Svijet

EVROPA SE SUOČAVA SA VELIKOM SUŠOM! STANJE NIKAD GORE: Nekih žitarica neće biti, ove zemlje će biti u velikom problemu

Autor Sara Gajić

Satelitski podaci pokazuju da se sprema velika suša u Evropi.

Izvor: MONDO

Jedva je proleće, a više od četvrtine evropskog kontinenta moglo bi da doživi sušu posle zime sa malo kiše i snega, pa se mnoge zemlje spremaju za ponavljanje prošlogodišnjeg izuzetno sušnog leta, ako ne i goreg, piše Politiko. Ključni rezervoar koji vodom snabdeva milione Katalonaca skoro je presušio. Problem sa vodom izazvao je sukobe u Francuskoj, gde nekoliko sela više ne može da snabdeva svoje stanovnike vodom iz česme.

Nivo vode najveće italijanske reke Po već je na nivou na kojem je bio prošlog juna. Studija koja koristi satelitske podatke potvrdila je ranije ove godine da Evropa pati od teške suše od 2018. Sve veće temperature onemogućavaju Evropu da se oporavi od ovoga, pa je kontinent zaglavljen u začaranom krugu, u kojem je dostupnost vode sve neizvesnija.

"Mogli bismo biti u nevolji"

"Pre nekoliko godina, rekao bih da imamo dovoljno vode u Evropi. Sada izgleda da bismo mogli imati problema“, rekao je vodeći autor studije Torsten Maier-Gurr. Iako bi vlažni vremenski uslovi u narednim sedmicama mogli obnoviti gornji sloj tla i pomoći poljoprivredi , čak ni kišno proleće ne može popraviti tekući deficit podzemnih voda u Evropi, upozoravaju stručnjaci.

Kako se leto približava, evropske vlade se bore da reše trenutne i buduće nestašice dok pokušavaju da smanje tenzije koje proističu iz nesigurnih vodosnabdijevanja. Suša će, rekao je prošle nedelje španski premijer Pedro Sančez, "biti jedna od centralnih političkih i teritorijalnih debata u našoj zemlji u narednim godinama".

Zimska suša

Prošlogodišnja istorijska suša iscrpila je evropske površinske i podzemne rezervoare. Zima je trebalo da donese olakšanje, ali je u mnogim regionima bilo malo kiše ili snega. Francuska, koja u januaru i februaru nije padala više od 30 uzastopnih dana, doživela je najsuvlju zimu u poslednjih 60 godina. Italijanska istraživačka fondacija CIMA otkrila je smanjenje snežnih padavina za 64 odsto do sredine aprila. Vodostaj reke Po je na nivou prošlog leta, a jezero Garda je već ispod polovine svog prosečnog nivoa.

U izveštaju španskog udruženja poljoprivrednika COAG navodi se da su ove godine neke žitarice morale da budu "otpisane” u četiri regiona, a jedan meteorolog je za El Pais rekao da farmeri mogu da se "oproste od skoro cele berbe maslina”. Nivo vode jezera Sau severno od Barselone pao je toliko nisko da su vlasti odlučile da uklone ribu kako bi sprečile da uginu i zagade vodu.

Širom Katalonije, rezervoari su u aprilu imali samo 27 odsto kapaciteta. Rani toplotni talas najavljen je za sledeću nedelju u Španiji. Španska ministarka ekologije Teresi Riberi rekla je da bi dostupnost vode u Španiji, slično kao u Francuskoj, mogla pasti za 40 odsto do 2050. godine. Zimske padavine su posebno važne za mediteranske zemlje, rekao je Fred Haterman, hidrolog sa Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu. S obzirom na ovogodišnju oskudnu količinu padavina i tanak snežni pokrivač na Alpima, "čak i ako sada nema mnogo padavina, suša je u suštini izvesna“, dodao je on.

Međutim, eventualne prolećne kiše samo bi ublažile nestašicu vode ovog leta. Da bi Evropa izašla iz začaranog kruga, gde svaka godina počinje sa značajnim deficitom podzemnih voda, "trebala bi nam skoro decenija čestih obilnih padavina”, upozorava Haterman.

Uloga klimatskih promena

Predviđanje padavina u tako dugim periodima je teško, posebno sa klimatskim promenama koje menjaju njihove obrasce padavina. Jedna od retkih dugoročnih projekcija, prognoza Nemačke meteorološke službe za ovu deceniju, predviđa da će Nemačka imati manje, a ne više padavina tokom većeg dela decenije. Ali čak i ako nivoi padavina ostanu isti, klimatske promene će smanjiti dostupnost vode širom Evrope.

Suša je složena pojava i mnogi faktori – kao što su loše upravljanje vodom ili prekomerna potrošnja – mogu igrati ulogu. Ipak, porast temperature će svakako dodatno opteretiti vodosnabdevanje Evrope.

Postoje tri načina na koja globalno zagrevanje čini kontinent suvljim, rekao je Haterman. Prvo, što se temperatura više povećava, to će više vode ispariti. "Samo ovo ga čini sušnijim", rekao je. "U suštini, morali bismo da imamo stalan porast padavina da bismo nadoknadili povećanje isparavanja.

Drugo, klimatske promene slabe evropski mlazni tok, što znači da sistemi vazdušnog pritiska mogu da se zaglave, stvarajući produžene periode vrućih i suvih uslova - kao što se desilo prošle godine - ili produžene jake kiše, kao što je bio slučaj tokom smrtonosnih poplava 2021. godine. I treće, evropski glečeri i snežni pokrivač brzo se smanjuju zbog porasta temperatura – ​​ostavljajući velike reke kao što su Rajna, Dunav, Rona ili Po bez vitalnih zaliha vode.

"Uprkos svoj kiši koju smo imali, nije postalo ništa bolje"

Ove godine doprinos otopljene vode evropskim rezervoarima vode "biće zaista mnogo manji nego inače“, rekao je Andrea Toreti, viši istraživač u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije. "Zato što je 2023. bila gora od prethodne – a to je već bilo najgore, gledajući poslednjih 10 godina, a sada je još gore. Ulaskom u ovo leto, Španija, južni Portugal, Italija i Francuska izgledaju posebno ranjivi, kaže Toreti. "Ali Poljska i drugi regioni poput Bugarske, Rumunije i Grčke imaju uslove upozorenja na sušu“, rekao je on.

Brandenburg, nemačko žarište suše, imao je iznadprosečne padavine u poslednjih nekoliko meseci, ali nivoi podzemnih voda su niži nego prošle godine, primetio je Haterman. "Uprkos svoj kiši koju smo imali, nije bilo bolje, već je gore", rekao je on.

Specifične radnje

Evropa se polako budi na ovu pretnju. Glavni gradovi – pogođeni razornim efektima prošloljetne suše u različitim sektorima, uključujući poljoprivredu, energetiku i industriju – bore se da sačine odgovore na trenutnu i buduću nestašicu vode. Ranije ovog meseca, Italija je objavila odluku da smanji birokratiju za infrastrukturu za vodu, uključujući postrojenja za desalinizaciju. U januaru je Španija objavila novi paket planova upravljanja vodama.

Nova nacionalna strategija upravljanja vodama francuskog predsednika Emanuela Makrona ima za cilj smanjenje ukupne potrošnje vode za 10 odsto do kraja decenije. Prema planu, od svakog sektora biće zatraženo da da predloge za smanjenje korišćenja vode.

Nemačka strategija, usvojena u martu, uključuje korake za "održivo“ korišćenje vode u 10 oblasti do 2050. godine, kao i niz od 78 mera koje treba da se sprovedu do 2030. godine. Ipak, kritičari tvrde da zemlje čine premalo na rešavanju problema lošeg upravljanja resursima, kojih je još uvijek u izobilju širom kontinenta, pogoršavajući efekte sve manje dostupnosti vode. Procenjuje se da se četvrtina pijaće vode u Evropi gubi zbog cevovoda koji propuštaju.

Italijanska političarka Zelenih i bivša članica Evropskog parlamenta Eleonora Evi osudila je na Tviteru plan svoje vlade jer nije uspeo da reši koren krize vode u zemlji. Vlada bi trebalo da se usredsredi na pošumljavanje i politike za zaustavljanje gubitka vode za piće usled isticanja, rekla je ona.

"Očigledno je da je voda ograničen resurs i mi kao društvo možda nismo bili toliko efikasni koliko bismo mogli da budemo u upravljanju ovim ograničenim resursom“, rekla je Samanta Berdžes, zamenica direktora Kopernikusa, evropske službe za praćenje klime.

Tagovi