Svijet

PUTIN NEMA BLANKO ČEK! Kina kupuje rusku naftu više nego ikad ali Peking ima i druge planove! EVO ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA

Autor Petar Latinović

Peking pažljivo odmerava buduće poteze koji bi potencijalno učinili Kinu previše zavisnom od Rusije.

Izvor: YouTube/printscreen/CGTN

Kineski predsednik Si Đinping nije se stideo prijateljstva Kine sa Rusijom. Si je 2019. rekao da mu je predsednik Vladimir Putin najbolji prijatelj. A u februaru ove godine, Si i Putin su obećali da partnerstvo Kine i Rusije “nema granica“.

Sada, godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Kina se čini bližom Rusiji nego ikada. Kineske kompanije su ostale na ruskom tržištu dok su zapadne firme masovno izlazile. I što je možda najvažnije, u maju je Rusija preskočila Saudijsku Arabiju i postala najveći kineski snabdevač naftom. Međutim, neki stručnjaci kažu da je prijateljstvo Pekinga sa Rusijom samo na površinskom nivou i da njegove velike kupovine nafte ne govore celu priču: Kina će iskoristiti jeftinu rusku naftu, ali hoda tankom linijom pokušavajući da obezbedi sopstvene ekonomske interese bez pokretanja sankcija Zapada.

Putinov napad na Ukrajinu u februaru pogodio je prijateljstvo Pekinga i Moskve “bez granica“ svojim prvim ozbiljnim testom na stres. Kineski zvaničnici odbili su da javno osude Putinove postupke. Ali iza zatvorenih vrata, Putinova agresija i globalna ekonomska neizvesnost koja je usledila izazvala je, kako se izveštava, “uznemirenost“ Sija i Pekinga.

Dok su zapadne nacije sankcionisale Rusiju, globalni kupci ruske nafte su se povukli i Moskva je bila primorana da snizi cene sirove nafte kako bi privukla druge kupce. Kina je "progutala" jeftinu rusku naftu. Ruski Ural, referentna vrednost za rusku naftu, pao je za 30% do aprila. Kineski uvoz ruske nafte porastao je sa 5,42 miliona tona u februaru na 6,39 miliona i 6,55 miliona u martu i aprilu. Do maja je ta cifra porasla na 8,42 miliona tona - što je ekvivalentno 1,98 miliona barela dnevno - što je povećanje od 55% u odnosu na godinu ranije, prema podacima kineske carine. Analitičari kažu da je Kina povećala rekordni uvoz ruske sirove nafte u junu, sa pomorskim isporukama nafte i naftovodima na ukupno 2 miliona barela dnevno.

Ali nisu se sve kineske kompanije ponašale na isti način. Kineske male kompanije rizikovale su da kupuju rusku naftu jer su malo izložene međunarodnom uticaju, što znači da su manje podložne sekundarnim sankcijama Zapada. Isto ne važi za velike kineske naftne kompanije koje su povezane sa državom. Najveće kineske naftne kompanije - poput China National Offshore Oil Corp. (CNOOC) i China National Petroleum Corp. (CNPC) koje imaju duboke veze sa globalnim finansijskim sistemom - postupaju mnogo pažljivije i imaju ozbiljnu zabrinutost da će se sukobiti sa zapadnim sankcijama, kaže Erika Dauns, viši naučni saradnik Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Za razliku od Rusije, Kina nije direktno sankcionisana od strane zapadnih zemalja zbog Ukrajine. Ali sekundarne sankcije protiv Kine bi izvršile pritisak na globalne kompanije, poput finansijskih institucija i dobavljača tehnologije, da prestanu da rade sa sankcionisanim kineskim stranama. Američki zvaničnici su priznali da se Peking do sada pridržava globalnih sankcija Rusiji. Ali kako rat ulazi u svoj peti mesec, verovatnoća da će SAD i njihovi saveznici uvesti sekundarne sankcije Kini je “sada na vrhuncu“, navodi Atlantski savet. Krajem juna, prvi put od početka rata, SAD su preduzele akciju protiv Kine dodavanjem pet kineskih kompanija na crnu listu zbog snabdevanje ruske vojske.

Nije iznenađujuće da velike kineske globalne naftne kompanije „postupaju sa oprezom kada je u pitanju poslovanje sa kineskim subjektima“, rekao je Dauns za Fortune.

“Realnost je da oni ne žele da izgube pristup globalnom finansijskom sistemu“, kaže ona.

Ulaganja u naftu, za razliku od trgovine naftom, uključuju finansijsku izloženost koja ne traje nekoliko meseci već nekoliko decenija, rekao je Čou za Fortune. Pošto je dužina ruske invazije na Ukrajinu neizvesna, a takođe je nejasno u kojoj meri će zapadne zemlje uvesti sekundarne sankcije, kineski naftni giganti će posebno oprezno ulagati u ruske energetske projekte, kaže Čou.

Ekonomske veze Kine sa Rusijom “blede u poređenju sa njenim aktivnostima sa SAD, Evropom, Japanom“ i drugim partnerima, rekao je analitičar Džejkob Ganter za Fortune. Rizik od oštećenja njenih poslovnih veza sa većim partnerima zbog Rusije je “prevelik“, primetio je on, posebno u teškim vremenima za kinesku ekonomiju koja se bori sa zaostalim rastom, slabom potrošnjom i kontinuiranim izbijanjem COVID-a.

Jeftino rusko gorivo bilo je blagodat za Kinu u poslednjih nekoliko meseci i velika pomoć Rusiji dok nastavlja da vodi rat protiv Ukrajine i subvencioniše njenu ekonomiju dok se globalne kompanije povlače. Ali Putinova invazija je povećala već pojačanu zabrinutost Pekinga oko energetske bezbednosti Kine, pokazujući Pekingu da je Rusija potencijalno “nepredvidljiv i nepouzdan“ partner, rekao je Čou.

Dok EU postepeno ukida ruska fosilna goriva, Moskva verovatno traži veća ulaganja u energiju iz Pekinga, kažu stručnjaci. Ali lopta je na terenu Pekinga da li želi ili ne da značajno produbi energetske veze sa Rusijom, rekao je Dauns. Predstoji nekoliko projekata koji bi mogli da podstaknu protok ruske energije u Kinu. Dve zemlje trenutno razgovaraju o potencijalnom gasovodu za prirodni gas Snaga Sibira II, velikom energetskom projektu koji bi udvostručio izvoz ruskog gasa u Kinu za dodatnih 50 milijardi kubnih metara. Rusija bi transportovala gorivo kopnom (preko Mongolije), što bi ovaj projekat učinilo atraktivnim za Peking - jer smatra da su kopneni putevi sigurniji od nafte koja putuje kroz Malački moreuz - a posebno ako se snabdevanje može obezbediti po sniženoj ceni, Dovns kaže. U toku su i razgovori o trećem gasovodu.

Ali Peking pažljivo odmerava ove prednosti sa činjenicom da bi drugi gasovod, pored postojećih kinesko-ruskih sporazuma o nafti, potencijalno učinio Kinu previše zavisnom od Rusije. Jedan od ključnih elemenata kineske strategije energetske bezbednosti je diverzifikacija svojih dobavljača energije kako bi se “izbeglo da budu previše zavisni od bilo kog dobavljača“, kaže Dauns. A Kina štiti svoje opklade pregovaranjem o velikim energetskim sporazumima sa drugim zemljama. Kina je prošle godine potpisala 23 ogromna dugoročna ugovora za 27 miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG), pri čemu se tri četvrtine prodavaca nalaze u SAD, Kataru i Rusiji.

Kineske kompanije potpisale su 10 dugoročnih ugovora za do 14,8 miliona tona LNG-a od američkih dobavljača od januara 2021. do aprila ove godine, kao što je 20-godišnji ugovor kineske državne naftne kompanije Sinopec, vredan 30 milijardi dolara, sa kompanijom Venture Global sa sedištem u Luizijani — koji će se udvostručiti Američki LNG uvoz u Kinu. Ovi ugovori, kao i činjenica da ih je Kina stala uz njih, pokazuju da zemlja daje prioritet diverzifikaciji nad samo cenom, kažu stručnjaci.

Prema Daunsu, rat je samo naglasio da je “diverzifikacija prava strategija za Kinu“.

Tagovi