Šansa za mirnu budućnost, za nezavisnu palestinsku državu sve su neizvesnije.
Pravo je čudo samo ako uspijete da dođete do kraja dana i preživite noć u Gazi. Palestinci se "zalažu za sigurnost", napisao je Filip Lazarini, šef UNRVA, glavne humanitarne agencije UN-a u Gazi, u članku "beskrajna tragedija koja se produbljuje… pakao na zemlji".
Mora da je jednako pakleno i za taoce koje je oteo Hamas i za njihove porodice. Rat je okrutna topionica koja ljude stavlja u strašne agonije. Ali njegova toplota može proizvesti promjene koje su izgledale nemoguće. Desilo se to u zapadnoj Evropi poslije Drugog svjetskog rata. Stari neprijatelji koji su se vjekovima ubijali izabrali su mir. Da li će rat u Gazi šokirati Izraelce i Palestince da okončaju njihov vjekovni sukob oko zemlje između Sredozemnog mora i reke Jordan?
Udovica Muhameda Abu Šara
Gledao sam snimak potresene žene, koja sjedi pored tijela svog muža, Muhameda Abu Šara. S obzirom na to da Izrael i Egipat ne dozvoljavaju novinarima da uđu u Gazu, nisam joj upoznao. Nisam uspio da saznam njeno ime. Na snimku kao da se nada, nekako, da će ga snaga njene tuge vratiti. "Kunem se, obećali smo da ćemo umrijeti zajedno. Ti si umro i ostavio me. Šta da radimo, Bože? Muhamede, ustani! Za ime Boga, dragi moj, kunem se Bogom, volim te. Zaboga ustani, naša djeca Nour i Aboud su ovde sa tobom. Ustani." Dvoje djece je bilo sa ocem jer su ih svo troje ubili pripadnici izraelskih snaga. Vazdušni napad uništio je kuću za koju su se nadali da će ih zaštiti, piše BBC.
Jonatan Zajgen
Posetio sam Jonatana u njegovom stanu u Tel Avivu. Bio je to udoban dom, pun igračaka njegove djece. Među porodičnim fotografijama prepoznao sam njegovu majku, Vivijan Silver, koja je bila jedna od vodećih izraelskih zagovornica za mir sa Palestincima. Vivijan je bila u porodičnoj kući u kibucu Beri, na granici sa Gazom, kada je Hamas napao 7. oktobra. Prvi put kada sam sreo Jonatana, u danima nakon što je njihov kibuc napadnut, on se nadao da je njegova majka odvedena u Gazu kao talac.Kada je čuo sirene za vazdušni napad u Tel Avivu, pozvao je Vivijan. Konverzaciju su nastavili putem WhatsApp aplikacije pošto je zbog pucnjave i eksplozija u kibucu bilo nemoguće razgovarati. Nadao se da će Hamas zaobići kuću ako ne bude pravila buku. "Pisala mi je, u kući su, vrijeme je da prestanemo da se šalimo i da se pozdravimo", kaže mi. "A ja sam uzvratio: Volim te, mama. Nemam riječi, sa tobom sam". Onda mi je napisala: "Osjećam te". I to je bilo to, to je poslednja poruka." Sjutradan sam posjetio njenu kuću u kibucu i video da je izgorela. Trebale su nedelje istražiteljima da pronađu ostatke Vivijan.
Isa Amro
Isa Amro je palestinski aktivista u Hebronu na Zapadnoj obali. Grad u kom žive i muslimani i Jevreji. Isa je dobro poznat u Hebronu i izraelski vojnici ga smatraju izazivačem nevolja koji su uveli policijski čas. Rekao mi je da je bio zatočen i pretučen nakon napada 7. oktobra. Kao i Jonatan u Tel Avivu, Isa Amro veruje da bi rat mogao da pruži šansu Izraelcima i Palestincima da vode bolje i bezbjednije živote.
"Ili ćemo izabrati da bude sve gore, ili ćemo iskoristiti priliku da riješimo sukob i da rešimo problem okupacije, da riješimo aparthejd i omogućimo zajednički život jer je bezbjednosno rješenje propalo… samo mir je rešenje", kaže Amro.
Izgledi za mir
Sada se može činiti da je daleko, i mnogo više ljudi će biti ubijeno prije nego što se to desi, ali kao i svaki rat i ovaj će prestati. Svi ratovi u Gazi i oko nje od kada je Hamas preuzeo kontrolu 2007. godine okončani su na isti način, sporazumom o prekidu vatre. Svi prekidi vatre došli nisu trajali vječno. To je zato što nije učinjen nikakav pokušaj da se okonča vjekovni sukob između Palestinaca i Izraelaca.
Izraelska vlada kreće u diplomatski spor sa Sjedinjenim Državama, njenim najvažnijim saveznikom, oko toga šta će se dešavati nakon prekida vatre. Predsjednik Džo Bajden je ogorčen onim što je nazvao izraelsko "neselektivno bombardovanje" Gaze. Uprkos tome, SAD nastavlja da podržava Izrael, raspoređivanjem nosača aviona, slanjem aviona sa oružjem i ulaganjem veta na rezolucije o prekidu vatre u Savjetu bezbjednosti UN.
Zauzvrat, Džo Bajden želi da se Izrael složi da je jedini put oživljavanje pregovora o uspostavljanju nezavisne palestinske države. To je bio cilj mirovnog procesa iz Osla, koji je propao nakon godina pregovora. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije mnogo rekao o tome kako će se upravljati Gazom ako i kada proglasi pobedu nad Hamasom. Ali on je odbacio plan Džoa Bajdena. Potpuna pobeda i bezuslovna predaja svih koji su ostali živi u Hamasu ostaju ciljevi Izraela. Netanjahu veruje da je uništavanje Hamasa jedini način da se spasu taoci.
Nekoliko sati pre nego što je Bajden rekao da je izraelsko bombardovanje bilo neselektivno, Netanjahu je održao sopstveni govor. "Gaza neće biti ni Hamastan ni Fatahstan", rekao je Netanjahu.
Pobornici mirovnih kampanja diskreditovani su pošto je izbila oružana palestinska pobuna nakon što je proces u Oslu propao 2000. godine. Ideja o miru sa Palestincima nestala je iz glavne izraelske politike. Isa Amro, palestinski aktivista u Hebronu, rekao je da je tamo život Palestincima mnogo teži od 7. oktobra. "Postalo je mnogo gore. Deset puta gore. Više ograničenja. Više nasilja. Više zastrašivanja. Ljudi se uopšte ne osećaju bezbedno. Ljudi nemaju dovoljno hrane da jedu. Ljudi nemaju pristup društvenom životu. Nema škola, nema vrtića, nema posla. To je kolektivna kazna unutar područja koje je veoma ograničeno."
Šansa za mirnu budućnost, za nezavisnu palestinsku državu uz siguran Izrael za koji Amerikanci, Britanci i mnoge druge zemlje kažu da žele, neće se pojaviti bez trajne diplomatske i političke volje i odlučnosti. Stari format u Oslu, pregovori Palestinaca i Izraelaca uz posredovanje Amerikanaca, završio se neuspehom. Ako bude sledeći put, jedna ideja koju su spomenule visoke zapadne diplomate je da se Palestinska nezavisnost učini ključnim delom šireg paketa promena na Bliskom istoku. Izraelu bi bila ponuđena nagrada uzajamnog priznanja sa Saudijskom Arabijom, ako bi napravili ustupke neophodne za nezavisnost Palestine. Jordan i Egipat bi bili ključni igrači, kao zemlje koje su sklopile trajni mir sa Izraelom. Takođe bi bili važni Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, izuzetno bogate zalivske države. Kao i Saudijcima, njima je potreban mir na Bliskom istoku.
Nacrt već postoji. Pre dvadeset godina, saudijski mirovni plan ponudio je Izraelu puno priznanje i mir sa arapskim državama, u zamenu za održivu i suverenu palestinsku državu u Gazi i na Zapadnoj obali, sa glavnim gradom u istočnom Jerusalimu. Amerikanci bi mogli da posreduju, iako bi morali da budu ravnodušni, nešto što nikada ranije nisu uspeli. Obe strane bi morale da budu spremne da naprave bolne kompromise u vezi sa negovanim verovanjima, posebno u pogledu teritorije. Političke oluje bi se slomile oko lidera spremnih da preuzmu rizik za mir.
Izraelskog premijera Jicaka Rabina ubio je jevrejski ekstremista 1995. godine kada je pokušao da sklopi mir sa Palestincima. Islamistički ekstremista ubio je egipatskog predsednika Anvara Sadata jer je sklopio mir sa Izraelom. A rat u Gazi bi morao da se završi što je pre moguće. Ako se proširi, scenariji iz noćne more uključuju očajne Palestince koji probijaju egipatsku granicu dok se izraelski tenkovi približavaju. Toliko toga treba da prođe kako bi mir imao šansu. Toliko toga je već pošlo naopako.