Jama je kolektivni termin za nekoliko podruma i soba za mučenje koje Rusi imaju oko Enerhodara.
Ukrajinski radnici u nuklearki Zaporožje od prošlog marta svakog dana sa strepnjom dolaze na posao, nadajući se da im to neće biti poslednji radni dan. Na ulazu u objekat najpre ih dočekuje hladan pogled ruskog vojnika koji im pregleda lične karte. Dok prolaze hodnicima do radnog mesta, nailaze na još naoružanih ruskih vojnika. Najveća nuklearna elektrana u Evropi je pod ruskom okupacijom poslednjih 13 meseci.
Nuklearna elektrana Zaporožje u gradu Enerhodar na jugoistoku Ukrajine je pod stalnim pritiskom - četiri od šest reaktora VVER (Vodo Vodnoj Energetičarskij Reaktor) su ugašena i stavljena u hladno stanje kako bi se eliminisao rizik od nesreće usled granatiranja, i dva reaktora su ponovo pokrenuta da bi proizvela nizak nivo snage da bi se postrojenje održalo u funkciji.
Postrojenju je potreban pristup električnoj energiji da bi se obezbedilo hlađenje reaktora i druge bezbednosne funkcije. Međutim, dalekovodi su presečeni najmanje šest puta od marta, što je primoralo Zaporošku nuklearnu elektranu da se oslanja na dizel generatore za napajanje u vanrednim situacijama. Rusi su u početku pokušavali da se predstave kao oslobodioci, ali je vremenom njihova nuklearna "vladavina" postajala sve surovija. Radnici koji ne bi poštovali ruska pravila ili bi pokazali nepoštovanje prema vojnicima bili bi bačeni u jamu.
"Jama je kolektivni termin za nekoliko podruma i soba za mučenje koje imaju oko Enerhodara i obližnjeg Melitopolja. Mnogi se odatle nisu vratili", rekao je za Politico Oleksij Melničuk, bivši radnik nuklearne elektrane Zaporožje (ZNPP), koji je pobegao iz Enerhodara prošlog jula.
Dmitro Orlov, proterani gradonačelnik Enerhodara, rekao je da je njegov zamenik Ivan Samojdiuk proveo 333 dana u ruskom zatvoru samo zato što je radio svoj posao. "Morao sam da se obratim specijalnim službama da mi pomognu da ga spasem", rekao je Orlov.
Osim što hapse ukrajinske radnike koji se protive okupaciji, Rusi u nuklearnu elektranu dovode i svoje radnike, nadajući se da će opasnost od izazivanja nuklearne nesreće sprečiti ukrajinske vojnike da pucaju na njih. Oko 2.000 ukrajinskih radnika i dalje radi u fabrici u Zaporožju, od 11.000, koliko ih je bilo pre rata. Moskva kaže da je ZNPP pod kontrolom njihovog nuklearnog operatera Rosatoma i da zaposlenima isplaćuje veće plate nego pod ukrajinskom vlašću.
Renat Karča, savetnik direktora ruske kompanije Rosenergoat, u intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS, rekao je da su primetili "značajno povećanje" ukrajinskog osoblja koje traži rusko državljanstvo. Kijev, pak, demantuje ove tvrdnje i ističe da zaposlene i dalje plaća njihova državna energetska kompanija Energoatom.
"Energoatom nastavlja da isplaćuje plate i bonuse za rad onim zaposlenima koji su odbili da sarađuju sa neprijateljem. Čak i oni koji su prestali da idu u ZNPP ili su im Rusi blokirali odlazak na posao, svaki mesec dobijaju platu", rekao je Petro Kotin, predsednik Energoatoma. Za to vreme oružana okupacija nuklearke postaje sve nestabilnija.
"Rosatom nema uticaja na vojsku i ne kontroliše tamošnju situaciju. Vojnici ograničavaju kretanje ukrajinskog osoblja i ne dozvoljavaju im da uđu u zgrade u kojima ruska vojska skladišti raketne bacače i drugo naoružanje", dodao je Kotin.
Rosatom tvrdi da želi da poveže ZNPP na rusku elektroenergetsku mrežu, ali Ukrajinci kažu da je malo verovatno da će uspeti. "Ne verujem da će uspeti. Nemaju dovoljno profesionalaca. Ponovno povezivanje nuklearne elektrane na električnu mrežu je samo po sebi veoma složeno, čak i u mirnodopskim uslovima. Ne verujem da će to moći da urade tokom rata", smatra Kotin.