Evropska komisija objavila strategiju za odbranu, potrebno bolje ulagati, što znači zajedno kao Evropljani.
Evropska komisija predložila je danas prvu Evropsku strategiju za odbrambenu industriju (EDIS) u kojoj se ističe da zemlje članice EU moraju više, bolje i zajedno ulagati u oblasti odbrane. Kao prvi korak u implementaciji strategije, Komisija je predstavila zakonski predlog Evropskog programa za obrambenu industriju (EDIP), za koji je iz evropskog budžeta u periodu od 2025. do 2027. godine namijenjeno 1,5 milijardi eura i okvir mjera kako bi se osiguralo da odbrambeni proizvodi budu blagovremeno dostupni.
"Snažna, otporna i konkurentna evropska odbrambena industrija je strateški imperativ i preduslov za jačanje naše odbrambene spremnosti", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj. Borelj je dodao da su decenijama članice EU izdvajale veoma malo za odbranu i da je sada potrebno ulagati "više, bolje i zajedno".
Povratak konvencionalnog ratovanja
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, koji predstavlja povratak konvencionalnog ratovanja visokog intenziteta na tlu Evrope, Komisija naglašava da Evropska unija i njene države članice moraju da povećaju svoju spremnost, što znači da svojim oružanim snagama obezbijede neophodne količine odbrambene opreme i sisteme.
U Komisiji ističu da njihove analize pokazuju da su zemlje članice u proteklom periodu trošile znatno manje od dva odsto svog BDP-a na odbranu, što je cilj koji su sebi postavile zemlje članice NATO. Da su zaista uložili ta dva odsto u poslednjih 15 godina, to bi danas iznosilo dodatnih trilion eura. "To je red veličine onoga što sada treba da nadoknadimo", kažu u Komisiji.
Izvršna potpredsjednica Komisije Margret Vestager kaže da je strategija odgovor na promjenu bezbjednosne paradigme u Evropi. Ona ističe da su države članice do sada trošile na odbranu kupujući različite sisteme naoružanja, uglavnom izvan EU, i da je sada kada njihovi odbrambeni proračuni snažno rastu, potrebno bolje ulagati, što znači zajedno kao Evropljani.
Jačanje saradnje ne znači oduzimanje ovlašćenja državama
To znači da je neophodno smanjiti fragmentaciju i povećati saradnju kako bi se ostvario puni potencijal sve većeg ulaganja država članica u odbranu. Komisija poziva države članice da do 2030. godine najmanje 40 posto odbrambene opreme nabavljaju zajednički i da do 2030. godine evropska industrija obezbijedi najmanje 50 odsto vojne opreme u EU.
Komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton kaže da je 68 odsto oružja koje je EU kupila za Ukrajinu proizvedeno u Sjedinjenim Državama. Komisija ističe da jačanje saradnje između država članica u oblasti odbrane ni u kom slučaju ne znači da EU preuzima ovlašćenja država članica koje su i dalje isključivo nadležne za pitanja odbrane. Komisija je takođe predložila da se dio profita koji dolazi od zamrznute ruske imovine iskoristi za kupovinu oružja za Ukrajinu.