Kompanija Gasprom koristi društvene mreže kako bi zapretila Evropi nestašicom struje i gasa.
Dok većina kompanija objavljuje živopisne slike novih proizvoda, srećnih kupaca i nasmejanog osoblja, ruski državni energetski gigant Gasprom koristi društvene mreže na drugačiji način, mešajući u svojim porukama prikrivene pretnje i nagoveštaje nasilnog ponašanja, prenosi Jutarnji list.
U poslednjih nekoliko dana, Tviter i Telegram su izdali sumorno upozorenje da Evropi i dalje preti nestašica energije. Bilo bi ga lako odbaciti kao korporativni gangsterizam, ali i dalje sadrži neprijatno zrnce istine, kaže Metju Lin u svom komentaru u britanskom Telegrafu. U Evropi smo, kaže, imali veliku sreću što smo prošli prošlu zimu bez smanjenja struje širom kontinenta, ali Evropi ponestaje vremena da deaktivira "gasnu bombu“ koja bi još uvek mogla da raznese privredu.
Moglo bi se pomisliti da bi sa prolećem i isključenim termostatima Evropa mogla jednostavno ostaviti energetsku krizu iza sebe jer je preživela zimu bez nestanka struje, racionalizacije ili zatvaranja škola i fabrika. Međutim, ako neko misli da je kriza gotova, Gasprom je tu da podseti da je ovaj gigantski snabdevač energentima ruskog predsednika Vladimira Putina i dalje sila na koju treba računati.
Evropska skladišta gasa, prema Gaspromu, već su na 60 odsto kapaciteta i moraće da budu dopunjena u narednim mesecima. "Ovo će biti veoma teško izvodljivo s obzirom na politički motivisane odluke koje imaju za cilj da odbiju uvoz ruskog gasa gasovodima. Na količinu gasa koja je dostupna na evropskom tržištu u velikoj meri će uticati konkurencija za LNG (tečni prirodni gas, op. .a.)“, naveli su u Gaspromu.
Stvari koje su Evropi išle na ruku
Istina, Gasprom nije baš neutralan izvor informacija. Evropa je uspela da se "odvikne“ od ruskog gasa brže nego što je iko očekivao nakon što je ruska vojska prešla ukrajinsku granicu pre 14 meseci – i to uz male poteškoće.
To je omogućilo nekim zemljama da zadrže snažnu podršku Kijevu pošto svetla nisu bila isključena, kancelarije, fabrike i škole su ostale otvorene, a privreda je nastavila da funkcioniše. Ali uprkos nasilničkom ponašanju, ipak ima istine u onome što Gasprom navodi. Kao što Putin dobro zna, evropski kontinent je prošle zime imao sreće i nema garancija da će mu sreća ostati naklonjena.
Tri su razloga zašto je Evropa uspela da "lebdi” uprkos zatvaranju ruskih gasovoda. Prvo, temperature su bile relativno visoke - od kraja septembra prošle godine, prosečne temperature u Nemačkoj, najvećem evropskom potrošaču gasa, bile su 25 odsto, ili 1,58 stepeni Celzijusa, iznad normale, prema podacima Refinitiva (američko-britanski globalni podaci i provajder infrastrukture na finansijskim tržištima, op.a.). U švajcarskim Alpima je bilo toliko toplo da je u skijalištima bilo premalo snega, a na celom kontinentu je bilo toplije nego inače. Ali Evropa je bila samo jedna 'zver sa istoka' udaljena od ozbiljnih nestašica i sigurno ne može da računa na blagu zimu dve godine zaredom - zaista, jednostavni proseci sugerišu da Evropu čeka hladnoća.
Zatim, dodatne isporuke iz Katara i pre svega iz SAD, potpomognute rastućom industrijom 'frackinga', značile su da je možda na tržištu postojao višak LNG-a. Ali sa oporavkom globalne ekonomije i sve većom tražnjom u Aziji, ni evropski kontinent ne bi trebalo da računa na to.
Mnogi su štedeli
Konačno, kako je besneo rat u Ukrajini, preduzeća i potrošači su bili voljni da uštede, pri čemu su mnogi gradovi ugasili božićna svetla, a neke fabrike, posebno u nemačkom centru teške industrije, prešle su na alternativna, iako skuplja goriva. Ipak, moguće je da se to neće ponoviti.
Evropa ne sme da se oslanja samo na sreću da zadrži svetla. Uprkos merama preduzetim za ograničavanje zavisnosti od ruskog gasa, on i dalje čini više od polovine ukupnog uvoza prirodnog gasa u Slovačku, Estoniju, Poljsku i Nemačku.
Kada je Kremlj prošle godine prekinuo isporuke gasa Evropi putem gasovoda, borba za obezbeđivanjem alternativnih snabdevanja dovela je do porasta cena i uveliko pogoršala rastuću krizu troškova života. Prošle zime, mnoge evropske zemlje uložile su ogromne sume novca kako bi držale problem pod kontrolom, stvarajući ogromne deficite kako bi osigurale snabdevanje LNG-om na skučenom globalnom tržištu.
Ako sledeća zima bude hladna, ako se potražnja vrati na prethodni nivo, ako se situacija na tržištu LNG zaoštri, ako vreme nastavi da ometa proizvodnju energije vetra ili ako ključnim francuskim nuklearnim elektranama budu potrebne dodatne popravke - ili će se tamošnje vlasti suočiti sa štrajkovima - uskoro Evropa bi ponovo mogla da se nađe u raspravi o nestanku struje i racionalizaciji potrošnje.
Evropski kontinent je uspeo da zadrži svetla prošle zime, ali to je imalo svoju cenu. Moglo je biti i mnogo gore, a kako nas tmurno podseća Gasprom, kriza još nije završena. Popravljanje krova dok sunce sija je najstariji kliše u političkim priručnicima, ali u narednih šest meseci Evropa treba da nauči lekciju od prošle godine i osigura da obezbedi mnogo bezbednije snabdevanje energijom do trenutka kada se ponovo ohladi, zaključuje komentar Metjua Lina.