Južnokorejski sud naložio je Japanu da nadoknadi odštetu grupi žena koje su bile prisiljene da rade u vojnim bordelima tokom Drugog svjetskog rata, što je izazvalo bijes zvaničnika iz Japana.
Slučaj 16 žena, koje su prisilno zadržavane u vojnim bordelima kao seksualne robinje japanskih vojnika, ranije je odbačen.
One su podnijeli tužbu 2016. godine, ali ju je centralni okružni sud u Seulu odbacio pet godina kasnije, pozivajući se na suvereni imunitet.
Viši sud u Seulu je sada poništio presudu. Oni su ocijenili da načelo suverenosti ne mora da se poštuje ako se radi o protivzakonitim radnjama i presudio da se tim ženama, od kojih su neke umrle i predstavljaju ih porodice, isplati po 200.000 korejskih vona.
Sud je utvrdio da su bile primorane na seksualno ropstvo, da su pretrpjele veliku štetu i da poslije rata nisu mogle da vode normalan život. To pitanje ne prestaje da opterećuje odnose Južne Koreje i Japana.
"Razumno je smatrati da postoji zajedničko međunarodno pravo koje ne priznaje imunitet države za nezakonit čin... bez obzira da li je to djelo suvereno".
Li Jong-su, 95-godišnja aktivistkinja i žrtva, bila je emotivna dok je zahvaljivala sudu na presudi.
Dok je izlazila iz zgrade suda, rekla je novinarima "Zahvalna sam. Zaista sam zahvalna".
Ona je dodala da bi voljela da svim žrtvama koje su već preminule može da kaže za presudu.
Više od 200.000 djevojaka bilo primorano
Procenjuje se da je više od 200.000 žena i djevojaka bilo primorano na prostituciju da bi služilo japanskim vojnicima u Drugom svjetskom ratu.
Mnoge od onih koji su držane u vojnim bordelima bili su iz Koreje, druge su bile iz kontinentalne Kine, Filipina, Indonezije i Tajvana.
Japanska ministarka spoljnih poslova Joko Kamikava nazvala je presudu "izuzetno žalosnom i apsolutno neprihvatljivom".
"Japan još jednom snažno apeluje na Republiku Koreju da odmah preduzme odgovarajuće mjere da popravi status svojih povreda međunarodnog prava", rekla je ona.
Tokio je uvek odbijao da se pojavi na južnokorejskim sudovima kada su tema bile seksualne robinje, smatrajući da je ta neprijatna epizoda iz istorije riješena sporazumom iz 1965. godine, koji je podrazumevao isplatu oko 800 miliona dolara odštete u obliku subvencija i kredita sa niskim kamatnim stopama.
Ove žene i djevojke nazivane su "žene za utjehu" i njih je carska japanska vojska primorala u seksualno ropstvo u okupiranim zemljama i teritorijama pre i tokom Drugog svjetskog rata. Tokom Drugog svjetskog rata, japanske trupe su primorale stotine hiljada žena iz Australije, Burme, Kine, Holandije, Filipina, Japana, Koreje, Indonezije i drugih zemalja u seksualno porobljavanje japanskih trupa; međutim, većina žena je bila iz Koreje. Mnoge su umrle ili izvršile samoubistvo zbog brutalnog maltretiranja i fizičkog i emocionalnog stresa. Poslije rata, priznanje Japana o teškom položaju žena utješnih žena bilo je minimalno, nedostajalo mu je puno izvinjenje i odgovarajuća restitucija, što je narušilo reputaciju Japana.