Izraelski zvaničnici imaju nejasnu viziju oko toga šta će uslediti nakon upada u Pojas Gaze, odnosno ko će zamijeniti islamističku militantnu grupu.
Izraelske trupe se gomilaju oko pojasa Gaze dok ratni avioni udaraju po siromašnom i opkoljeni priobalni region uoči četvrte velike kopnene ofanzive Izraelskih odbrambenih snaga na tu oblast za manje od 20 godina. Ovaj put, izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će IDF "izbrisati Hamas sa lica Zemlje". Ali izraelski zvaničnici imaju nejasnu viziju oko toga šta će uslediti nakon toga, odnosno ko će zamijeniti islamističku militantnu grupu.
"Postoje četiri opcije", ističe Jakov Amidror, koji je bio Netanjahuov savetnik za nacionalnu bezbjednost od 2011. do 2013. godine, u intervjuu za Njuzvik. Ali svi putevi, tvrdi Amidror, uključuju kaznenu kampanju u Gazi. "Čak bih se usudio da kažem da niko ne bi oprostio vladi ako se ovo ne završi masovnim kopnenim napadom na Gazu", objasnio je on.
Prethodni upadi u pojas Gaze - sporadični otkako su se izraelske snage povukle iz tog područja 2005. godine usred mirovnih pregovora u Oslu - doveli su do značajnih žrtava među izraelskim vojnicima, palestinskim militantima i 2,3 miliona civila u Gazi. Priroda izraelskih vazdušnih napada sugeriše da će kopneni napad biti još stroža kazna za sve uključene.
Gaza posle Hamasa
Netanjahu i njegovi ratni koalicioni partneri smatraju brutalan odgovor na ubistvo više od 1.400 Izraelaca i otmicu oko 200 ljudi kao političku neophodnost u zemlji potresanoj najgorim terorističkim napadom u svojoj kratkoj i nasilnoj istoriji.
"Operacija Gvozdeni mačevi", kako je IDF nazvala svoju kampanju, već je ubila hiljade ljudi u Gazi. Više od 12.000 je ranjeno, strahuje se da je 1.300 ljudi zatrpano pod ruševinama, a više od milion je raseljeno. Hamas, ako preživi, vjerovatno će biti ozbiljno degradirana sila.
Pojas Gaze - razoren nakon 15 godina vladavine Hamasa i blokade od strane Izraela i Egipta - ostaće razoren. Uz malo očigledne želje Izraela da ponovo uspostavi stalno vojno prisustvo, nazire se mogućnost opasnog vakuuma moći. "Obnovljena direktna izraelska okupacija, biće velika greška i mislim da to ne treba da radimo. Ali to je opcija", rekao je Amidror.
Sledeće dvije alternative, dodao je on, uključuju dovođenje spoljnih snaga, bilo palestinskih ili kao dio međunarodne koalicije. Palestinska uprava (PA), koju predvodi predsjednik Mahmud Abas i kojom dominira njegova partija Fatah, još uvek nominalno drži vlast na Zapadnoj obali pod izraelskom okupacijom. Pad Hamasa mogao bi da bude prilika za PA, rekao je Amidror, da preokrene državni udar iz 2007. u kojem je Hamas oteo kontrolu nad pojasom Gaze od Fataha.
"Protjerali su članove Fataha, neke od njih ubili, gurnuli ih sa krovova, pucali im u koljena", rekao je Amidror o nasilnom preuzimanju vlasti, koje je usledilo ubrzo posle palestinskih parlamentarnih izbora 2006. godine. "Možda bi postojala šansa da palestinske vlasti uđu", rekao je on.
Ali svaki pokušaj PA predvođene Fatahom da povrati kontrolu biće komplikovan kontinuiranom podrškom Hamasu među civilima u Gazi, kao i značajnim uticajem grupe na Zapadnoj obali. Anketa Vašingtonskog instituta iz jula 2023. pokazala je da 57 odsto stanovnika Gaze ima "donekle povoljno" mišljenje o Hamasu. Strana pomoć, dodao je Amidror, takođe može biti održivo rešenje, iako će se svi međunarodni partneri suočiti sa okruženjem visokog rizika. Treća opcija je da postoji bilo kakav međunarodni komitet: "novac iz Zaliva, stručnjaci sa Zapada, a neko će preuzeti odgovornost za ulazak i obnovu, jer će to biti poražavajuća situacija u Gazi", ističe Amidror.
"To nije stvar Izraela"
Možda je najverovatniji ishod, rekao je bivši savjetnik za nacionalnu bezbjednost, da Izrael neće mnogo planirati o budućnosti Gaze. Ali, kao što su prošle dvije decenije povremenog nasilja pokazale, Izrael ne može ili ne želi da prepusti pojas Gaze sam sebi.
Iako se Izrael povukao iz Gaze 2005. godine, zadržao je strogu kontrolu nad granicama i obalom Gaze. Ovo je dodatno pooštreno nakon što je izraelsko-egipatski embargo stupio na snagu 2007. Gaza se oslanja na snabdevanje gorivom i strujom iz Izraela, kao i svoja tri postrojenja za desalinizaciju vode.
Većina uvoza hrane i poljoprivrede takođe mora prvo da prođe kroz Izrael i podleže graničnim kontrolama. Ribolovima u Gazi je dozvoljeno da pecaju samo između 6 i 15 nautičkih milja od obale. Čizme IDF-a više ne gaze tlo Gaze, ali Izrael i dalje u velikoj mjeri pontroliše Pojas i njegovih 2,3 miliona stanovnika.
"Četvrta opcija je da Izrael kaže da se to njih ne tiče. Izrael će završiti posao, ubiti što je moguće više pripadnika Hamasa, uništiti Hamasove objekte i napustiti pojas Gaze. A ljudi u Gazi će morati da se pobrinu sami za sebe. Riječ je o 2 miliona ljudi, to je njihova odgovornost i oni moraju da materijalizuju svoju odgovornost. Izrael će imati samo jednu obavezu prema Pojasu Gaze; uništiti svaki pokušaj da se obnovi bilo koji vojni objekat u Gazi, od bilo koga", rekao je Amidror i dodao:
"Krajnji rezultat bi mogao biti da će Izrael izaći i niko neće doći. Ali to nije naša stvar. Mi smo bili van Gaze više od 15 godina. Dakle, to je odgovornost Egipta, sveta, ne znam koga. To nije naša. Biće velika greška za Izrael da preuzme odgovornost za 2 miliona Palestinaca u oblasti iz koje smo povukli sve naše snage i ljude prije 15 godina. To je neprijatelj i treba da ih tretiramo kao neprijatelje", rekao je Amidror.