Idi Amin vladao je Ugandom osam godina. Njegove metode bile su brutalne.
Idi Amin vladao je osam godina Ugandom i uz njegovo ime se vezuju brutalne metode vladanja i patološke sklonosti svojstvene čudovištima iz najgorih noćnih mora. Vlast je osvojio 1971. godine kao pripadnik britanskih snaga. Nakon toga je postao toliko silan i nadmen da je sebe proglasio kraljem Škotske.
Tokom njegove vladavine Uganda je postala zemlja u kojoj su se na najbestidniji način kršila ljudska prava i sprovodila politička represija. Sa svojim političkim protivnicima se obračunavao na najbrutalniji mogući način. Takođe je sprovodio i etničko čišćenje neviđenih razmera.
Smrtne kazne često su se obavljale u njegovom prisustvu. Mnogobrojni osuđenici su završavali život u čeljustima krokodila, na ostrvu na kojem je rado boravio. Svedoci tih potresnih prizora su kasnije govorili da je Idi Amina oduševljavao zvuk pucanja ljudskih kostiju prilikom ugriza krvoločnih životinja. To nije bio kraj ludilu koje je trajalo punih osam godina.
Po sopstvenom priznanju, Idi Amin je jeo i ljudsko meso ali, kako je kazao, “samo pod prinudom”. Mnogi borci za prava čoveka, verovali su da je Amin bio kanibal sa predumišljajem. "Jeo sam ljudsko meso. Vrlo je slano, slanije i od leopardova", jednom je objasnio.
Stravično je što je neka ubistva prenosio na državnoj televiziji ali su se daleko šokantniji događaji odigravali u rezidenciji feldmaršala hadžije doktora Idija Amina. Pored krvoločnih rituala, Amin je imao niz patoloških se*sualnih sklonosti koje su van domašaja mašte zdravog čoveka.
Idi Amin je ukinuo državni zakon po kome su stanovnici Ugande isključivo sklapali monogamni brak i uveo poligamiju na velika vrata svojih predsedničkih odaja. Kada bi mu se neka žena svidela, bez mnogo promišljanja bi je obavezao na se*sualne odnose. Na svirep način je ubijao članove njihovih porodica ili zakonite muževe. Ukoliko bi mu se i tada neka od njih usprotivila, usledila bi stravična kazna - skrnavljenje genitalija.
Amin je u toku svog političkog uspona i vladavine imao nekoliko žena, a životi svake od njih, zapečaćeni su jezivim traumama. Spekuliše se da je iza sebe ostavio oko četrdesetoro dece. Samo dvoje je uspelo da oseti čari lagodnog života. Broj ljubavnica je nepoznat, a zvanično je bio oženjen sa pet žena.
Godine 1974. Amin je preko Nacionalnog radija objavio razvod od svoje prve supruge Malijamu. Ona je bila korpulentna žena, visoka oko 2 metra sa kojom se venčao tokom 50-ih godina prošlog veka, dok je službovao u britanskoj armiji. I pored protivljenja njene porodice, Malijamu je želela da se uda za dvadesetosmogodišnjeg Idija. Dva puta je tokom života sa Aminom izbegla egzekuciju, a u međuvremenu je njena porodica sakupila novac za njen otkup, kakav je bio ondašnji običaj u Ugandi.
Otežavajuća okolnost je bila ta što su već imali nekoliko dece. Ipak, pomenute 1974. godine, razvela se od Amina i uspela da se dokopa Velike Britanije. Tamo je njen život okončan u saobraćajnoj nesreći koju su inscenirali predsednikovi obaveštajci.
Druga supruga Idi Amina bila je i Kaj Adroa, inteligentna i lepa studentkinja Univerziteta Makerere. Idi se sa njom viđao dok je bio u braku sa prvom ženom, a kada je 1966. godine od strane Parlamenta optužena za učestvovanje u pljački zlata u Kongu, njeno ime je vezivano za Amina jer su zajedno posećivali nalazišta.
Postoje mnogobrojne kontroverze vezane za njenu smrti. Na kraju je glavni optuženi bio Amin, jer je navodno ostala trudna sa drugim muškarcem. Pre nego što je obavila tajni abortus u prestoničkoj bolnici, Aminovi ljudi su uleteli na čelu sa njim, ubili doktore i medicinske sestre. Zatim je odvedena u predsedničku palatu gde je u prisustvu mnogobrojnih službenika i oficira, izmasakrirana sekirama. Telo je potom ponovo spojio i okačio da visi, kao primer svakome ko bi razočarao velikog vođu.
Druga verzija smrti kaže da je Kaj ostala trudna upravo sa ubijenim doktorom, koji je želeo da izvrši abortus ali se situacija otela kontroli pa je Kaj preminula. Zatim je doktor raskomadao njeno telo i ubacio u gepek automobila koji su pronašli vladini službenici.
Po ovoj verziji, Amin je zatim saznao kompletnu istinu, pronašao doktora i medicinsko osoblje, pa ih ubio zbog počinjenog zločina. O trećoj ženi Idija Amina se zna vrlo malo. NJe se lider Ugande odrekao zbog navodnog neverstva. Uspela je da napusti zemlju 1972. godine bekstvom u Demokratsku Republiku Kongo. Poznata je po političkoj izjavi u kojoj je rekla da će Amin poštedeti zverstva njeno pleme Obote. Naravno, posle bekstva pleme je ostavljeno na nemilost diktatoru.
Godine 1974. Idi Amin je izveo jedan od najbizarnijih poteza u svojoj inače skandaloznoj diktatorskoj karijeri. Na nacionalnom radiju je objavio kako se razveo od svoje tri žene i da mu je ostala “samo jedna” - žena broj četiri! Prve dve “prve dame” optužio je da se mešaju u politiku, a za Kaj je išao toliko daleko da ju je proglasio svojom rođakom! Svim ženama je kasnije “prikačeno” da su imale ljubavnike.
Za Nalongo Madinu se može reći da je jedina imala status približan prvoj dami, ali je tokom života sa Idijem Aminom trpela teška zlostavljanja. Tokom jedne svađe koja se dogodila 1975. godine, diktator ju je ošamario tako jako da je od siline udarca nesrećnoj ženi pukla vilica.
Ipak, Madina je sve vreme bila uz Idi Amina, pa i posle ubitačnih ofanziva tanzanijske vojske koje su najavile kraj diktature. Zajedno sa njim se dokopala Libije gde je Aminu gostoprimstvo pružio Muamer el Gadafi. Tokom izgnanstva je stalno apelovala na novo rukovodstvo Ugande, da pomiluje njenog muža i obezbedi mu siguran povratak u domovinu. Od toga nije bilo ništa, a Amin je poslednje dane svog života zajedno sa Madinom, proveo u Saudijskoj Arabiji. Tamo je i preminuo 2003. godine od posledica otkazivanja bubrega, a lečio u specijalnoj bolnici kralja Fejsala.
Sara Kiolaba poznata i po svom umetničkom imenu “smrtonosna Sara” bila je peta i poslednja preživela supruga Idija Amina. Budućeg supruga je upoznala kada joj je bilo 19 godina i kada je radila kao go-go igračica. Venačli su se 1975. i imali su troje dece, ali Sara je odbila da pođe sa suprugom u egzil.
Umesto toga, uspela je da nađe put do Engleske. U Londonu je vodila restoran, a kasnije i frizerski salon. Umrla je od raka 2015. godine nadživevši muža za celih 12 godina.