Trampova eventualna pobjeda na američkim predsjedničkim izborima bila bi u najmanju ruku zabrinjavajuća vijest za Evropu.
Donald Tramp potvrdio je sinoćnju rekordnu pobjedu na predizborima u američkoj državi Ajova da će gotovo sigurno biti predsjednički kandidat Republikanske partije. Američki predsjednički izbori održavaju se krajem ove godine, a ankete Trampu daju sasvim solidne šanse protiv aktuelnog predsjednika Džoa Bajdena.
Trampova eventualna pobjeda na američkim predsjedničkim izborima bila bi u najmanju ruku zabrinjavajuća vijest za Evropu. Naime, Tramp je još u svom prvom mandatu zagovarao ekstremnu izolacionističku politiku SAD i odustajanje od ideje da Amerika treba da bude "svjetski policajac“.
Američko napuštanje evropske bezbjednosti posebno je opasno u vremenima krize
U trenutku kada se čini da je Ukrajina sve dalje od pobjede protiv Rusije u najvećem ratu u Evropi od završetka Drugog svetskog rata, američko dizanje ruku od bezbjednosti evropskog kontinenta moglo bi da se pokaže opasnim za cijelu Evropu. Ne treba zaboraviti ni izraelsko-palestinski sukob, koji će imati posledice po cijeli svijet, ne samo po Bliski istok.
Prva od ovih posledica iz dana u dan postaje sve očiglednija. Naime, od početka sukoba između Izraela i Hamasa, jemenski islamistički pobunjenici Huti izveli su seriju napada na komercijalne brodove koji plove kroz Crveno more prema Sueckom kanalu, jednom od najvažnijih pomorskih puteva koji povezuju Aziju i Evropu.
Jedan broj brodarskih giganata već je preusmjerio svoje kontejnerske i druge teretne brodove oko Rta dobre nade, u južnoj Africi, što drastično poskupljuje transportne cijene do Evrope, pa nije teško zaključiti da će cijenu krize u Crvenom moru na kraju platiti građani Evrope.
"Ovo bi više nego ikada moglo da znači da Evropa ostaje sama“
Belgijski premijer je u Evropskom parlamentu upozorio i na opasnost od posledica eventualne pobjede Donalda Trampa na američkim izborima. "Ako nam ova godina ponovo donese politiku 'Amerika na prvom mjestu', to će više nego ikada značiti da je Evropa ostavljena sama", rekao je De Kru i dodao da ove godine na izbore izlaze i Amerikanci i Evropljani.
"Mi, kao Evropljani, ne treba da se plašimo te perspektive. Treba da je prihvatimo", utvrdio je on, rekavši da Evropa mora postati "jača, suvjerenija, samopouzdanija".
"Za Ameriku je podrška Ukrajini strateško pitanje. Za Evropu je egzistencijalno"
"Za Ameriku i druge saveznike podrška Ukrajini je strateško pitanje, to je pitanje geopolitike. Za nas Evropljane podrška Ukrajini je egzistencijalna", rekao je De Kru u Evropskom parlamentu. "To je ključno pitanje za našu bezbjednost i prosperitet“, dodao je on.
De Kru je ključna figura u evropskoj politici ove godine, jer njegova zemlja predsjedava Savjetom EU u narednih šest meseci, dajući belgijskim diplomatama moć da odrede dnevni red na ključnim sastancima u Briselu.
Izgledi da je drugi Trampov mandat uznemirio zvaničnike u prestonicama EU otkako je postalo jasno da će se ponovo kandidovati za Bijelu kuću, usred zabrinutosti da će poremetiti ne samo trgovinske odnose već i povući podršku SAD evropskim bezbjednosnim naporima.
Tramp je 2020. rekao da Amerika nikada neće pomoći Evropi u slučaju napada.
Tjeri Breton, francuski evropski komesar, nedavno je otkrio da je Tramp na Davosu 2020. rekao da SAD "nikada“ neće pomoći Evropi ako bude napadnuta. Uzgred, NATO je mrtav“, dodao je tada Tramp.
Poruke koje je poslao De Kru podsjećaju na čuveni govor tadašnje njemačke kancelarke Angele Merkel 2017. posle prve Trampove izborne pobjede, kada je upozorila da Evropa ne može da se osloni samo na svoje saveznike.
U Njemačkoj je nekoliko političara ponovilo poruku Angele Merkel da Evropa mora biti u stanju da se brine o sebi. Tramp je čovjek koji "ne krije svoj prezir prema demokratiji“ i "prijeti da ponovo postane predsjednik“, napisala je Katarina Barli, visoka njemačka socijaldemokratska članica Evropskog parlamenta, na Ks, nekadašnjem Tviteru, dodajući da "Evropa mora da ima fokus na sebe".
"Od toga zavisi sloboda Evrope“
Norbert Rottgen, viši poslanik iz njemačke Hrišćansko-demokratske unije, rekao je u intervjuu listu Tagesspiegel: "Njemačka vlada sada mora intenzivnije nego ranije da se pripremi za Trampov povratak u Bijelu kuću. Između ostalog, to znači da imamo da povećamo proizvodnju oružja kako bi se Ukrajina mogla odbraniti od ruskog napada čak i bez pomoći SAD. Od toga zavisi sloboda Evrope."
I Velika Britanija, koja je napustila Evropsku uniju, ali je geografski usko vezana za evropski kontinent, upozorava da se svijet mora pripremiti za nove ratove u godinama koje dolaze. "Moramo da se pripremimo za nove ratove, koji bi uključivali Kinu, Rusiju, Sjevernu Koreju i Iran, koji bi mogli da izbiju u narednih pet godina“, rekao je britanski ministar odbrane Grant Šaps.
"Broj sukoba se povećava, međunarodni poredak bi mogao da se uruši“
Šaps je rekao da je svijet prešao u "predratnu fazu" i pozvao saveznike u NATO-u da povećaju izdatke za odbranu. On je dodao da protivnici Zapada naoružavaju sebe i svoje saveznike, što vodi ka stvaranju „daleko opasnijeg svijeta“.
"Evropa nije mlađi brat Amerike, već stariji“
"Ali ne mislim da je dobro reći da smo potpuno nesposobni ako do toga dođe. Evropa zapravo nije mlađi brat, već stariji brat u tom odnosu. Ne možda kao Amerika, koja je jedina prava globalna sila "Bilo bi lijepo kada bismo to razumjeli. Imamo jake vojne i ekonomske snage. Možda iz perspektive malih zemalja to ne izgleda tako, ali jeste", rekao je analitičar.
"Evropa je prilično moćan kontinent. EU ima najmoćniji savez te vrste, koji nije isključivo vojni već prvenstveno ekonomski. Imamo moć i snagu, ali imamo mnogo nepovjerenja u sopstvenu moć i snagu. možda i najveći problem“, smatra Avdagić.
"Evropa je kičma NATO-a“
"Što se tiče NATO-a, Evropa je okosnica uz SAD i ona će ostati tamo gdje je bez obzira na sve. Nećemo ići na sjever ili jug, zapad ili istok, ostaćemo tu gdje jesmo. Moramo da vodimo računa. od nas samih, nije bitno da li je mlađi brat u savezu“, kaže sagovornik.
"Takođe, tu je i pitanje zajedničke evropske odbrane. To je zaista staro pitanje, koje datira još iz Drugog svjetskog rata, a sada je ponovo počelo da se priča u kontekstu Trampovog potencijalnog povratka na vlast i razgovora o NATO-u. ”, zaključio je Avdagić.