Ukrajinci tvrde da su pregovori sa Vladimirom Putinom nemogući.
Tri raketna napada na Ukrajinu koja su se dogodila između 29. decembra 2023. i 7. januara 2024. pokazala su da ruski predsednik Vladimir Putin nije zainteresovan za pregovore, primirje ili zamenu zemlje za mir. Iako Rusija ne može vojno da savlada Ukrajinu, Putin veruje da može da je umori. Zato on napada njenu infrastrukturu, čeka da Zapad posustane i huška ukrajinsku javnost protiv predsednika Vladimira Zelenskog. Ruski predsednik će rado pristati na takvu pobedu, piše Jutarnji list.
Rat u Ukrajini sadrži i važne psihološke i narativne komponente. Sami projektili neće uticati na njegov ishod. Kremlj je jasno poručio svetu da može da izgubi 300.000 vojnika i ko zna koliko komada vojne opreme, a da ne naiđe na ozbiljne ekonomske probleme. Rusija troši polovinu svog budžeta na odbranu i nema znakova da će se to uskoro promeniti. Istovremeno, Rusi i njihovi saveznici pokušavaju da Ukrajinu okarakterišu kao korumpiranu i razjedinjenu zemlju koja je gotovo osuđena na poraz.
Ukrajinci znaju da od pregovora sa Rusima nema ništa, doduše, pregovori im nisu ni ponuđeni. Znaju i kako će im izgledati životi ako ih Rusi savladaju na bojnom polju - neće više biti Ukrajine. Istovremeno, Ukrajinci znaju da su Rusi slabiji nego što tvrde da jesu. Ruski vojnici i dalje upadaju u svoje zamke, ruski komandanti i dalje imaju tendenciju da improvizuju. Rusko društvo je umorno od rata i niskog životnog standarda koji im je nametnut. Ipak, da bi psihološki i vojno pobedili Ruse, Ukrajinci moraju da se promene.
Nakon što je Rusija napala Ukrajinu krajem februara 2022. godine, gotovo da nije bilo Ukrajinca koji nije dao doprinos u odbrani otadžbine.Ipak, ukrajinska vlada mora da se oslobodi korupcije i loših lidera i da ubedi svoje saveznike da je to zaista učinila.
Novinarka The Atlantica En Eplbaum rekla je da joj je krajem decembra Rustem Umerov, sadašnji ministar odbrane Ukrajine, govorio o tome. Njegova porodica, Tatari sa poluostrva Krim, bili su žrtve progona 1944. godine od strane sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina 1944. godine. Umerov je rođen u Uzbekistanu, a na Krim se vratio sa porodicom 1991. godine, nakon što je Ukrajina postala nezavisna. "Znam kako je biti izbeglica", rekao je Umerov za Atlantik. On je dodao da su Tatari bili bezbedni samo kada je Krim bio deo Ukrajine. Umerov je za to da Ukrajina bude deo Severnoatlantskog saveza i Evropske unije. "Želimo da budemo deo civilizovanog sveta. Želimo da budemo deo sveta u kome vlada zakon. Rusija propagira svet bez vladavine prava i bez razvoja, svet u kome može da deluje agresivno prema svim svojim susedima", rekao je on.
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, bio je posrednik u razgovorima sa Rusima, Turcima i državama Persijskog zaliva. Ministra odbrane Ukrajine mnogi vide kao kompetentnog, nepretencioznog, koji nije sklon skandalima. Poznaje mnogo ljudi i govori turski, ruski, engleski i ukrajinski. Na mesto ministra došao je nakon što je njegov prethodnik Oleksij Reznikov podneo ostavku.
Umerovu je povereno nekoliko veoma važnih zadataka. U medijima se pojavilo da vojska vrši pritisak na stanovnike da se prijave na službu, a da su neki spremni da preplivaju reke i pređu granice kako ne bi morali da idu na ratište. Umerov mora da promeni percepciju vojske i službe u njoj. "To nije kazna već čast", rekao je ministar odbrane. "Ljudi moraju da znaju šta će naučiti tokom obuke, kako će se hraniti i kako ćemo se brinuti o njima tokom vojnih operacija. A moraju znati i kako će napustiti službu", dodao je Umerov. Da bi Ukrajina preživela ruske medijske napade, Umerov smatra da se politička debata u zemlji mora malo smiriti. Navodno rivalstvo između Vladimira Zelenskog i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog mora da se okonča, a mnogi veruju da Umerov može da odigra veliku ulogu u tom pomirenju.