Najnoviji događaji mogli bi da predstavljaju novi test za kineske ambicije da postane moćan posrednik na Bliskom istoku.
Huti nastavljaju svoje napade u Crvenom moru, produbljujući krizu i podstičući strah od šireg regionalnog sukoba. Uloga Kine u tome je do sada bila ograničena, a najnoviji događaji mogli bi da predstavljaju novi test za kineske ambicije da postane moćan posrednik na Bliskom istoku.
Napadi na jedan od najvažnijih svjetskih plovnih ruta izazvali su probleme u globalnoj trgovini i podstakli strah od šireg regionalnog sukoba skoro četiri mjeseca nakon rata između Izraela i Hamasa. Kina je do sada pozivala na prekid napada na civilne, trgovačke brodove, ali mnogi smatraju da takav pristup nije dovoljan, posebno imajući u vidu kineske ambicije.
"Oprezni ili neodlučni odgovor Kine baca tešku sjenku na njene ambicije da bude odgovorna globalna sila", rekao je Mordehaj Čaziza, viši predavač na Aškelon akademskom koledžu u Izraelu koji je specijalizovan za odnose Kine sa Bliskim istokom.
Pošto Peking ne pokazuje apetit da se direktno uključi u krizu, Sjedinjene Države pokušavaju da navedu tu zemlju da izvrši pritisak na Iran, koji obučava, finansira i oprema Hutije, da obuzda njihove napade. Za Kinu, najveću svjetsku trgovinsku naciju, ulozi su veliki. Većina kineskog izvoza u Evropu se otprema preko Crvenog mora, a napadi Huta mogli bi ozbiljno da ugroze njihove finansije, kao i uvoz namirnica koje su im potrebne iz Evrope.
To takođe predstavlja diplomatski izazov za kineskog lidera Si Đinpinga, koji je poslednjih godina obećao da će "doprinijeti kineskoj mudrosti promocije mira i spokoja na Bliskom istoku" kao dio svoje inicijative da ponudi alternativu sigurnosnom poretku koji je predvođen Zapadom.
Sedmicama je kineski javni odgovor bio prigušen. Oni nisu osuđivali Hute, niti su svojim ratnim brodovima odgovarali na pozive u pomoć obližnjih brodova koji su bili napadnuti. Kina je takođe odbacila multinacionalnu koaliciju koju predvode SAD za zaštitu brodova koji prolaze kroz Crveno more, iako mornarica Narodne oslobodilačke armije ima operativnu grupu za borbu protiv piraterije koja djeluje u Adenskom zalivu i bazu podrške u obližnjem Džibutiju.
Nedavno, pošto su SAD i Britanija započele vojne napade na ciljeve Huti u Jemenu, Peking je postao glasniji u podizanju zabrinutosti zbog tenzija. Pozvao je na prekid napada na civilne brodove i pozvao "relevantne strane da izbjegavaju dolivanje ulja na vatru", napominjući da Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija nikada nije odobrio upotrebu sile u Jemenu.
Kineski zvaničnici su više puta isticali da je kriza na Crvenom moru "prelivanje" sukoba u Gazi, navodeći trenutni prekid vatre između Izraela i Hamasa kao glavni prioritet. Od početka rata između Izraela i Hamasa, Kina je nastojala da se predstavi kao šampion Juga i alternativa američkoj moći izražavajući podršku palestinskoj strani i kritikujući Izrael i SAD zbog humanitarne krize u Gazi.
"Kina nema interes da se pridruži zapadnoj koaliciji koju predvode SAD, takva akcija bi ojačala poziciju SAD kao regionalnog hegemona i oslabila poziciju Kine u regionu", rekao je Čaziza.
Na sastancima sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u Bangkoku tokom vikenda, američki savjetnik za nacionalnu bezbjednost Džejk Salivan pozvao je Peking da iskoristi svoju "značajnu polugu uticaja na Iran" da zaustavi napade. Prije toga, Kina je već upozorila Iran da time što neće obuzdati Hute, ugrožavaju svoje poslovne odnose sa Pekingom.
"U suštini, Kina kaže: 'Ako su naši interesi na bilo koji način oštećeni, to će uticati na naše poslovanje sa Teheranom. Zato recite Hutima da pokažu uzdržanost'". Ovo nije prvi put da pozivamo Kinu da igra konstruktivnu ulogu. Peking kaže da to pokreću ovo sa Irancima, i mislim da ste vidjeli da se to odrazilo u nekim izveštajima štampe. Ali sigurno ćemo sačekati da vidimo rezultate prije nego što dalje budemo komentarisali koliko je efektivno", rekao je Rojtersu jedan iranski zvaničnik.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u međuvremenu saopštilo prošle sedmice da je Kina "aktivno deeskalirala situaciju od prvog dana" i da je "bila u bliskoj komunikaciji s raznim stranama i aktivno radila na ublažavanju tenzija u Crvenom moru".
Velike globalne ambicije ima i Kina, što je prošle godine pokazao primjer posredovanja u istorijskom zbližavanju Saudijske Arabije i Irana, dva dugogodišnja rivala. Međutim, analitičari smatraju da bi se zaustavljanje Huta moglo pokazati kao teži zadatak za njih.
Ono što se ističe u analizi spoljnopolitičkog ponašanja Kine je da oni nastavljaju da reaguju kada su u pitanju njihovi ekonomski interesi, a drugih političkih interesa u regionu nemaju. Kina je bila najveći trgovinski partner Irana u protekloj deceniji i kupuje 90 odsto iranskog izvoza nafte. Ali koliko se to može prevesti u uticaj biće test političkog kapitala Pekinga.