Šef NATO Jens Stoltenberg je rekao da predsednik Rusije ne planira da sklopi mir.
Vladimir Putin nema neposredne planove za mir u Ukrajini, tako da se Zapad mora pripremiti za isporuku smrtonosne pomoći Kijevu još dugo, upozorio je generalni sekretar NATO u intervjuu za Gardijan. Jens Stoltenberg je rekao da je ruski predsednik uključen u "rat iscrpljivanja“ i rekao da želi da se članice NATO-a slože da troše 2% BDP-a na odbranu kao minimum na sledećem samitu alijanse, u glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu.
"Žestoke borbe, trenutno usredsređene oko Bahmuta, u istočnoj Ukrajini, pokazuju da je Rusija spremna da samo ubaci hiljade i hiljade vojnika, da uzme mnogo žrtava za minimalne dobitke. Predsednik Putin ne planira mir, on planira još rata. Rusija povećava vojnu industrijsku proizvodnju i dopire do autoritarnih režima poput Irana ili Severne Koreje i drugih da pokušaju da nabave više oružja", rekao je šef NATO-a.
NATO nastavlja da pomaže
Kao rezultat toga, SAD, UK, Francuska, Nemačka i druge zapadne države morale su da budu spremne da podrže Ukrajinu oružjem, municijom i rezervnim delovima tokom dužeg vremena. "Potreba će i dalje postojati, jer je ovo rat na iscrpljivanje; radi se o industrijskim kapacitetima za održavanje podrške“, rekao je generalni sekretar.
U ovom trenutku, borba je bila toliko intenzivna da je ukrajinska upotreba artiljerijskih granata – 4.000 do 7.000 dnevno na 20.000 u Rusiji – bila veća od zapadne proizvodnje. "Trenutna stopa potrošnje municije veća je od trenutne stope proizvodnje“, rekao je Stoltenberg, iako su novi ugovori značili da se to menja.
Ranije ove nedelje, članice EU su se složile da isporuče Ukrajini milion granata, dovoljno za šest meseci ili nešto više. Ali, krećući se na ono što se očekuje da će biti njegov poslednji samit, Stoltenberg je rekao da želi da članice NATO-a budu spremne da potroše više kako bi preokrenule rusku invaziju.
Godišnji NATO izveštaj, objavljen u utorak, priznaje da je samo sedam od 30 država članica – SAD, Velika Britanija, Poljska, Grčka i baltičke zemlje – ispunilo trenutni cilj potrošnje za odbranu od 2% BDP-a 2022. Francuska sa 1,89% i Nemačka na 1,49% je pao, iako su se oba obavezala na povećanje. "Na našem samitu u Vilnjusu u julu, očekujem da saveznici dogovore ambicioznije obećanje o novim investicijama u odbranu, sa najmanje 2% BDP-a koji će biti uložen u našu odbranu“, rekao je Stoltenberg u vreme objavljivanja izveštaja – obaveza taj insajder je naglasio da očekuje da će svi članovi pristati na to.
Kina da ne daje Rusiji oružje
Jednako važno, rekao je šef NATO-a, bilo bi odvratiti Kinu od isporuke oružja Rusiji, kojoj takođe nedostaje ključna municija. Kini, čiji je lider, Si Đinping, posetio Moskvu ranije ove nedelje, članice NATO-a su rekle da će biti „posledica“ ako isporuči smrtonosnu pomoć Moskvi.
Ozbiljan napor Kine da deluje kao posrednik u sukobu mora da bude praćen pokušajem "da se razumeju perspektive Ukrajine“, rekao je šef NATO-a, i da se "direktno angažuje sa predsednikom Zelenskim“. Ali iako je pozdravljao bilo kakvu mirovnu inicijativu, požalio se da Peking još nije osudio rusku invaziju.
Stoltenberg je smatrao da je Zapad obezbedio dovoljno vojne opreme, uključujući tenkove, borbena vozila i raketnu artiljeriju, "kako bi omogućio Ukrajincima da povrate teritoriju da oslobode sve više i više zemlje“ koju je Rusija zaplenila nakon početne invazije u februaru 2022.
Cilj je, naglasio je, "omogućiti Ukrajincima da pokrenu ofanzivu i da ponovo zauzmu teritoriju“, iako je rekao da NATO nije strana u sukobu, a članice alijanse same donose odluku o obezbeđivanju oružja i prepuštaju proračune na bojnom polju ukrajinskim komandantima. Ali šef NATO-a nije isključio da zemlje članice idu dalje slanjem aviona F-16 ili drugih zapadnih aviona u Ukrajinu, nakon emotivne molbe njenog predsednika Volodimira Zelenskog u februaru „krila za slobodu“. Ovog meseca Poljska i Slovačka su se složile da daju 17 MiG-ova 29 sovjetskog standarda, ali je ukupan broj na raspolaganju mali.
"Trebalo bi da nastavimo da se bavimo potrebom za više sposobnosti“, rekao je Stoltenberg, ističući da uprkos prvobitnom očiglednom odbijanju američkog predsednika Džoa Bajdena da oslobodi lovce američke proizvodnje, „nije doneta nikakva odluka o F- 16s”.
Švedska u NATO
Napredak u vezi sa zahtevom Švedske za pridruživanje NATO-u se nastavlja, rekao je šef alijanse, uprkos tome što je Turska blokirala njeno pristupanje, dok je Finskoj dozvolila da nastavi. Švedska je, u stvari, bila "za stolom NATO-a“, rekao je on, jer je na poslednji samit bila pozvana kao gost i dobila bezbednosne garancije od nekih članica alijanse.
Neuspeh da se uključi Švedska, u šta je Stoltenberg uložio dosta vremena, nije bio lični neuspeh, rekao je on. Ostvaren je određeni ograničeni napredak, rekao je on, dodajući da je NATO uspeo da ponovo započne sastanke i konsultacije sa Ankarom i Stokholmom. Nakon skoro devet godina na tom poslu, Stoltenberg, bivši premijer Norveške, rekao je da će definitivno otići u oktobru, pošto je prošao mandat.