Gotovo devet od deset ljudi ima „fundamentalne predrasude“ prema ženama, navodi se u novom izveštaju UN. U izveštaju se osuđuje „decenija stagnacije“ koja je dovela do ukidanja ženskih prava u mnogim djelovima svijeta.
Polovina ljudi širom sveta još uvek veruje da su muškarci bolji politički lideri od žena. Više od 40% veruje da su muškarci bolji poslovni rukovodioci od žena, a 25 odsto veruje da je opravdano da muškarac tuče svoju ženu, navodi se u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavljenom u ponedeljak, koji odražava najnovije podatke iz Svetske ankete o vrednostima.
Pristrasne rodne društvene norme su glavna prepreka postizanju rodne ravnopravnosti, upozoravaju autori izveštaja, dodajući da potcenjivanje ženskih sposobnosti i prava u društvu ograničava izbore i mogućnosti žena.
Ove pristrasnosti su se pokazale u različitim regionima, prihodima, nivou razvoja i kulturama, dodaju autori izveštaja, napominjući da UNDP-ova kompozitna mera rodne nejednakosti u osnaživanju, poznata kao globalni indeks rodne nejednakosti (GII), stagnira od 2019. godine.
To znači da svet nije na putu da postigne rodnu ravnopravnost do 2030. godine, navodi se u izveštaju, koji odražava stavove iz 80 zemalja i teritorija i pokriva 85 odsto globalne populacije.
Ove pristrasnosti se manifestuju na brojne načine, kao što je nedovoljna zastupljenost žena u rukovodstvu. Na tržištu rada žene zauzimaju manje od trećine rukovodećih pozicija, dok je slika i dalje sumorna na najvišem nivou rukovodstva: udeo žena kao šefova država ili šefova vlada ostao je oko 10% od 1995. godine, navodi se u izveštaju.
Ovaj jaz ne odražava nivoe obrazovanja. U 59 zemalja u kojima su žene sada više obrazovane od muškaraca, prosečan rodni jaz u prihodima ostaje 39% u korist muškaraca.
Globalna reakcija na prava žena i dalekosežne posledice pandemije Covid-19 pogoršale su situaciju, navodi se u izveštaju.
„Društvene norme koje narušavaju prava žena takođe su štetne za društvo u širem smislu, usporavajući ekspanziju ljudskog razvoja. U stvari, nedostatak napretka u rodnim društvenim normama odvija se u odnosu na krizu humanog razvoja. Globalni indeks humanog razvoja (HDI) opao je 2020. po prvi put u evidenciji, i ponovo naredne godine“, izjavio je Pedro Konseisao, šef UNDP-ovog humanitarnog sektora.
„Svi imaju koristi od obezbeđivanja slobode i izbora za žene“, dodao je on.
Za postizanje rodne ravnopravnosti biće potrebno 300 godina, upozorava šef UN, Antonio Gutereš. Međutim, promena je moguća. Autori izveštaja daju primere politike roditeljskog odsustva koje mijenjaju percepcije o odgovornostima za negu i reformama tržišta rada koje dovode do promene uverenja o ženama na radnom mestu.
Vlade imaju ključnu ulogu u promjeni rodnih društvenih normi.
„U zemljama sa najvišim nivoom rodnih predrasuda prema ženama, procenjuje se da žene provode preko šest puta više vremena od muškaraca na neplaćeni rad na nezi“, dodao je jedan od autora istraživanja.
Jednakost tri vijeka daleko
Napredak ka rodnoj ravnopravnosti „nestaje pred našim očima“, upozorio je u martu generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, dodajući da je rodna ravnopravnost „udaljena 300 godina“, prema poslednjim procenama UN Vomen, organizacije UN posvećene rodnoj ravnopravnosti i osnaživanje žena.
Gutereš je naveo visoku stopu smrtnosti majki, prisiljavanje devojčica na rane brakove i kidnapovanje i napad na devojčice zbog pohađanja škole kao dokaz da se nada u postizanje rodne ravnopravnosti „udaljava“.
„Prava žena se zloupotrebljavaju, ugrožavaju i krše širom sveta“, rekao je Gutereš, navodeći posebno nekoliko zemalja, uključujući Avganistan, gde su „žene i devojke izbrisane iz javnog života“.
Gutereš je takođe rekao da se „na mnogim mestima poništavaju seksualna i reproduktivna prava žena“, iako nije precizirao gde.
Prošlog juna, Vrhovni sud Sjedinjenih Država poništio je Roe protiv Vejda, ostavljajući pravo na abortus pojedinačnim državama. Godinu ranije, u Poljskoj je stupila na snagu zabrana abortusa zbog fetalnih defekata, čime su praktično okončani skoro svi abortusi u zemlji.
Da bi se postigla rodna ravnopravnost, Gutereš je pozvao na „kolektivnu“ i „hitnu“ akciju, od povećanja obrazovanja, prihoda i zapošljavanja za žene i djevojke, posebno u zemljama u razvoju na globalnom jugu, do promovisanja učešća žena i djevojčica u nauci i tehnologiji .
„Vekovi patrijarhata, diskriminacije i štetnih stereotipa stvorili su ogroman jaz u nauci i tehnologiji“, rekao je Gutereš.
„Da budemo jasni: globalni okviri ne funkcionišu za žene i djevojke u svetu. Oni moraju da se promene.”