"U toku prva dva meseca rata u Ukrajini Ruija je doživela poraz na vojnom a Zapad na političkom planu."
Prof. dr Leon Kojen kaže da američka politika liči na stalno podizanje uloga u partiji pokera, po principu nisu prošle jedne sankcije, onda se uvode nove, nije ti prošla propaganda protiv Rusije i Putina – ništa, optuži ga da je ratni zločinac. On ističe da nijedan od tih poteza ne donosi nikakve efekte osim tamo gde su oni nepotrebni.
"Ako bi Džozef Bajden ponovo bio izabran to bi značilo da će se ova vrsta globalne politike nastaviti. To dosta mogu teško da zamislim. Međutim kada se pogleda analitičnije američka politika ona liči na stalno podizanje uloga u partiji pokera. Nisu prošle jedne sankcije, onda se uvode nove, nije ti prošla propaganda protiv Rusije i Putina – ništa, optuži ga da je ratni zločinac. Nijedan od tih poteza ne donosi nikakve efekte osim tamo gde su oni nepotrebni", rekao je prof. Kojen gostujući u emisiji "LIČNO sa Petrom Latinovićem".
Na direktno pitanje - šta bi se desilo ako Ukrajina tokom trajanja rata postane članica NATO pakta, prof. Kojen kaže da do toga tako neće doći jer bi to bio Treći svetski rat.
"Do toga neće doći, to bi onda bio Treći svetski rat. Ono što je sigurno i to se vidi iz usvojene ruske spoljnopolitičke doktrine – Rusija će se braniti. Ako neko misli da Rusija neće upotrebiti neko taktičko nuklearno oružje, vara se. Upotrebiće ga. Ali ja mislim da ima dovoljno odgovornih ljudi u SAD, pre svega u vojnom vrhu", rekao je prof. Kojen.
On kaže da mu se čini da je u toku prva dva meseca rata u Ukrajini Ruija doživela poraz na vojnom a Zapad na političkom planu.
"Nesrazmera tih dvaju poraza je stvorila ovu krajnje opasnu situaciju u kojoj svi živimo danas. Na vojnom planu Rusija se svakako preračunala i to dvostruko. Prvo se preračunala što je poslala trupe na Kijev sa nekom skroz pogrešnom obaveštajnom procenom. Rusi su očigledno mislili da će doći do nekog komešanja u Kijevu, da će doći do političke krize tog režima. Ali to je bilo izuzetno malo verovatno jer je taj režim u Kijevu od 2014. do danas sve više bio pod američkom kontrolom. Čudno je kako to u Rusiji nisu videli. Druga vojna greška Rusije je po onome što kažu stručnjaci je što su ušli u tu specijalnu vojnu operaciju sa srazmerno vrlo malo trupa. Hteli su da napadaju na više tačaka i to im se na neki način obilo o glavu. Tačno je da su oni time razvukli i ukrajinske trupe ali su sebe lišili mogućnosti nekog brzog uspeha kome su očigledno težili", rekao je prof. Kojen.
Govoreći o mogućem sukobu oko Tajvana, prof. Kojen kaže da ne misli da će Kina bilo šta vojno pokušati sa Tajvanom u sadašnjim prilikama.
"Sve što Kina u ovom trenutku vojno radi kada je u pitanju Tajvan, zapravo predstavlja reakciju na različite američke poteze. Amerikanci su krenuli, što je veoma često u diplomatiji velikih sila, da eskploatišu neku vrstu dvosmislenosti. Čas Bajden kaže kako Amerika treba da brani Tajvan, onda Stejt department se oglasi dva dana posle i kaže kako to ne znači promenu politike i kako SAD neće vojno braniti Tajvan. Time Amerika vrši pritisak na Kinu. Ako bi Amerikanci direktno rekli – mi ćemo braniti Tajvan – ja ne isključujem da Kina ne uleti sa nekim rešenjem. Ali to je pitanje vojnih planova", rekao je Kojen.