Svijet

5 KLJUČNIH PITANJA O IZBORIMA U TURSKOJ: Rusija, Kipar i druge teme zbog kojih EU i NATO pomno prate razvoj događaja

Autor Euractiv.rs

Pet ključnih pitanja o proceduri i ishodu izbora u Turskoj, koji se održavaju u nedelju, 14. maja. Rusija, Kipar, sloboda, pitanje Švedske...

Izvor: Profimedia

Izbori u Turskoj koji će biti održani u nedelju, 14. maja, ključni su trenutak ne samo za samu zemlju, već i za njene evropske susede. Dok se predsednik Redžep Tajip Erdogan suočava sa najtežim izbornim testom u poslednje dve decenije, članice Evropske unije i NATO gledaju da li će doći do promena u zemlji koja ih pogađa po pitanjima koja se kreću od bezbednosti do migracija i energije.

Odnosi između Erdogana i EU postali su veoma zategnuti poslednjih godina, pošto je blok od 27 članica osudio turski tretman ljudskih prava, nezavisnost pravosuđa i slobodu medija, i time poslao poruku da ne želi Ankaru u svojim redovima.

Vodeće članice NATO-a, kojem Turska pripada, izrazile su zabrinutost zbog Erdoganovih bliskih odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i mogućnosti da se Turska koristi da zaobiđe sankcije Moskvi zbog njenog rata u Ukrajini. Erdoganov izazivač, Kemal Kiličdaroglu, lider sekularističke CHP stranke, obećao je više slobode na lokalnom nivou i spoljnu politiku koja se približava Zapadu.

Bez obzira na ishod, evropski susedi će iskoristiti izbore u Turskoj i njihove posledice da procene svoj odnos sa Ankarom i stepen do kojeg se oni mogu ponovo postaviti.

Zvaničnici, diplomate i analitičari su za EURACTIV nabrojali ključna pitanja koja će evropske zemlje pomno posmatrati.

1. Procedura izbora
Zvaničnici EU su pazili da ne izraze sklonost ka kandidatu, ali su jasno stavili do znanja da će paziti na nameštanje glasova, nasilje ili drugo mešanje u izbore.

"Važno je da sam proces bude čist i slobodan", rekao je Sergej Lagodinski, nemački poslanik u Evropskom parlamentu koji kopredsedava grupom poslanika EU i Turske.

Peter Stano, portparol diplomatske službe EU, rekao je da blok očekuje da će glasanje biti "transparentno i inkluzivno" i u skladu sa demokratskim standardima na koje se Turska obavezala.

Najgori scenario i za Tursku i za EU ​​bio bi sporni rezultat - možda nakon drugog kruga - koji bi naveo aktuelnog predsednika da započne gušenje eventualnih protesta, rekao je Dimitar Bečev, autor knjige o Turskoj pod Erdoganom.

2. Švedska i NATO
"Još pet godina Erdogana znači još pet godina da Turska stoji jednom 'slabom' nogom u NATO, a drugom, snažnom, u Rusiji", rekao je Mark Pierini, bivši ambasador EU u Turskoj, koji je sada viši saradnik u istraživačkom centru Karnegi Evropa.

Erdogan je uznemirio druge članice NATO kupovinom ruskog odbrambenog raketnog sistema S-400 i slabim doprinosom jačanju istočnog krila alijanse.

Rani test da li pobednik izbora želi da popravi veze sa NATO biće da li će prestati da blokira članstvo Švedske. Erdogan je tražio da Stokholm izruči kurdske militante, ali su švedski sudovi blokirali neka od tih izručenja. Analitičari i diplomate očekuju da će Kiličdaroglu okončati blokadu ulaska Švedske u NATO, što bi navelo Mađarsku, koja se jedina takođe protivi, da sledi taj primer. To bi moglo da omogući Švedskoj da se pridruži na vreme za samit NATO-a u Litvaniji u julu.

Neki analitičari i diplomate kažu da bi Erdogan takođe mogao nakon izbora da promeni svoje mišljenje po ovom pitanju, ali drugi nisu ubeđeni.

3. Odnosi sa EU
Kader Sevinč, šefica predstavništva CHP u EU, artikulisala je pouzdanu viziju budućeg pristupanja njene zemlje EU i uspešnog završetka procesa liberalizacije viznog režima. Sevinč ističe nameru koalicije da da prioritet demokratizaciji i vladavini prava, ojača veze sa institucijama EU i državama članicama, brzo završi proces liberalizacije viza u EU za turske građane, revitalizuje pregovore o članstvu u EU i primeni presude Evropskog suda za ljudska prava. CHP je povezan sa Partijom evropskih socijalista (PES).

4. Odnosi sa Rusijom
Iako je Erdogan pokušao da uspostavi ravnotežu između Moskve i Zapada, njegov politički odnos sa Putinom i ekonomske veze Turske sa Rusijom su izvor frustracije za EU. To će se verovatno nastaviti ako Erdogan osvoji još jedan mandat. Ako Kiličdaroglu trijumfuje, evropski zvaničnici bi se verovatno zadovoljili postepenim udaljavanjem od Moskve, priznajući da se Turska nalazi usred krize troškova života i da njena ekonomija u značajnoj meri zavisi od Rusije.

Međutim, Kiličdaroglu je ove nedelje pokazao da je spreman da kritikuje Rusiju, javno optužujući Moskvu za odgovornost za lažni materijal na društvenim mrežama uoči izbora u nedelju.

5. Vladavina prava, Kipar
Ako Kiličdaroglu i njegova koalicija pobede, EU će biti zainteresovana da vidi da li će održati obećanja da će pustiti kritičare Erdogana iz zatvora, u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, i generalno poboljšati standarde vladavine zakona.

"EU će pokazati stav - hajde da sačekamo, pa da vidimo", rekao je Pierini.

Ako dođe do obračuna sa korupcijom, evropske kompanije bi mogle da budu spremne da ponovo ulažu velike investicije u Tursku, možda uz podršku EU i vlada zemalja članica, rekao je on. Napori da se proširi carinska unija EU-Turska kako bi se uključilo više robe i da bi se Turcima omogućilo putovanje u EU bez viza, takođe bi mogli da se ožive. Ali ni jedno ni drugo ne bi bilo lako, ne samo zbog podeljenog ostrva Kipar. Njena međunarodno priznata vlada, sastavljena od kiparskih Grka, članica je EU, dok otcepljenu državu kiparskih Turaka priznaje samo Ankara.

"Ovo je, naravno, veliki kamen spoticanja u našim odnosima", rekao je član Evropskog parlamenta Lagodinski.

Međutim, zvaničnici EU vide relativno malo znakova da će Kiličdaroglu mnogo promeniti na Kipru.