Predstavnički dom Kongresa ukinio je granicu duga nakon što su Džo Bajden i Kevin Makarti postigli kompromis. Za zakon je glasalo 314 kongresmena, a protiv je bilo njih 117
Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je zakon o privremenom ukidanju granice zaduživanja, koja trenutno iznosi 31,4 biliona dolara. Ovom odlukom, koju treba da potvrdi i Senat, sprečen je ekonomski kolaps koji je zapretio i Americi i svijetu, a ona je donijeta posle teških pregovora predsjednika SAD Džoa Bajdena i predsjedavajućeg Predstavničkog doma Kevina Makartija. Ključan korak - Predstavnički dom preduzeo je ključan korak napred kako bi spriječio da se prvi put desi da se neizvrše obaveze i time zaštitio teško zarađen i istorijski ekonomski oporavak naše zemlje. Jasno sam izrazio da je jedini put napred dvostranački kompromis koji podržavaju obe strane. Ovaj sporazum ispunjava taj test - napisao je Bajden na Tviteru.
On je pozvao Senat da odobri odluku što je prije moguće kako bi je potpisao što prije kako bi "država mogla da nastavi da gradi najjaču ekonomiju na svijetu". Dogovorom je prevaziđeno protivljenje konzervativnog, desnog krila Republikanske stranke i izbjegnut katastrofalni scenario da Amerika dođe u situaciju da ne može da plati svoje dugove. Predstavnički dom, u kome tijesnu većinu imaju republikanci, glasao je sa 314 prema 117 glasova da se zakon usvoji i proslijedi Senatu. Šef Demokratske partije i lider republikanaca u Kongresu postigli su dogovor o podizanju gornje granice državnog duga nakon što su prije četiri dana razgovarali telefonom.
" Sporazum predstavlja kompromis, što znači da ne dobijaju svi ono što žele. To je odgovornost upravljanja " rekao je Bajden tada.
On je rekao da je sporazum dobra vijest za američki narod jer sprečava katastrofalni razvoj događaja koji je mogao uticati na ekonomsku recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mjesta. Zadržavanje potrošnje Centralni deo paketa je dvogodišnji sporazum o budžetu koji bi zadržao potrošnju na nivou za 2024. i povećao je za jedan odsto do 2025. u zamenu za podizanje granice duga na dve godine, što udaljava promenljivo političko pitanje od sledećih predsedničkih izbora. Analiza: Dogovor ruši Bajdenov plan? Obećanje Džoa Bajdena iz 2020. da će natjerati bogate Amerikance i korporacije da plaćaju više poreze kako bi novac bio trošen na različite vidove socijalne pomoći zasad neće zasad biti ostvareno zbog dogovora koje je postigao sa republikancima, piše Rojters u svojoj analizi. Osim ako na izborima 2024. ne dođe do potpunog trijumfa demokrata, mnogi smatraju da su reforme poreskog sistema zaustavljene bar do 2025. godine, navodi agencija. Stručnjaci kažu da će kongresmeni posle toga morati da naprave dogovor o novom vidu oporezivanja. - Sve djeluje kao priprema velike fiskalne litice u 2025. Tek tada će biti prave šanse za reformu - rejkao je William McBride, potpredsednik organizacije Tax Foundation. Prema istraživanjima, ideja dodatnog oporezivanja najbogatijih veoma je popularna među glasačima iz obe velike partije. Kako navode, Bajden je u pregovorima morao na pristane na to da se trenutno ne uvodi dodatno oporezivanje najbogatijih.- Sporazum predstavlja kompromis, što znači da ne dobijaju svi ono što žele. To je odgovornost upravljanja - rekao je Bajden tada. On je rekao da je sporazum dobra vijest za američki narod jer sprečava katastrofalni razvoj događaja koji je mogao uticati na ekonomsku recesiju, ugroziti penzione fondove i doprineti gašenju miliona radnih mesta. Zadržavanje potrošnje Centralni deo paketa je dvogodišnji sporazum o budžetu koji bi zadržao potrošnju na nivou za 2024. i povećao je za jedan odsto do 2025. u zamenu za podizanje granice duga na dve godine, što udaljava promenljivo političko pitanje od sledećih predsedničkih izbora. Analiza: Dogovor ruši Bajdenov plan? Obećanje Džoa Bajdena iz 2020. da će naterati bogate Amerikance i korporacije da plaćaju više poreze kako bi novac bio trošen na različite vidove socijalne pomoći zasad neće zasad biti ostvareno zbog dogovora koje je postigao sa republikancima, piše Rojters u svojoj analizi. Osim ako na izborima 2024. ne dođe do potpunog trijumfa demokrata, mnogi smatraju da su reforme poreskog sistema zaustavljene bar do 2025. godine, navodi agencija. Stručnjaci kažu da će kongresmeni posle toga morati da naprave dogovor o novom vidu oporezivanja. - Sve deluje kao priprema velike fiskalne litice u 2025. Tek tada će biti prave šanse za reformu - rejkao je William McBride, potpredsednik organizacije Tax Foundation. Prema istraživanjima, ideja dodatnog oporezivanja najbogatijih veoma je popularna među glasačima iz obe velike partije. Kako navode, Bajden je u pregovorima morao na pristane na to da se trenutno ne uvodi dodatno oporezivanje najbogatijih.