Akcije Rusije u međunarodnim vodama Crnog mora stvaraju stvarni rizik od eskalacije ovoga rata na moru između NATO-a i Ruske Federacije.
Rusija rizikuje izazivanje direktnog sukoba sa NATO-om ako će zaista presretati brodove u međunarodnim vodama i nastojati da nametne ekonomsku kontrolu Ukrajine, upozorava umirovljeni američki admiral i bivši vrhovni komandant NATO-a za Evropu Džejms Stavridis. Ukrajina je isporučila 8,1 milion tona žitarica preko crnomorske luke Konstanca u prvih sedam meseci ove godine, pri čemu je tempo usporen nakon što je Rusija napala infrastrukturu ukrajinske luke, a upravo bi eskalacije na moru mogle dovesti do sraza Rusija-NATO.
Pritom treba znati kako admiral Stavridis već duže vreme ponavlja kako je Crno more pretežno međunarodno, što znači da ratni brodovi NATO-a mogu slobodno putovati tamo god žele, uključujući teritorijalne vode Ukrajine i njenu ekskluzivnu zonu od 200 milja. Prepuštanje ovih voda Rusiji nema smisla, ali to onda pojačava opasnost od konfrontacije s ruskom mornaricom.
Opasnost nije samo teorijska. U utorak je rusko ministarstvo odbrane potvrdilo da je ispalilo hice upozorenja pre ukrcaja na Sukru Okan, turski teretni brod koji plovi pod zastavom Palaua, a Turska je važna članica NATO saveza. Stavridis je osudio tu taktiku kao "ravnu piratstvu", jer se tako Kremlj trudi da potkopa trgovinu između Ukrajine i ostatka Evrope.
"Akcije Rusije u međunarodnim vodama Crnog mora stvaraju stvarni rizik od eskalacije ovoga rata na moru između NATO-a i Ruske Federacije“, rekao je Stavridis. NATO neće dati sve oružje i novac Ukrajini, samo da bi gledao kako Rusija guši njihovu ekonomiju ilegalnom blokadom. Ako Rusija počne da otima brodove ili ih pokuša preplašiti, mislim da će NATO verovatno odgovoriti podupiranjem humanitarnog koridora za brodove“, rekao je Stavridis.
Napetosti u Crnom moru dramatično su eskalirale otkako se Rusija u julu jednostrano povukla iz sporazuma UN-a o žitu i upozorila da bi se brodovi koji putuju u ukrajinske luke mogli smatrati vojnim ciljevima. Kao odgovor, Ukrajina je dronom napala jedan ruski tanker i proglasila da će od 23. avgusta, vode oko ruskih crnomorskih luka predstavljati "područje rizika od rata“.
Osim toga, glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg optužio je Rusiju za "opasne i eskalirajuće radnje u Crnom moru", posebno zbog ruskog bombardovanja ukrajinske luke. NATO je dodao da "pojavljuje nadzor i izviđanje u regiji Crnog mora, uključujući pomorske patrolne avione i bespilotne letelice“. Stavridis tvrdi da bi potpora članica NATO-a koje graniče s Crnim morem, odnosno Turske, Rumunije i Bugarske, značila da bi "ruska crnomorska flota bila vojno nadjačana“.
Turska je pozvala Rusiju da se ponovo pridruži sporazumu o žitu, a tursko Veće za nacionalnu sigurnost objavilo je da napetost u Crnom moru "nije ni u čiju korist". Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan navodno bi trebalo da se sastane sa Putinom krajem meseca.
Do povlačenja Rusije iz sporazuma o žitu, 32,9 miliona tona useva sigurno je napustilo ukrajinske crnomorske luke, čime je izbegnut rizik od gladi u siromašnijim zemljama. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će umesto tog sporazuma, njegova vlada besplatno snadbevati žitom određen broj afričkih država,
Nakon toga, ruske oružane snage napale su ukrajinska skladišta žita duž obale Crnog mora, uništivši navodno 60.000 tona hrane. Rusija je takođe dalekometnim projektilima u više navrata pogodila ukrajinske dunavske rečne luke Reni i Izmail, koje su udaljene samo nekoliko stotina metara od granice s Rumunijom, članicom NATO-a.
Moskovsko ministarstvo odbrane upozorilo je da će se "sva plovila koja plove vodama Crnog mora prema ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta”.
Uprkos tome, Ukrajina je proglasila "privremeni koridor“ za pomorski promet iz svojih južnih luka, dopuštajući brodovima koji su vremenom bili zatvoreni da uđu u međunarodne vode. U sredu je ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov objavio da je prvi brod, kontejnerski brod pod zastavom Hong Konga, isplovio, uprkos pretnjama iz Moskve.