Ova tehnologija je prvi put otkrivena 1940-ih. Od tada se koristi u oko 50 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i Kinu.
Dok ekstremna suša zahvata Meksiko, što dovodi do gubitka useva, nedostatka vode i viših cijena hrane, vlada pokušava da donese očajnički potrebnu kišu okrećući se kontroverznoj tehnologiji: zasijavanju oblaka.
U julu je ova zemlja započela najnoviju fazu projekta zasijavanja oblaka koji ima za cilj da vještački stimuliše padavine. Njime se ciljaju 62 opštine na sjeveru i sjeveroistoku, sa ciljem "borbe protiv efekata suše i doprinosa obnavljanju vodonosnika", navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Zasijavanje oblaka ("cloud seeding") je tehnologija koja je prvi put otkrivena 1940-ih. Od tada se koristi u oko 50 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i Kinu. Meksiko eksperimentiše sa modifikacijom vremena više od sedam decenija.
Međutim, neki naučnici ostaju veoma oprezni u pogledu efikasnosti zasijavanja oblaka i upozoravaju da to nije rješenje za sušu.
"Ima kontroverznu istoriju jer je veoma teško dokazati šta radite iz naučne perspektive", rekao je za CNN Roelef Bruintjes, naučnik za modifikacije vremena u Nacionalnom centru za atmosferska istraživanja u SAD.
Da bi zasijavanje oblaka funkcionisalo, prvo je potreban oblak. Avioni ili dronovi ubrizgavaju čestice u oblak koje privlače kapljice vode da se formiraju oko njih, povećavajući šanse za padavine.
"Cijela ideja nije 'stvaranje oblaka' - jer ne možemo da napravimo oblak, ne možemo da ga otjeramo", rekao je Bruintjes. "Ali time se pokušava da se veći procenat vode koja se obrađuje u oblaku spusti na površinu."
Meksički projekat uključuje prskanje čestica srebrnog jodida u oblake iz aviona. Vlada se nada da će stimulisanje padavina pomoći poljoprivrednicima da se bolje nose sa sušom koja je zahvatila velike djelove zemlje.
Sredinom jula, više od 40 odsto Meksika bilo je u umjerenoj do ekstremnoj suši, prema nacionalnoj meteorološkoj službi. Zemlja takođe prolazi kroz jak toplotni talas koji je u poslednja četiri mjeseca ubio najmanje 249 ljudi.
Ovo ekstremno vrijeme će se samo pogoršati - naučnicima je jasno da će toplotni talasi i suša postati češći i intenzivniji kako se klimatska kriza bude ubrzavala.
Meksiko tvrdi da je njegov trenutni projekat zasijavanja oblaka, koji vodi od decembra 2020, imao pozitivan uticaj. U 2021. godini, letovi koji su zasijali oblake su stvorili 40% više kiše, izvijestila je vlada - što je cifra koju je izračunala mjerenjem razlike između meteoroloških prognoza i stvarnih padavina izmjerenih kišomerima.
"Svi naši projekti su bili uspješni", rekao je portparol kompanije Startup Renaissance, kompanije za stimulaciju kiše koja je radila na projektu meksičke vlade od 2020.
Ali mnogi naučnici su i dalje skeptični.
Nedostaju "čvrsti dokazi" da zasijavanje oblaka povećava količinu padavina, napisali su nedavno Fernando Garsija Garsija i Giljermo Montero Martinez iz grupe za fiziku oblaka na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika.
Bruintjes je ponovio ovo. "U većini situacija možete reći, u redu, ima kiše", rekao je on. "Ali da li je kiša od zasijavanja oblaka ili nije od zasijavanja oblaka? I to je zaista veliko pitanje."
Tehnologija takođe "nije sredstvo za suzbijanje suše", dodao je Bruintjes, jer tokom suše često nema oblaka. "I to je jedina stvar koju ne možemo da uradimo. Ne možemo da napravimo oblak."
Portparol Startup Renaissance-a je rekao da su kritike na račun zasijavanja oblaka zasnovane na staroj tehnologiji. Tehnologija kompanije je efikasnija, dodao je portparol, jer prska srebrni jodid.
Bruintjes vjeruje da zasijavanje oblaka obećava. Postoje dokazi da su američki projekti usmjereni na povećanje sniježnog pokrivača iznad planina u državama, uključujući Vajoming i Ajdaho, postigli određeni uspjeh, rekao je on. Ali postoji potreba za mnogo više istraživanja i podataka, dodao je on.
Neki stručnjaci su pozvali da se više pažnje posveti jeftinijim i visokotehnološkim načinima zaštite vodnih resursa.
Zasijavanje oblaka "treba da se posmatra samo kao jedan element" u mnogo široj strategiji, napisali su Garsija i Martinez.