Potonuće ruske podmornice Kursk se dogodilo 12. avgust 2000. godine, a kako je do toga došlo je i dalje misterija.
Ruska mornarica zauvek će pamtiti 12. avgust 2000. godine, kad je u pomorskoj nesreći pogunulo 118 mornara. Odmah nakon što je potonula, sa svih strana počele su da se stižu oprečne priče o uzroku potonuća ruske podmorniceKursk. Katastrofa koja se zadesila podmornicu privukla je pažnju miliona ljudi, a porodice posade su želele da znaju šta se zaista dogodilo.
Prošle su godine pre nego što su istraživači shvatili šta se dogodilo sa Kurskom, mada i dalje postoje kontroverze. Podmornica Kursk je bila ponos ruskog inženjeringa. Kursk je bio Oscar II (Projekat 949A Antej), podmornica sa krstarećim projektilima na nuklearni pogon dizajniranim da prate grupe nosača NATO aviona. Oscar II podmornice imaju dvostruki trup podeljen u 10 različitih pregrada. Plovilo ima ojačani dvostruki poklopac dizajniran tako da može da probije arktičku ledenu kapu. Podmornica je duga oko 154 metara, 10 metara duža od prethodnih Oskara.
Jedanaest ovakvih podmornica napravljeno je između 1985. i 1999. godine, a osam ih je još uvek u upotrebi. Smatrane su nepotopivim, pa je potonuće Kurska ljude zatekao nespremne. Tokom vežbe u Barencovom moru, 12. avgusta 2000. godine, u 11:28 Kursk je potresla prva eksplozija. Nešto više od dva minuta kasnije, druga snažna eksplozija dogodila se unutar Kurska.
Ono što je trebalo da bude vežba u kojoj je Kursk ispalio dva lažna torpeda na rusku bojnu krstaricu Petar Veliki, pretvorilo se u potragu za preživelom posadom. Međutim, proći će nekoliko sati pre nego što bilo ko shvati da nešto nije u redu. Prvi pokazatelj je stigao te večeri, kada se Kursk nije javio. Rusi su tada poslali spasilačke brodove, koji su sledećeg jutra, 13. avgusta, uspeli da lociraju područje na kom se nesreća dogodila.
Zbog lošeg vremena, ugla pod kojim je podmornica potonula i nedostatka odgovarajuće opreme, prvi pokušaju spasavanja su propali. Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države i Norveška ponudile su pomoć u spasilačkim operacijama, ali ih je Rusija prvo odbila. Četiri dana nakon katastrofe, predomislili su se i pristali na pomoć.
Šta se dogodilo sa 118 članova posade?
Kada su norveški ronioci 21. avgusta uspeli da otvore vazdušne komore Kurska, nisu pronašli preživele. Otkrili su da je kabina poplavljena i zaključili da je svih 118 članova posade preminulo. Kada su pronašli telo kapetana-poručnika Dmitrija Kolesnikova, primetili su cedulju u njegovom džepu. Nekoliko sati nakon eksplozija, kapetan je zapisao da su 23 člana posade preživela. Nažalost, spasilačke ekipe nisu stigle na vreme do njih.
Da li Kursk potonuo zbog sudara?
U početku su pojedini visoki ruski zvaničnici tvrdili da je do nesreće došlo zbog sudara sa podmornicom NATO-a koja je špijunirala manevre. Prema ovoj teoriji, USS Memfis se sudario sa Kurskom, a zatim otišao u norvešku luku na hitne popravke. Rusi su ukazali na satelitske snimke američke podmornice koja je pristala u norvešku luku 19. avgusta, samo nekoliko dana nakon nesreće. U prilog ovoj teoriji ide još 11 sličnih sudara koji su se desili na tom području od 1967. godine.
Sudar ili ne, Sjedinjene Države su priznale da u tom području imaju podmornice koje nadgledaju ruske pomorske vežbe. Nakon prvobitnog incidenta, ruski ronilački timovi pronašli su ono za šta su tvrdili da je deo američke ili britanske nuklearne podmornice. Međutim, objekat nije mogao da se podigne sa morskog dna, a Rusi su ga čuvali ratnim brodovima kako nijedan drugi narod ne bi mogao da priđe.
Da li je uzrok potonuća bio Škval torpedo?
Druge teorije sugerišu da je Kursk u vreme nesreće testirao eksperimentalna torpeda. Brza superkavitirajuća torpeda na raketni pogon nazvana Škval, dizajnirana su da putuju jako brzo. U stanju da putuju 370 kmh, tri do četiri puta brže od bilo kog drugog torpeda. Međutim, ostaje nejasno kako se tačno dogodila nesreća. Sugeriše se da je do nesreće moglo da dođe zbog kvara u torpedu ili da su podmornice NATO-a pucale na Kursk kako bi uništile Škval. Ali nikada nije dokazano da je na Kursku bilo Škval torpeda.
Najverovatniji uzrok
Najverovatnije objašnjenje je neispravni torpedo na Kursku, koji je eksplodirao. To je dalje izazvalo lančanu reakciju - eksplozije ostalih torpeda. Prva registrovana eksplozija bi stoga bila prva eksplozija torpeda, a druga bi bila rezultat detoniranja bojevih glava na drugim torpedima Kurska. Izveštaji zvaničnih obaveštajnih službi potvrđuju ovu teoriju.
Prema ovoj teoriji Kursk je nosio starija torpeda koja su kao pogonsko gorivo koristila tečnost vodonik-peroksida. Upotreba torpeda na ovakve pogone, zabranjeni su u britanskim podmornicama nakon nesreća 1950-ih, ali ih je ruska mornarica upotrebljavala dugo posle toga.
Kada je prvi put doneta odluka da se Kursk podigne sa morskog dna, planovi za vađenje čitave podmornice su odbijeni. Umesto toga, doneta je odluka da se prednji torpedni odeljak odseče i ostavi na dnu mora. Ta odluka je izazvala sumnje, iako je doneta kao bezbednosna mera jer je prednji kraj još uvek imao nepoznatu količinu potencijalno opasnih torpeda. Zaista, podmornica je nosila nuklearne bojeve glave koje su morale pažljivo da se uklone.
Dalja podvodna istraživanja su ispitala odeljak za torpeda. Pronašli su komad krhotine trupa iz otvora torpeda broj 4, 50 metara od mesta gde je došlo do glavne eksplozije. Ovo je dalo dodatnu verodostojnost teoriji da se torpedo pokvario u cevi i izazvao eksploziju koji se zatim proširila na druga torpeda.