Grupa 20 usvojila je deklaraciju na samitu G20 u Nju Delhiju konsenzusom u kojoj se izbjegava osuda Rusije za rat u Ukrajini, ali se pozivaju sve države da ne koriste silu za zauzimanje teritorije.
Indijski premijer Narendra Modi saopštio je da je Deklaracija lidera usvojena prvog dana vikenda samita G20 u Nju Delhiju.
"Na osnovu napornog rada svih timova, dobili smo konsenzus o Deklaraciji samita lidera G20. Najavljujem usvajanje ove deklaracije", rekao je Modi liderima, uključujući američkog predsjednika Džoa Bajdena i šefove vlada i država širom svijeta.
"U skladu sa Poveljom UN, sve države moraju da se uzdrže od prijetnje ili upotrebe sile da traže teritorijalnu akviziciju protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Upotreba ili prijetnja upotrebom nuklearnog oružja je nedopustiva", navodi se u deklaraciji.
Konsenzus je bio iznenađenje jer je G20 duboko podijeljena po pitanju rata u Ukrajini, pri čemu su zapadne zemlje ranije zagovarale snažnu osudu Rusije u Deklaraciji lidera, dok su druge zahtijevale fokusiranje na šira ekonomska pitanja.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da deklaracija nije "ništa za ponos", dodajući da bi ukrajinsko prisustvo omogućilo učesnicima bolje razumijevanje situacije.
Jasan stav o "invaziji"
Međutim, njemački kancelar Olaf Šolc rekao je da deklaracija pokazuje jasan stav o invaziji Rusije na Ukrajinu rekavši da se teritorijalni integritet zemalja ne može dovesti u pitanje nasiljem.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da je deklaracija imala "veoma jak jezik o ruskom ilegalnom ratu u Ukrajini".
"Mislim da je to dobar i snažan ishod".
U deklaraciji se takođe poziva na sprovođenje crnomorske inicijative za bezbjedan protok žita, hrane i đubriva iz Ukrajine i Rusije. Moskva se povukla iz sporazuma u julu zbog, kako je nazvala, neuspjeha da ispuni svoje zahtjeve za sprovođenje paralelnog sporazuma o ublažavanju pravila za sopstveni izvoz hrane i đubriva.
Kako su uspeli da reše nesuglasice?
Kako su mediji pisali, tokom prvog dana lideri G20 nisu bili u stanju da reše nesuglasice oko formulacije deklaracije o ratu u Ukrajini na Samitu, ostavljajući liderima blokova mogućnost napredovanja tokom dvodnevnog sastanka.
Lideri G20 su bili u problemu zbog dogovora oko terminologije zbog razlika u mišljenju u vezi sa ratom, nadajući se da će ubijediti Rusiju da napravi saopštenje.
Indijski lider G20, ili pregovarač, Amitabh Kant, rekao je ranije tog dana da je "Deklaracija lidera iz Nju Delhija skoro spremna, ne bih želio da se zadržavam na njoj... Ova deklaracija će biti preporučena liderima".
Jedan izvor je rekao Rojtersu da je zajednička deklaracija mogla, ali nije morala da dođe do jednoglasnog sporazuma. Mogla je da ima različite paragrafe koji bi iznose stavove različitih zemalja. Ili bi mogla da zabeleži slaganje i neslaganje u jednom pasusu.
"Možemo zataškati razlike i dati opštu izjavu u kojoj kažemo da treba da imamo mir i harmoniju širom svijeta tako da se svi slažu", rekao je drugi izvor.
Prema drugom izvoru iz jedne od zemalja G20, paragrafe o ratu protiv Ukrajine dogovorile su zapadne zemlje i poslate su Rusiji da iznese svoje stavove.
Zvaničnik je rekao da je Rusija imala opciju da prihvati stavove zapadnih zemalja i pruži svoje neslaganje kao dio izjave. U nedostatku sporazuma, Indija bi morala da izda izjavu predsedavajućeg, što bi značilo da G20 po prvi put posle 20 godina samita ne bi imala deklaraciju.
Jedan diplomata EU rekao je da je Indija odradila "odličan" posao kao domaćin u traženju kompromisa.
Dokument je pokazao da je grupa pristala da se pozabavi ranjivostima duga u zemljama sa niskim i srednjim prihodima "na efikasan, sveobuhvatan i sistematičan način", ali nije napravila nikakav novi akcioni plan.
Nacrt takođe pokazuje da su se zemlje obavezale na jačanje i reformu multilateralnih razvojnih banaka, dok su prihvatile predlog za strožiju regulativu kriptovaluta.
Takođe su se uslaglasile da je svetu potrebno ukupno 4 triliona dolara u jeftinom finansiranju godišnje za energetsku tranziciju.
U petak su ulice obično užurbanog glavnog grada Nju Delhija bile puste, a kompanije, kancelarije i škole su zatvorene kao dio bezbjednosnih mera kako bi se obezbjedio nesmetano odvijanje sastanka G20.