Svijet

AMERIKA ULAŽE 1,2 MILIJARDE DOLARA ZA NEOBIČNU IDEJU: Kako će "isisati" zagađenje iz vazduha?

Autori Mirela Ljumić Euractiv.rs

Ovo je prva velika investicija Bajdenove administracije za pokretanje američke industrije uklanjanja ugljenika. Stručnjaci za energetiku kažu da je to ključno za stavljanje pod kontrolu emisija koje zagrijavaju planetu.

Izvor: Profimeda

Projekti uklanjanja direktnog zahvatanja vazduha su slični ogromnim usisivačima koji usisavaju ugljen-dioksid iz vazduha, koristeći hemikalije za uklanjanje gasova staklene bašte. Kada se ukloni, CO2 se skladišti pod zemljom ili se koristi u industrijskim materijalima kao što je cement.

Dva nova demonstraciona projekta u Teksasu i Luizijani, čvorište za direktno zahvatanje vazduha u Južnom Teksasu i Projekt Cipress u Luizijani, biće finansirana sa 1,2 milijarde dolara.

Ova dva projekta će izgraditi ova regionalna čvorišta direktnog zahvatanja vazduha, rekla je novinarima američka sekretarka za energetiku Dženifer Granholm.

"To znači da će povezati sve, od snimanja preko obrade do dubokog podzemnog skladištenja, sve u jednom besprekornom procesu", pojasnila je ona.

Granholm očekuje da će projekti ukloniti više od 2 miliona metričkih tona ugljen-dioksida iz vazduha godišnje kada budu pokrenuti, što je ekvivalent uklanjanju skoro 500.000 benzinaca sa puteva.

Mašine se grade da u suštini pojačaju prirodno uklanjanje ugljenika koje već vrši priroda -drveće, močvare i okeani, što se ne dešava dovoljno brzo da bi se uhvatila emisija fosilnih goriva u razmjerama koje emituju ljudi.

Viši savjetnik Bijele kuće Mič Landrieu rekao je novinarima da će ovo biti prvi projekti direktnog zahvatanja vazduha ovog obima u SAD i „biće najveći na svijetu".

Projekat na Islandu koji je pokrenut 2021. uklanja oko 10 metričkih tona CO2 svakog dana, otprilike istu količinu ugljenika koju emituje 800 automobila dnevno. U to vrijeme, operater projekta, Climevorks, izjavio je da je to najveći projekat ove vrste na svetu.

Samo američki projekti direktnog zahvatanja vazduha mogli bi da povećaju globalni kapacitet za tehnologiju za 400 puta, rekla je Saša Stašvik, direktorka politike u Carbon180, nezavisnoj neprofitnoj organizaciji fokusiranoj na uklanjanje ugljenika.

„Industrija je trenutno u nastajanju", kazala je Stašvik za CNN i dodala:

„Ovo bi trebalo da budu prve komercijalne primjene u megatonskoj skali. To je veoma velika stvar."

Iako još nije jasno šta će čvorišta na kraju da rade sa ugljenikom kada se izvade, zvaničnici Ministarstva energetike rekli su da nijedno čvorište neće koristiti uhvaćeni CO2 za poboljšanu obnovu nafte, metod gdje se ugljenik ubrizgava u zemlju kako bi se oslobodilo više nafte.

Stašvik kaže da se Carbon180 zalaže za to da se ugljenik bezbjedno i trajno skladišti pod zemljom ili da se koristi u građevinskim materijalima poput cementa.

Smatra da je to kritično pitanje za prihvatanje javnosti.

„Ovo je zaista debi industrije direktnog hvatanja vazduha u SAD. To će mnogim ljudima biti prvi uvod u tehnološko uklanjanje vazduha", zaključila je ona.