Priliv jeftinih ukrajinskih žitarica uticao je na tržišta srednje Evrope.
Angela Vukodinova ljute hrpe neprodatih semenki suncokreta u njegovoj žitnici u centralnoj Bugarskoj. Kao i drugi poljoprivrednici u istočnim zemljama EU, za nered koji je nastao krivi priliv ukrajinskog žita. Pošto je ruska invazija blokirala neke crnomorske luke, velike količine ukrajinskih žitarica, koje su jeftinije od onih proizvedenih u Evropskoj uniji, završile su u srednjoevropskim zemljama zbog logističkih zavrzlama, izvršivši uticaj na cene i prodaju lokalnih poljoprivrednika, prenosi Poslovni dnevnik. Poljoprivrednici u istočnim državama EU protestovali su poslednjih meseci rekavši da je taj potez zasitio tržište i doveo do velikog pada cena u njihovim zemljama. Kao odgovor na to, EU je ponudila finansijsku pomoć za poljoprivrednike pogođene prilivom.
"Nemamo ništa protiv ukrajinskog naroda... Ali kompenzacija koju nudi EU za naše gubitke je smešna", rekao je Vukodinov (61), koji je poljoprivrednik više od 30 godina u bugarskom gradu Sjedineniju. Nakon protesta, vlasti u Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj najavile su da će privremeno zabraniti ukrajinske žitarice, iako je i dalje dopušten tranzit robe dok traju pregovori s EU za pronalaženje rešenja.
Nakon ruske blokade Crnog mora prošle godine, zemlje EU pristale su da uvoze određene proizvode iz Ukrajine bez količinskih ograničenja i carinskih pregleda. Roba je bila namenjena Africi i Bliskom istoku, ali je zapela, delom i zbog logističkih problema, uključujući lošu infrastrukturu u Bugarskoj. "Žitnice su pune, tržišta uopšte nema, nema potražnje za bilo kakvim poljoprivrednim proizvodima... povrh damping cena", rekla je Danka Marinčeška, voditeljka proizvodnje na porodičnom gazdinstvu Vukodinov.
"Nije pošteno prema nama"
Podaci bugarskog ministarstva poljoprivrede pokazuju da je oko 940 hiljada tona ukrajinskog semena suncokreta uvezeno u najsiromašniju članicu EU prošle godine, ili tačnije polovina ukupnog izvoza semena suncokreta iz Ukrajine u EU. Susedna Rumunija je druga s gotovo 360 hiljada tona.
"Rumunija i EU su bile nepravedne prema nama jer je, suprotno onome što su obećali, velik deo žitarica koje su trebale samo da prođu kroz Rumuniju ostavljen ovde", rekao je Florentin Bercu, predstavnik rumunskog sindikata poljoprivrednika. Tržište semenki suncokreta u Bugarskoj postalo je "prezasićeno", rekao je Marin Iliev, član upravnog odbora Plovdivske unije proizvođača žitarica.
"Nitko nije primetio što se događa. ...Tržište je preplavljeno i cene su pale", dodao je. Cene su premašile nekih 870 evra po toni u martu 2022, odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu. Otad su pale na oko 360 evra po toni, što ne pokriva proizvodne troškove, uključujući povećane cene đubriva, kaže Iliev.
"Aristokratija velikih poljoprivrednika"
Nikolaj Valkanov, voditelj trusta mozgova InteliAgro sa sedištem u Sofiji, optužio je "aristokratiju velikih poljoprivrednika" da drži zemlju "taocem" jer nije prodala proizvode prošle godine u nadi da će cene porasti. "Prosečna cena ukrajinskog semena suncokreta prodatog u Bugarskoj prošle godine bila je 690 dolara po toni. Vi mi recite jesu li to damping cene. Zašto bugarski farmeri tada nisu prodavali?", upitao je u razgovoru s agencijom AFP.
Suočena s protestima poljoprivrednika i blokadama puteva proteklih meseci, Evropska komisija ponudila je u februaru paket vredan 56 miliona evra. Ove nedelje je Brisel dodao još 100 miliona evra podrške i predložio hitne mere kako bi se osiguralo da žito može ući u Poljsku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku samo za izvoz.
Do sada nije pronađeno trajno rešenje, a idućih dana nastaviće se razgovori. "Brisel pokušava da obuzda spor, ali neizvesnost se nastavlja", rekao je bugarski poljoprivrednik Iliev. "Ono što bi nas umirilo je da koridori solidarnosti i u praksi ostanu koridori solidarnosti", kaže on.