Bitka za grad Bahmut traje od leta 2022. godine, a otkriveno je zašto je ruska paravojna jedinica "Vagner" navodno uspela da ostvari veće uspehe dosad nego ruska redovna vojska.
Bitka za grad Bahmut na istoku Ukrajine traje još od leta 2022. godine. "Vagner" grupa tvrdi da je do utorka 21. marta navodno zauzela oko 70 odsto grada, a spekuliše se da je pitanje trenutka kada će zauzeti ceo grad. Ukrajinska vojska ne odustaje od odbrane ovog grada, dok redovna ruska vojska nije imala mnogo uspeha u poslednjih nekoliko meseci, piše hrvatski "Indeks". Da podsetimo, prema nezvaničnim informacijama, ruska paravojna jedinica "Vagner" se navodno priprema za povlačenje iz rata u Ukrajini.
Kako je ruska paravojna jedinica "Vagner" vodila rat u Ukrajini u toku 2022. godine?
U prvim nedeljama rata u Ukrajini, "Vagner" grupa nije bila ni uključena u "specijalnu vojnu operaciju" koja je počela 24. februara 2022. godine.Tek u aprilu su "Vagner" jedinice raspoređene u Popasnu, grad u oblasti Luganska koji je pod kontrolom ukrajinske vojske. U tom trenutku, ruska vojna komanda, koja je to tada pretrpela poraze u oblastima Kijeva, Harkova i Mikoljeva, pokreće ofanzivu u više pravaca u Donbasu. Većina napada je propala, ali je ukrajinska vojska na kraju isterana iz Popasne zahvaljujući Vagnerovcima, dok je ruska vojska uspela da zauzme grad Liman.
Kraj napredovanja
Još od bitke kod Popasne bilo je jasno da je taktika Vagnerove grupe dobro prilagođena uslovima ovog rata. Na jednom snimku iz tog perioda vidi se kako plaćenička jurišna grupa uz pomoć izviđačkog drona zauzima položaje veće ukrajinske jedinice. Video je u suprotnosti sa slikama urbanih borbi koje su stigle iz Mariupolja i Rubižne otprilike u isto vreme. Počevši od avgusta 2022. godine, Vagner je dobio dramatično povećanje ljudstva kada je počeo da regrutuje zatvorenike i druge plaćenike (uključujući bivše ugovorne borce i penzionisane vojnike) u svoje redove. Dok se ruska vojska povlačila iz severnog Donbasa, Vagnerova grupa je nastavila ofanzivu u centralnom delu regiona. Plaćenici su 1. avgusta zauzeli Vuhlehirsku elektranu, nakon čega su sa juga počeli lagano napredovanje ka Bahmutu.
U oktobru je Vagnerova grupa ojačala da joj je dodeljen značajan deo fronta koji se prostirao od severne Horlivke do Soledara (tu su bile stacionirane i regularne ruske trupe, koje su od jeseni imale pomoćnu ulogu). U novembru, kada je ukrajinska vojska oslobodila Herson i pokušala da napreduje na Svatov u severnom delu Luganske oblasti, postalo je jasno da Vagnerova grupa priprema operaciju za zauzimanje Soledara i Bahmuta, uprkos poteškoćama ruskih trupa na drugim mestima duž fronta. Ukrajinska vojska je počela da prebacuje svoje trupe u oblast oko Bahmuta (uključujući i trupe koje su stavljene na raspolaganje oslobađanjem Hersona), a kasnije je čak i rasformirala snage raspoređene oko Svatova da bi dodatno ojačala odbranu u centru Donbasa. Međutim, do danas ove snage nisu uspele da zaustave sporo napredovanje Vagnerove grupe. Istovremeno, nijedna druga ofanziva koju su ruske snage pokrenule tokom zime nije dala značajne rezultate.
Ključ efikasnosti Vagner grupe
Po svom obimu i veličini područja koje pokriva, Vagnerova grupa je otprilike uporediva sa četiri jedinice ruske vojske u Ukrajini, koje su formirane na osnovu Zapadnog, Centralnog, Istočnog i Južnog vojnog okruga zemlje. Plaćenici imaju svoju artiljeriju, pa čak i određeni nivo vazdušne moći. Dostupni detalji o strukturi i metodama grupe su ograničeni. Većina informacija potiče iz priča samih plaćenika i "ratnih dopisnika” koji rade za entitete u vlasništvu osnivača Vagner grupe Jevgenija Prigožina. Pored toga, postoje snimci Vagnerovih boraca sa ukrajinskih dronova, izveštaji ukrajinskih vojnika i informacije novinara koji su intervjuisali vojnike i proučavali dokumente koje su zauzele ukrajinske trupe. Teško je samostalno potvrditi autentičnost ovih izveštaja, ali generalno, oni nisu u suprotnosti sa dokazima sa ruske strane, snimcima dronova i onim što znamo o vođenju borbenih dejstava.
Po čemu se "Vagner" razlikuje od redovnih ruskih snaga?
U bici za Bahmut, grupa je više puta menjala pravce glavnih napada. Dok se u novembru činilo da plaćenici nameravaju da napadnu i opkole Bahmut sa juga, početkom decembra su iznenada smenili snage iz samoproglašene Narodne Republike Donjeck oko Soledara i zauzeli nekoliko važnih predgrađa, Jakovlivku i Bahmutske. Nakon toga, grupa je vratila fokus nazad na jug Bahmuta, preuzimajući kontrolu nad delom predgrađa Opitne pre nego što je svoje snage usmerila nazad na Soledar, što je na kraju dovelo do zauzimanja grada.
Usledio je napad južnije, gde su Vagnerove snage zauzele Kliščijevku, selo od vitalnog značaja za ukrajinsku odbranu Bahmuta. Ove česte promene smera udara učinile su očigledan danak ukrajinskim rezervnim snagama. Ovakav pristup se bitno razlikuje od, na primer, ofanzive na Vuhledar, gde je ruska komanda (iz Istočnog vojnog okruga) mesecima više puta izvodila napade istim pravcima. Čini se da je Vagnerova grupa znatno bolje sposobna da koncentriše svoje snage i resurse na cilj i izgleda da je uspešno uspostavila koheziju između svojih jurišnih jedinica i snaga podrške, uključujući artiljeriju i avijaciju.
Različite taktike
Vagnerove jedinice su organizovane u jurišne odrede, koji se i sami sastoje od jurišnih grupa. Ukrajinski vojnici i novinari izvestili su da Vagnerova jurišna grupa može imati između sedam i 50 boraca. Jurišne grupe pokušavaju da se neprimećeno približe ukrajinskim pozicijama. Praktično svaku grupu prati izviđački dron (dok ruske oružane snage istovremeno imaju manjak dronova) koji detaljno proučava ukrajinske položaje. Komandanti grupa i njihovi zamenici navodno dobijaju detaljne planove na elektronskim mapama, pokazujući rute koje svaki plaćenik treba da prođe. Prema obaveštajnim podacima, resursi potrebni za svaku bitku takođe su unapred izračunati (uključujući broj boraca koji bi grupi dao brojčanu prednost i količinu municije potrebne za suzbijanje žarišta Ukrajine).
Većina Vagnerovih jedinica ima pojačanja u vidu artiljerije koja "radi“ ukrajinske položaje. Artiljerijska vatra omogućava jurišnim grupama da se približe ciljnim pozicijama. Nakon toga "vatrena grupa“ izvodi udare na identifikovane ukrajinske vatrene tačke minobacačem, automatskim bacačima granata i/ili ručnim bacačima granata. Nakon toga, plaćenici počinju da napadaju rovove ili zgrade sa ukrajinskim položajima. Ove napade predvode komandanti koji posmatraju događaje na daljinu uz pomoć dronova, koristeći zaštićena sredstva komunikacije. Vagnerove jurišne grupe pokazuju veću otpornost od ruske vojske. Ako napad ne uspe, mogu ga ponovo pokrenuti. Artiljerijski topovi grupe Vagner pokušavaju da spreče ukrajinske rezervne snage da se približe bojnom polju.
Mana u taktici
Vagnerovi plaćenici retko koriste oklopna vozila u bliskoj borbi, ali koriste avijaciju liberalnije od ruskih snaga (ruski vojni avioni pokušavaju da ne lete u oblastima u dometu ukrajinske PVO, dok avioni Vagner grupe aktivno lete direktno iznad bojišta). Zbog toga grupa plaćenika ima znatno manje vazdušne snage i veću stopu gubitaka. Sudeći po mnogobrojnim video snimcima, artiljerija Vagnerove grupe je široko rasprostranjena na bojnom polju, što mu omogućava da izbegne teške gubitke. Ovo takođe olakšava efikasno upravljanje i komunikaciju. U redovnoj ruskoj vojsci (bar u ranim fazama rata), artiljerija je bila stacionirana blizu jedan drugom i pretrpela je velike gubitke.
Loša strana ove taktike jeste da jurišne jedinice Vagnerove grupe stalno trpe velike gubitke u ljudstvu. Istovremeno, prema ukrajinskim vojnicima i novinarima, najveći gubici imaju plaćenici (posebno regrutovani osuđenici) koji direktno napadaju ukrajinske rovove. Komanda Vagnera se ne stidi da potroši ono što smatra „"eftinom resursom“, a da zadrži svoje dobro obučene i iskusne specijaliste.
Zašto ruska vojska ne radi kao "Vagner" grupa?
Moguće je da ruski komandanti žele da se ugledaju na Vagnerovu grupu. Ukrajinski izvori objavili su, kako tvrde, ukradena uputstva za stvaranje jurišnih grupa u regularnoj ruskoj vojsci. Ove grupe se razlikuju od Vagnerovih jurišnih grupa po tome što su teoretski ojačane oklopnim vozilima. Prema dokumentima, ove grupe formiraju veće jurišne bataljone. Ovi tipovi jurišnih odreda se već koriste na mnogim pozicijama ruskih oružanih snaga i čak su navodno "uspešno raspoređeni“ protiv statične ukrajinske odbrane na slabim tačkama.
Ali ponavljanje uspeha Vagnerove grupe biće teško za rusku vojsku. Jedinice koje čine jurišni odredi su daleko od uniformi: mnoge od njih pate od hroničnog nedostatka sredstava za izviđanje i zaštićenih komunikacionih sistema, a njihovi komandanti nisu skloni da pokažu fleksibilnost. Osim toga, po političkom značaju, rat bi bilo mnogo teže "prodati“ ruskoj javnosti kada bi redovni vojnici poslednjih meseci počeli da ginu istom brzinom kao i Vagnerovi borci. Ruske vlasti će verovatno dati sve od sebe da izbegnu ovu situaciju.