Svijet

ODAKLE SE SVE IZRAEL SNABDIJEVA ORUŽJEM: Vlade zapadnih zemalja pod sve većim pritiskom zbog rata u Pojasu Gaze

Autor Anđela Vukčević Izvor Kurir

Vlade zapadnih zemalja nalaze se pod sve većim pritiskom da obustave prodaju oružja Izraelu zbog načina na koji ovaj vodi rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

Izvor: Profimedia

Izrael je veliki izvoznik oružja, ali njegova vojska umnogome zavisi od uvezenih letjilica, navođenih bombi i projektila da bi sprovodio ono što eksperti nazivaju jednom od najžešćih i najrazornijih vazdušnih kampanja u skorijoj istoriji.

Grupe aktivista i neki političari među zapadnim saveznicima Izraela tvrde da izvoz oružja mora da se obustavi zato što, kako kažu, Izrael ne čini dovoljno da zaštiti živote civila i osigura da dovoljno humanitarne pomoći stigne do njih.

U petak je Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija podržao zabranu oružja, sa 28 zemalja koje su glasale za, šest protiv i 13 uzdržanih.

SAD i Njemačka - koje su zaslužne za ogromnu većinu izraelskog uvoza oružja - glasale su protiv.

Njemačka je rekla da je to učinila zato što rezolucija nije izričito osudila Hamas.

Rat je pokrenuo napad Hamasa na Izrael 7. oktobra, u kom je poginulo oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, prema izraelskoj računici.

U Gazi je poginulo više od 33.000 ljudi, od toga 70 odsto žene i deca, saopštilo je Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas.

Izrael insistira da njegove snage rade na izbjegavanju civilnih žrtava, optužuje Hamas da namjerno gura civila u vatru i tvrdi da ne vrši ograničavanja u isporukama pomoći.

Sjedinjene Američke Države

SAD su ubedljivo najveći snabdijevač oružjem Izraela, pomogavši mu da izgradi jednu od tehnološki najsofisticiranijih vojski na svijetu.

Prema Stokholmskom institutu za međunarodno istraživanje mira (SIPRI), Sjedinjene Države su zaslužne za 69 odsto izraelskog uvoza oružja između 2019. i 2023. godine.

SAD snabdevaju Izrael godišnjom vojnom pomoći u iznosu od 3,8 milijardi dolara prema desetogodišnjem sporazumu čiji je cilj da održi, kako kaže, „kvalitativnu vojnu prednost" u odnosu na susjedne države.

Izrael je koristio grantove za finansiranje narudžbi združenih jurišnih lovaca F-35, nevidljivih letelica koje se smatraju najnaprednijim svih vremena.

Zemlja je do sada naručila 75 komada, a primila više od 30 ovih letjelica.

Bila je to prva zemlja sem SAD koja je dobila F-35 i prva koja ga je upotrebila u borbi.

Dio pomoći - 500 miliona dolara godišnje - izdvojen je za finansiranje programa odbrambenih projektila, u koji spada zajednički razvijeni sistemi Gvozdena kupola, Strela i Davidova praćka.

Izrael se oslanjao na njih tokom rata da bi se odbranio od raketnih, projektilskih i napada dronovima palestinskih oružanih grupa u Gazi, kao i drugih pro-iranskih oružanih grupa u Libanu, Siriji i Iraku.

U danima posle Hamasovog napada od 7. oktobra, predsjednik Džozef Bajden rekao je da SAD „ubrzano šalju dodatnu vojnu pomoć" Izraelu.

Od početka rata, objelodanjene su samo dvije prodaje američke vojske Izraelu nakon dobijenog odobrenja po hitnom postupku - jedna za 14.000 komada tenkovske municije vrednih 106 miliona dolara i druga za 147 miliona komponenti za pravljenje artiljerijskih granata od 155 milimetara.

Ali američki mediji su izvijestili da je administracija predsjednika Bajdena takođe u tišini obavila više od 100 prodaja vojne opreme Izraelu, od kojih je većina bila ispod iznosa u dolarima koji bi zahtevao da Kongres bude formalno obaviješten.

Za njih se kaže da sadrže hiljade precizno navođenih primeraka municije, bombe malog prečnika, bombe za razaranje bunkera i mala oružja.

Međutim, izveštaj SIPRI-ja kaže da je uprkos ovim isporukama, ukupna količina izraelskog uvoza oružja iz SAD 2023. godine bila skoro ista kao 2022. godine.

Jedna pogodba koja je dovoljno velika da zahtijeva obavještavanje Kongresa jeste prodaja u vrijednosti od 18 milijardi dolara i do 50 lovaca F-15, koja je ove nedelje završila u vijestima.

Kongres još nije odobrio taj sporazum.

Iako bi letjelica morala da se izgradi od nule i ne bi bila odmah isporučena, očekuje se pokretanje žestoke rasprave o ovoj prodaji od Bajdenove Demokratske stranke, čiji su mnogi zastupnici u Kongresu i pristalice sve zabrinutiji zbog postupaka Izraela u Gazi.

Senatorka Elizabet Voren rekla je da je spremna da blokira sporazum i optužila Izrael za „neselektivno bombardovanje" u Gazi.

Njemačka

Njemačka je sledeći najveći izvoznik oružja u Izrael, zaslužna za 30 odsto uvoza između 2019. i 2023. godine, prema SIPRI-ju.

Zaključno sa početkom novembra, prodaja oružja Izraelu iz evropskih zemalja iznosila je 300 miliona evra - što je desetostruko povećanje u odnosu na 2022. godinu - a većina tih dozvola za izvoz bila je odobrena posle napada od 7. oktobra.

Većinu tih prodaja činile su komponente za sisteme vazdušne odbrane i komunikaciona oprema, prema novinskoj agenciji DPA.

Kancelar Olaf Šolc bio je vatreni pobornik prava Izraela na samoodbranu tokom čitavog rata i, iako se njegov ton o izraelskim delima u Gazi poslednjih nedelja promijenio i došlo je do izvesne rasprave u Njemačkoj, čini se da prodaja oružja nije u opasnosti od otkazivanja.

Italija

Italija je treći najveći izvoznik oružja u Izrael, ali je činila svega 0,9 odsto izraelskih uvoza između 2019. i 2023. godine.

U njih su navodno spadali helikopteri i pomorska artiljerija.

Prodaja je prošle godine iznosila 13,7 miliona eura, prema nacionalnom zavodu za statistiku ISTAT.

Nekih 2,1 miliona evura od izvoza odobreno je između oktobra i decembra, uprkos uveravanjima vlade da će ih blokirati prema zakonu kojim se zabranjuje prodaju oružja zemljama koje vode rat ili za koje se smatra da krše ljudska prava.

Ministar odbrane Guido Kroseto rekao je parlamentu prošlog mjeseca da je Italija ispunila postojeće ugovore nakon što ih je proverila od slučaja do slučaja i osigurala se da se „ne tiču materijala koji bi mogli biti upotrebljeni protiv civila".

Druge zemlje

Britanski izvoz oružja u Izrael je „relativno mali", prema tvrdnjama britanske vlade, i iznosio je samo 53 miliona dolara 2022. godine.

Kampanja protiv trgovine oružjem (CAAT) kaže da je od 2008. godine Velika Britanija odobrila dozvole za izvoz oružja u Izrael vredne ukupno 727 miliona dolara.

Većina njih bila je za komponente korišćene u američkim ratnim avionima koji završe u Izraelu.

Ali britanska vlada se nalazi pod sve većim pritiskom da obustavi čak i ove izvoze.

Premijer Riši Sunak izjavio je da Velika Britanija ima „veoma oprezan režim odobravanja izvoza" i dodao da Izrael „mora da se ponaša u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom".

Vlada Velike Britanije takođe priprema procjenu koja će izreći mišljenje po pitanju rizika da je Izrael prekršio međunarodno pravo svojim delima od početka 2024. godine.

Ali viši izvor iz vlade rekao je za BBC da se embargo na oružje za Izrael „neće desiti".

Vlada Kanade, čija je prodaja oružja Izraelu 2022. godine iznosila 15,7 miliona dolara, rekla je u januaru da je obustavila nove dozvole za izvoz oružja dok ne bude sigurna da se ono koristi u skladu sa kanadskim zakonima.

Međutim, dozvole odobrene ranije ostale su važeće.

Izraelska odbrambena industrija

Izrael je takođe izgradio vlastitu industriju odbrane uz američku pomoć i sada se kotira kao deveti najveći izvoznik oružja na svetu, sa naglaskom na naprednim tehnološkim proizvodima umjesto na masivnom hardveru.

On čini udeo od 2,3 odsto globalne prodaje između 2019. i 2023. godine, prema SIPRI-ju, sa Indijom (37 odsto), Filipinima (12 odsto) i SAD-om (8,7 odsto) kao tri glavna primaoca.

Prodaje su 2022. godine bile vredne 12,5 milijardi dolara, prema izraelskom Ministarstvu odbrane.

Bespilotne letjelice su činile 25 odsto ovih izvoza, a sledili su projektili, rakete i sistemi vazdušne odbrane (19 odsto), kao i radarski i elektronski sistemi za ratovanje (13 odsto), reklo je Ministarstvo.

U septembru, neposredno pred sam početak rata, Njemačka je pristala na sporazum od 3,5 milijardi dolara sa Izraelom da kupi sofisticirani sistem odbrane od projektila po imenu Strijela, koji presreće balističke projektile dugog dometa.

Sporazum - najveći Izraelov svih vremena - morale su da odobre SAD zato što su zajednički razvile sistem.

Američke vojne zalihe u Izraelu

Izrael je takođe dom ogromnog američkog skladišta oružja podignutog 1984. godine da bi se unapred izgradile zalihe za njihove vlastite trupe u slučaju regionalnog sukoba, kao i da bi omogućile Izraelu brz pristup oružju u hitnim slučajevima.

Pentagon je poslao oko 300.000 artiljerijskih granata od 155 milimetara iz Zaliha municije za ratne rezerve-Izrael u Ukrajinu posle ruske invazije.

Zalihe municije u skladištu takođe su navodno slate Izraelu od početka rata u Gazi.