Kada se sastao s njima na početku rata, Putin im je rekao da mu nije preostalo ništa drugo nego da pokrene svoju "specijalnu vojnu operaciju".
Predsjednik Vladimir Putin pozvao je prošlog četvrtka ruske milijardere da stave patriotizam ispred profita, poručivši im da investiraju kod kuće kako bi ojačali ekonomiju suočenu sa zapadnim sankcijama. Obraćajući se ruskoj poslovnoj eliti lično po prvi put od dana kada je poslao svoje trupe u Ukrajinu 24. februara prošle godine, Putin im je rekao da njihova uloga nije samo da zarađuju novac već da podržavaju društvo.
“Odgovoran preduzetnik je pravi građanin Rusije, svoje zemlje, građanin koji razumije i djeluje u njenim interesima. On ne skriva imovinu u ofšoru, već registruje firme ovdje, kod nas, i ne postaje zavisan od stranih vlasti”, rekao je Putin.
"Savršeno razumijem prijetnje"
On je pozdravio "visoku misiju“ preduzetnika koji su brinuli o svojim radnicima i usmjerili svoje talente ne samo ka izvlačenju profita, već i ka javnom dobru. Milijarderi Oleg Deripaska, Vladimir Potanjin, Aleksej Mordašov, Nemački Kan, Viktor Vekselberg, Viktor Rašnjikov, Andrej Meljničenko i Dmitrij Mazepin - čiji se interesi kreću od metala i bankarstva do đubriva - bili su među prisutnima na skupu. Putin je rekao da želi da čuje njihove stavove o tome kako izgraditi dinamičniju ekonomiju koja bi dovela do "primetnog poboljšanja kvaliteta života ljudi širom zemlje". Iako je dočekan ovacijama, on je saopštio oštru poruku najbogatijima u Rusiji: da moraju više da razmišljaju o potrebama zemlje, a manje o sopstvenom interesu.
Kada se sastao s njima na početku rata, Putin im je rekao da mu nije preostalo ništa drugo nego da pokrene svoju "specijalnu vojnu operaciju" - što ih je u stvari primoralo na javno pokazivanje saglasnosti. Mnogi od tajkuna, poznatih kao oligarsi, kasnije su stavljeni pod sankcije Zapada - nešto što je Putin koristio kao argument da je ulaganje kod kuće bezbjednije. Prošlog mjeseca je rekao poslovnim liderima da obični Rusi nemaju simpatija za konfiskaciju njihovih jahti i palata.
Predsjednik je u četvrtak rekao da je propao, kako je rekao, pokušaj uništenja ruske ekonomije sankcijama. Ali je takođe rekao i da zemlja ne može sebi priuštiti da se opusti, piše Rojters.
“Savršeno razumijem prijetnje koje se dešavaju i ono što nam zlobnici govore, pričajući da će Rusija imati problema na srednji rok. Da, to je prijetnja koju moramo da imamo na umu. Pozivam vas da ne čekate da dođu ove negativne posledice ovog srednjoročnog perioda... Morate djelovati odmah”, rekao je Putin.
Ekonomija otporna na sankcije
Kao najjasniji znak rastućih zahteva velikih preduzeća, vlada - suočena sa sve većim budžetskim deficitom - planira da prikupi oko 300 milijardi rubalja (3,9 milijardi dolara) u vidu neočekivanog poreza, iako to neće uticati na kompanije za naftu, gas i ugalj.
Ministar finansija Anton Siluanov rekao je da će porez biti postavljen na oko 5% viška profita, prenela je novinska agencija TASS. Namet će zakonski stupiti na snagu od 2024. godine, ali Ministarstvo finansija očekuje da kompanije izvrše plaćanja i ove godine, rekao je on. Rusija se nada da će ove godine ostvariti ekonomski rast, nakon pada od 2,1% u 2022. Ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov rekao je kongresu da će BDP i investicije rasti ove godine, ali nije dao procjene.
Ekonomija se pokazala neočekivano otpornom na sankcije prošle godine, ali povratak na nivoe prosperiteta prije sukoba može biti daleko jer je više vladine potrošnje usmjereno na vojsku. Putin je efektivno stavio velike dijelove ekonomije na ratnu osnovu, sa odbrambenim fabrikama koje rade danonoćno da proizvode oružje, municiju i opremu.