Skibicki je naveo i da će Ukrajina jednog dana morati da pregovara sa Rusijom o kraju rata, ali ne smatra da će se to dogoditi pre 2025. godine.
Pad Časiv Jara u Donjeckoj oblasti, na sličan način kao što je to bio slučaj sa Avdejevkom, verovatno je pitanje vremena, rekao je general-major Skibicki u intervjuu za „Ekonomist„.
Pritisak na Časiv Jar
„Ne danas ili sjutra, naravno, ali sve zavisi od naših rezervi i zaliha“, dodao je general.
Ruske snage su pomjerile fokus na Časiv Jar, grad koji potencijalno otvara put daljem napredovanju u Donjeckoj oblasti, nakon što su zauzele Avdejevku u februaru.
Skibicki vjeruje da će Rusija nastojati da zauzme ostatak Donjecke i Luganske oblasti.
Takođe, Kremlj se vjerovatno priprema za ofanzivu oko sjeveroistočne oblasti Sumi i Harkova, a glavni pritisak će vjerovatno početi krajem maja ili početkom juna, sugerisao je Skibicki. Drugi ukrajinski zvaničnici su takođe pominjali ovaj vremenski okvir.
Grupa ruskih snaga oko granice Harkovske oblasti trenutno broji 35.000 vojnika, ali bi trebalo da se proširi na 50.000-70.000 vojnika, kaže general.
Iako ovo nije dovoljno za zauzimanje većeg grada, moglo bi biti dovoljno za manje zadatke.
„Brza operacija za ulazak i izlazak, možda. Ali operacija zauzimanja Harkova, ili čak grada Sumija, nije moguća uz ovaj poredak“.
Maj – mjesec odluke i plan u tri koraka
Maj će, prema njegovim riječima, biti ključan mjesec, jer Rusija priprema plan od tri koraka za destabilizaciju Ukrajine.
Prvi dio se odnosi na vojni pritisak. Iako su SAD konačno odobrile paket za pomoć Ukrajini od 61 milijardu dolara, vjerovatno će proći nedelje pre nego što on može da utiče na bojno polje, dajući Rusiji malo vremena da napreduje.
Druga faza je kampanja dezinformacija koja ima za cilj podrivanje ukrajinskog rukovodstva i mobilizacioni pritisak. Mnogi posmatrači su kritikovali odložene napore Kijeva za regrutaciju, što je dovelo do nedostatka snage, ali je zemlja usvojila ažurirani zakon o mobilizaciji u aprilu.
Skibicki je priznao da se situacija sa ljudstvom donekle poboljšala od decembra 2023, ali je rekao da je vanredno stanje daleko od kraja.
Kao treći korak, Rusija će nastojati da međunarodno izoluje Ukrajinu, rekao je oficir. Prema Skibickom, glavni nepoznati faktor je Evropa i pitanje da li će moći da poveća svoju odbrambenu proizvodnju kako bi pomogla Ukrajini i sprečila dalju rusku agresiju.
Gledajući na mogući završetak rata koji je u toku, obavještajac vjeruje da pobjede na bojnom polju same po sebi ne bi bile dovoljne. Čak i da Ukrajina uspije da potisne ruske snage sa svojih granica, ovakvi ratovi na kraju moraju da se okončaju sporazumima, rekao je on.
Obije strane se sada bore za „najpovoljniju poziciju“, ali bilo kakvi pravi razgovori mogu da počnu najranije u drugoj polovini 2025. godine, ocijenio je general. Skibicki smatra da će se do tada i Rusija suočiti sa značajnim izazovima, jer će njena proizvodnja oružja dostići paklenu tačku početkom 2026. godine zbog nedostatka materijala i inženjera.
„Ukrajina će u nekom trenutku morati da započne pregovore sa Rusijom kako bi okončala rat“, rekao je Skibicki.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je više puta odbacivao pregovore sa Kremljom, a dekret koji je izdao nakon što je Rusija formalno anektirala četiri ukrajinska regiona 2022. smatra da su pregovori sa Vladimirom Putinom „nemogući“.
Zelenski i drugi zvaničnici rekli su da Rusija nije pozvana na „samit mira“ koji je planiran u Švajcarskoj u junu, jer nema garancije da će se Moskva pregovarati „sa dobrim namjerama“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u četvrtak da junski samit ne bi mogao da bude „ozbiljna konferencija sa ozbiljnim očekivanjima neke vrste rezultata“, bez prisustva Rusije.
Zelenski je u noćnom video obraćanju u četvrtak opisao junski sastanak kao „praktički prvu pravu šansu da se počne sa obnavljanjem mira“.
„Sve naše pozicije, na bojnom polju, u diplomatiji i u informacionoj sferi, sada moraju biti podjednako jake. Naša snaga, naše sposobnosti, naše oružje, jedinstvo sa partnerima – sve ovo mora da funkcioniše zajedno. I uspjeće“, poručio je Zelenski.