Svijet

PRVI PUT ISPLIVALI DETALJI PREGOVORA OKO ČELIČANE AZOVSTAL! Otkriveno šta je bio Putinov plan i ko je vodio glavnu reč

Autor Slavica Milović Izvor mondo.rs

Pojavili se detalji pregovora Rusije i Ukrajine u čeličani Azovstal.

Izvor: Twitter/screenshot/@IAPonomarenko

Ruski predsednik Vladimir Putin sedeo je preko puta svog ministra odbrane u Kremlju prošlog aprila, pogrbljen u svojoj stolici i hvatajući se za sto. Oni su razgovarali o ruskoj opsadi Železare i čeličane Azovstal u strateškom gradu Marijupolju, na jugoistoku Ukrajine. Za Ukrajince, Azovstal je postao sumoran, ali moćan simbol otpora, u kojem se nalazilo oko 2.600 vojnika i civila, dok je objekat nalik tvrđavi nedeljama bio pogođen ruskim bombardovanjem. Za Moskvu je ovo ogromno mesto predstavljalo frustraciju, poslednje tvrdoglavo zadržavanje u gradu nad kojim su njene snage inače preuzele kontrolu nedeljama ranije.

"Blokirajte industrijsku lokaciju, tako da ni muva ne može da pobegne“, rekao je Putin, prenosila je njegova komanda na državnoj televiziji. Ali dok je ruski predsednik naredio da se zategne obruč oko ogromnog fabričkog kompleksa, mala grupa se spremala da započne tajne pregovore o okončanju opsade. Oni su uključivali dva najviša Putinova generala i ukrajinskog poslanika koji je nekada služio kao sovjetski padobranac. CNN sada može ekskluzivno da otkrije unutrašnje detalje o tome kako je dogovor postignut i ko je bio uključen u osetljive razgovore.

Ko su pregovarači?

Oleksandr Kovalov, član ukrajinskog parlamenta iz regiona Donjecka i veteran sovjetsko-avganistanskog rata, rekao je za CNN da je posredovao u ranoj fazi pregovora. Dvojica visokih generala iz ruske vojno-obaveštajne agencije, nadaleko poznate kao GRU, predstavljala su drugu stranu: general-potpukovnik Vladimir Aleksejev, drugi komandant GRU-a, i general-major Aleksandar Zorin, obojica rođeni u Ukrajini.

Aleksejev se dovodi u vezu sa nizom drskih međunarodnih incidenata poslednjih godina. Bio je među četiri oficira GRU koje je 2016. sankcionisalo Ministarstvo finansija SAD zbog široke zlonamerne sajber aktivnosti usmerene na podrivanje američkih demokratskih procesa, uključujući mešanje u izbore. Velika Britanija i Evropska unija sankcionisale su ga 2019. godine zbog trovanja bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja u Engleskoj smrtonosnim nervnim agensom.

Zorin je, u međuvremenu, služio kao Putinov izaslanik u Siriji, igrajući aktivnu ulogu u pregovorima između režima predsednika Bašara al-Asada i opozicionih i pobunjeničkih frakcija u zemlji. Njihovo učešće osvetljava važnost koju je Putin pridao rešavanju ćorsokaka u Azovstalu i zauzimanju Marijupolja, obezbeđujući svoj dugo traženi kopneni most između Krima i Rusije – jednu od najvećih nagrada ruske invazije.

Takođe ilustruje narativ o kome se mnogo izveštavalo, ali teško dokazivo, upravo na vrhu moskovske komande ratom u Ukrajini – da je ruski predsednik preuzeo kontrolu nad brutalnim sukobom od glavne domaće obaveštajne agencije u zemlji, Federalne službe bezbednosti, ili FSB, i dao ga u ruke vojnim špijunima, GRU.

Putin sprema novi rat

"Od prošlog leta generali vojne obaveštajne službe preuzeli su značajniju ulogu pošto je Putinu sinulo da to više nije 'specijalna operacija' već konvencionalni rat. Nažalost, to znači da Putin priprema zemlju za dugi konvencionalni rat", rekao je za CNN Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i obaveštajni stručnjak koji je sada u egzilu u Londonu.

Godinama je Ukrajina bila deo portfelja FSB, prepuštanje kontrole nad ratom GRU-u označilo je seizmičku promenu u načinu na koji je Putin gledao na službu. U eseju Centra za analizu evropske politike, Soldatov i njegova koleginica Irina Borogan napisali su da Putin nije bio impresioniran time što su zapadne obaveštajne službe pribavile veoma tajne planove FSB za invaziju. Ruski predsednik je očigledno takođe bio nezadovoljan zbog "potpunog odsustva narodnih pobuna ruskih govornika” koje mu je obećano.

Podzemno utočište

Nakon invazije na Ukrajinu 24. februara, ruske snage su za nekoliko dana došle do grada Marijupolja, ali su potom provele mesece pokušavajući da ga u potpunosti zauzmu. Azovstal je brzo postao epicentar borbe.Čudovišna lađa tunela, cevi i dimnjaka smeštena je na Azovskom moru, fabrika se prostire na četiri kvadratne milje i nekada je zapošljavala više od 10.000 ljudi. Sada leži u ruševinama.

Ruske snage su nedeljama danonoćno granatirale objekat. Poslednji stav Ukrajinaca postajao je sve očajniji kako su se zalihe hrane i vode smanjivale, a stotine žrtava je ostalo bez adekvatne medicinske nege. Zbijeni pod zemljom u mračnim uslovima, mnogi vojnici i civili počeli su da sumnjaju da će ikada živi pobeći iz biljke. U tom trenutku je ušao Kovalov.

Kovalovljev ured u Kijevu nalazi se u neupadljivoj administrativnoj zgradi, nekoliko minuta od ukrajinske Rade, odnosno parlamenta. Na zidu visi velika zastava njegove filantropske organizacije za veterane, čiji slogan je preuzet iz sovjetskih vazdušno-desantnih snaga: "Niko osim nas“. Uz zid, plišani vuk po imenu „Droog“ („prijatelj“ na ukrajinskom) stoji sa smrznutim režanjem.

"Neko mora da zaustavi ludilo"

Zakonodavac predstavlja izbornu jedinicu regiona Donjecka, na istoku zemlje, gde je vodio kampanju za ukidanje državnog zakona kojim je ukrajinski jezik bio službeni – što je važno pitanje za mnoge ljude koji govore ruski u toj oblasti.

Kovalovljeva odanost je bila pod lupom u prošlosti. Godine 2014. optužen je da je pomagao u bekstvu pripadnika sada ugašenog odeljenja specijalnih policijskih snaga, poznatog kao Berkut, nakon što su izvršili nasilni udar na prodemokratske demonstrante na Evromajdanu. On je negirao da podržava Berkut i rekao je za CNN da je pomagao u njihovom bekstvu kako bi sprečio dalje krvoproliće u Kijevu.

Taj cilj je bio centralni u njegovom radu od početka rata. Kako se ruski napad na Marijupolj i Azovstal odugovlačio, Kovalov je rekao da se seća da je pomislio da neko mora da pokuša da zaustavi ludilo. "Ne žele svi ljudi rat. Mnogi shvataju da je to loše i svako na svom nivou pokušava da pronađe rupu za malo pomirenje.

Kovalov je rekao da je iskoristio kontakt FSB-a u Moskvi – Valentina Križanovskog – u nadi da će prekinuti brutalnu opsadu. Križanovski, bivši agent ukrajinske obaveštajne službe (SBU) koji je prebegao u Rusiju 2014. i pridružio se FSB-u, u Ukrajini se smatra izdajnikom. Dvojica muškaraca razgovarali su o civilima zaglavljenim u Azovstalu. Ima žena, dece, hajde da smislimo nešto“, prisetio se Kovalov.

Prema rečima poslanika, mnogi drugi su bez mnogo sreće pokušali da pregovaraju o pristupu čeličani Azovstal. „Pre mene je bilo 11 neuspešnih misija i niko nije verovao da je uopšte moguće stići tamo“, rekao je on. CNN nije mogao nezavisno da potvrdi njegovu tvrdnju.

On je rekao da je svoje planove jasno izneo kancelariji general-majora Kirila Budanova, šefa ukrajinske vojne obaveštajne agencije. Iako je Budanov sumnjao u svoje šanse, Kovalov je rekao da mu je dao blagoslov.

U Marijupolju se ubrzavaju pregovori

Kovalov je 25. aprila otputovao u južnu Ukrajinu pod ruskom okupacijom od početka rata, naoružan tajnim lozinkama i šifrovanim komunikacionim uređajima iz Budanova, kako je rekao, da bi olakšao prolaz kroz kontrolne punktove na ukrajinsku teritoriju pod ruskom kontrolom i uspostavio vezu sa komandantima Azova.

Bio je šokiran devastacijom kojoj je prisustvovao tokom ovog kratkog obilaska grada uz pratnju – njegove prve od tri – i dokumentovao je tu scenu u video-snimcima i fotografijama. CNN je ispitao njihove metapodatke ili informacije o fajlovima, koji su se podudarali sa vremenom i datumom Kovalovljevih putovanja. Jedan snimak snimljen iz automobila, koji prikazuje pocrnjele višespratnice i razbijene izloge, geolociran je na Aveniju Metalurhiv u Mariupolju koristeći dostupne ulične slike.

"Bombardovani smo, granatirani. Bili smo u potpuno uništenom gradu. Grad koji je praktično zbrisan sa lica zemlje. Upravo smo bili u srcu rata“, rekao je on. Da bi se uopšte došlo do postrojenja, morao je da se primeni prekid vatre.

Kovalov je 27. aprila prikazan na fotografiji koja je ličila na scenu iz špijunskog filma. Slika je uhvatila Kovalova sa Križanovskim i general-potpukovnikom Andrejem Sičevim, iz 8. gardijske kombinovane armije ruskog Južnog vojnog okruga, kako sede na sredini puta oko malog stola.

Kovalov je rekao da je ceo dan sedeo sa generalom pod nadimkom "Don“. Sičevoj je bio odgovoran za vođenje napada na Marijupolj, a priča se da je zamenio general-pukovnika Aleksandra Žuravljova nakon početnih posrnulih faza rata; takođe je bio sankcionisan od EU zbog svojih vojnih akcija u Ukrajini. Dok je fotografija sastanka delovala kao da je sve mirno, Kovalov je rekao: "U stvari, sve je eksplodiralo. Učinili smo sve da Azovstal utihne. Civili su bili prioritet, njihove očajničke molbe i pogoršanje zdravlja privukli su pažnju sveta.

Kovalov je odigrao svoju ulogu u njihovom konačnom oslobađanju, rekavši za CNN da je pomogao da se "druga strana ubedi da će spasavanje, pre svega, dece, žena i ranjenih, biti čin razuma, čin humanizma“.

Početkom maja, Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta evakuisali su stotine civila iz Azovstala i drugih oblasti lučkog grada u nizu operacija, koje je generalni sekretar UN Antonio Gutereš opisao kao "složene“. Zamenica ukrajinskog premijera Irina Verščuk rekla je 7. maja da su "sve žene, deca i starci“ bezbedno izvedeni iz čeličane. Ali vojnici su ostali i ponovo su počeli ruski udari na fabriku.