Pred malenom Moldavijom su odlučujući dani, a mnogo će zavisiti od situacije na ukrajinskom ratištu.
Najsiromašnija država Evrope, mala, skučena, nemirna i zaboravljena Moldavija prolazi kroz pravu golgotu. Ova država je na raskrsnici. Rastrgana između svojih nada, savjesti i ambicija. Odjednom je Moldavija, slijepo crijevo Evrope, postala geostrateški važna, čak i ključna. Pita se kuda dalje? Ka Rusiji ili tamo gdje im je mjesto - Evropi. Hoda po ivici provalije.
Na glavnom trgu glavnog grada Kišinjeva desetine hiljada ljudi, prema policijskim procjenama 75 hiljada, u maju su tražili "evropsku Moldaviju", a predsjednica Maja Sandu tom prilikom je pozvala Brisel da otvori pregovarački proces do kraja ove godine. Prije otprilike godinu dana Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata, a sada obje ove zemlje ne žele da to bude samo formalni, simbolični gest, već da se stvari konkretizuju, jer su to shvatile ozbiljno.
Moldavija je na raskrsnici. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, oko 55 odsto Moldavaca podržava članstvo u EU, ali je oko 25 odsto njih za "bliže veze sa Rusijom". Istovremeno, prenosi Politiko, 25 odsto stanovnika smatra Vladimira Putina odgovornim za rat u Ukrajini, ali 18 odsto upire prstom u SAD. Isto tako, Putin i Vladimir Zelenski su gotovo podjednako najpopularniji strani državnici!
Upravo zbog toga je Moldavija došla do "sada ili nikada". Žuri se i jednoj i drugoj opciji. Moldavija je skoro u potpunosti energetski zavisna od Rusije, ali Maja Sandu je otvoreno rekla u intervjuu za Politiko da "neće podržati rusku agresiju na Ukrajinu u zamjenu za jeftiniji ruski gas". Ipak, Moldavija ima jednu od najvećih stopa inflacije u Evropi - oko 29 odsto, a njihov BDP pao je za 5,9 odsto! Stoga Sandu očekuje konkretniju pomoć EU.
Podsjetimo, u februaru je procurio obavještajni izvještaj u kome se navodi da Moskva pokušava da destabilizuje Moldaviju, i da po potrebi zbaci, čak i nasilno (pominjao se mogući državni udar), proevropsku vladu i predsjednicu, i pretvori Moldaviju u novu Bjelorusiju ili, kako u Politiku kaže analitičar Atlantic Council-a iz Vašingtona Arnold Dupui: "Kremlj pokušava da od Moldavije stvori južni Kalinjingrad" (Kalinjingrad je ruska enklava na Baltiku, nastala oko bivšeg njemačkog grada Kenigsberg, koji je dobila kao ratni plen posle Drugog svjetskog rata). Nedavno je jedan od prvih Putinovih jastrebova, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, nazvao Moldaviju legitimnom metom Rusije, odnosno otvoreno im je rekao: "Vi ste nova Ukrajina!".
Moldavija se nalazi između Ukrajine i Rumunije, trenutno je jedna od glavnih zemalja NATO-a na svom jugoistočnom krilu, a na svojoj teritoriji ima prorusku paradržavu Pridnjestrovlje, gdje je stacionirano oko 1.500 ruskih vojnika pod "maskom" mirovnih snaga. Ovde se nalazi i jedno od najvećih vojnih magacina naoružanja sa oko 20 hiljada tona municije različitog kalibra.
Vlasti u Pridnjestrovlju žele pripajanje Rusiji i čekaju "oslobodioce" u Odesi, a pretpostavljalo se da su ove ruske snage, kao i oružane snage Pridnjestrovlja (sprovedena mobilizacija), mogle da učestvuju u napadu na Odesu, da se to dogodilo, kako su zamišljali ruski vojni stratezi prilikom planiranja ruske invazije na Ukrajinu. Neposredno prije najave ruske ofanzive na Donbas, general Rustam Minekajev, tadašnji komandant Centralnog vojnog okruga, otvoreno je rekao da je "kontrola nad jugom Ukrajine važna zbog kopnene veze sa Pridnjestrovljem". Takođe je napomenuo da u Moldaviji postoje "primjeri ugrožavanja ruskog i ruskojezičnog stanovništva", što je posebno izazvalo zabrinutost jer su, između ostalog, takve "prijetnje o ugrožavanju Rusa" bile povod i retorika korišćena kao "opravdanje" za agresije na Ukrajinu. Ovo su neke od glavnih tačaka spora na putu Moldavije ka Evropi. Međutim, Maja Sandu je pokazala da je ozbiljna najavom postepenog istupanja iz "Ruskog komonvelta" - Zajednice nezavisnih država. Sanadu je rekla da se Moldavija povlači iz mnogih sporazuma ZND. Jedna od veoma važnih identifikacionih odluka i potvrda nove agende je proglašenje rumunskog za glavni državni jezik.
U četvrtak 1. juna u Moldaviji je održan samit "Evropske političke zajednice". U vinariji Kastel Mimi bilo je dosta verbalne podrške Ukrajini, bilo je riječi i o proširenju Evropske unije, ali rezolucija nije bilo. Bazen u bašti luksuzne vinarije Kastel Mimi usred zelenih brda i toplog četvrtka ostao je neiskorišćen. Vremena za kupanje 47 šefova država ili vlada koji su doputovali iz Evrope nisu imali, ali je zato bilo opušteno pod suncobranima, uz razgovor i hladno piće. Pritom je granica sa Ukrajinom odatle udaljena samo 20 kilometara.
Teška situacija za Moldaviju
Glavna poruka sa samita u Moldaviji: Evropa stoji uz napadnutu Ukrajinu koliko god da treba. U Moldaviju su došli lideri svih evropskih zemalja, osim Rusije i Belorusije, koje, logično, nisu bile pozvane. Vladimir Zelenski je istakao tokom samita - "Zbog ruske agresije na Ukrajinu i moguće agresije na druge dijelove Evrope, bezbednosne garancije su veoma važne, ne samo za Ukrajinu, već i za naše susede poput Moldavije".
Predsednica Moldavije Maja Sandu izričito je zahvalila svom kolegi Zelenskom što brani ne samo svoju zemlju, već i njenu, a i čitavu Evropu. Vlada u Kišinjevu vlada strahuje da bi Moldavija mogla da bude sledeća zemlja posle Ukrajine na Putinovoj listi. "Danas Ukrajina čuva Moldaviju. Veoma, veoma smo zahvalni na tome", rekla je Maja Sandu na samitu, koja upravlja podijeljenom zemljom s mnogo problema.
Relativno siromašna, bez vojske vrijedne pomena i prema ustavu vojno neutralna, Moldavija bi u slučaju napada bila prilično bespomoćna. "Većina u Moldaviji, 50 do 60 odsto ljudi, podržava proces evropskih integracija", rekla je za DW Mihai Mogildea iz Institut za evropsku politiku i reforme iz Kišinjeva. Dakle, pred Moldavijom su odlučujući dani, a mnogo će zavisiti od situacije na ukrajinskom ratištu.