Interni strateški dokument Kremlja detaljno opisuje planove Moskve za postepeno preuzimanje Belorusije. Zapadne tajne službe smatraju da je dokument autentičan.
Aleksandar Lukašenko otputovao je u Moskvu prošlog petka. Predsednik Rusije Vladimir Putin zahvalio je beloruskom šefu države na poseti pred kamerama. Lukašenko je uz smeh odgovorio: "Kao da sam mogao da kažem ne." Lukašenko je više puta pokazao pobunu protiv vladara u Kremlju. Ali čovek iz Minska zavisi od Putina više nego ikada ranije. Kada su stotine hiljada beloruskih građana izašle na ulice protiv njega 2020. godine, on je ostao na vlasti samo uz pomoć Moskve, piše Dojče vele.
Ali moguće je da Rusija ima mnogo dalekosežnije planove za Belorusiju, odnosno pretvaranje svog zapadnog suseda u vazalnu državu. Tako barem proizilazi iz dokumenta za koji se navodi da je došao iz Putinove administracije i koji je proučavala međunarodna istraživačka mreža koju čine nemački javni emiteri VDR i NDR, minhenski list 'Suddeutsche Zeitung', kao i platforme 'Yahoo News', 'Delfi Estonia', 'Kyiv Independent', 'Ekpressen', 'Frontstori.pl' VSQuare, Beloruski istraživački centar i Dosje centar. Ovaj interni strateški dokument, čiji sadržaj do sada nije bio poznat javnosti, navodno je sačinjen 2021. godine i ima 17 stranica.
Postepeno preuzimanje kontrole
On iznosi plan za postepenu aneksiju nezavisne evropske zemlje Belorusije, političkim, ekonomskim i vojnim sredstvima. U njemu se detaljno opisuje kako bi Rusija korak po korak mogla da preuzme kontrolu nad Belorusijom, sa krajnjim ciljem stvaranja tzv. Savez država, i to najkasnije do 2030. Projekat Unije država postoji od 1999, ali se nije znalo dokle idu planovi Rusije. Do sada se govorilo samo o Uniji država, a ova tema je uvek predstavljana kao udruživanje ili spajanje u interesu obe strane. Međutim, u dokumentu su prioritet samo ruski interesi.
Marioneta Moskve
U strateškom planu je jasno naznačena svrha: "obezbediti dominantan uticaj Ruske Federacije u beloruskom društvu, politici, trgovini, privredi, nauci, obrazovanju, kulturi i informisanju". Tamo treba suzbiti zapadni uticaj i stvoriti bedem protiv NATO-a. Ustavna reforma, o kojoj je odlučeno u februaru 2022. godine, takođe bi trebalo da bude završena u skladu sa uslovima koje je postavila Moskva. Proruske elite takođe treba da se infiltriraju u ekonomiju, istraživački sektor i civilno društvo.
Dokument takođe otkriva da Rusija izgleda želi da poveća svoje vojno prisustvo u Belorusiji i da stvori zajednički komandni sistem za oružane snage. Osim toga, beloruska nuklearna elektrana treba da bude integrisana u mrežu za snabdevanje električnom energijom novostvorene Unije država.
Teretni brodovi sa robom iz ili za Belorusiju ne bi trebalo da pristaju u baltičke ili poljske luke, već samo u ruske. Osim toga, u Belorusiji će se graditi ruske škole i univerziteti, a beloruska deca treba da budu poslata na obuku u patriotske centre u Rusiji.
"Cilj Rusije je da Belorusiju pretvori u marionetu, da je tako čvrsto veže za sebe, da bi pod bilo kojom vladom ili predsednikom, čak i posle odlaska Lukašenka, Belorusija ostala u sferi geopolitičke kontrole Rusije", kaže beloruski politikolog i istoričar Valerij. Karbalevich. Međutim, spajanje dve države okončalo bi "postojanje Belorusije kao nezavisne države", piše Dojče vele.
Cilj: Velika Rusija
Veruje se da interni strateški dokument potiče iz podsektora kabineta ruskog predsednika - Direktorata za prekograničnu saradnju, osnovanog pre pet godina. Zadatak ove institucije je da razvije strategiju kojom Rusija može da proširi svoj uticaj i kontrolu nad svojim susednim zemljama: baltičkim državama, Ukrajinom ili Belorusijom.
Nekoliko zapadnih obaveštajnih izvora smatra da je dokument autentičan i verodostojan. Strategija mora da se posmatra kao deo šireg plana – stvaranja takozvane Velike Rusije. Dokument je podeljen na dva dela. U prvom su navedeni strateški ciljevi Rusije u Belorusiji, odnosno kratkoročni do 2022. godine, srednjoročni do 2025. i dugoročni do 2030. godine. Ciljevi su podeljeni u četiri oblasti: politički, vojni i odbrambeni sektor, društveni sektor, ekonomiju i trgovinu.
Dokument zatim opisuje rizike povezane sa ciljevima. Kremlju bi trebalo da bude jasno da su, s obzirom na trenutni tok rata u Ukrajini, svi kratkoročni ciljevi nerealni. Međutim, zapadne obaveštajne službe smatraju da ukupni plan nije zastareo. Dokument Kremlja, na primer, predlaže pojednostavljenu proceduru za izdavanje ruskih pasoša beloruskim građanima. To je strategija koja je već sprovedena drugde, na primer u istočnoj Ukrajini ili u otcepljenom gruzijskom regionu Abhazije, da se proširi uticaj Moskve i podriva nacionalni suverenitet država.
Ruska vojska u Belorusiji
Kako navodi list, planira se i proširenje ruskog vojnog prisustva u Belorusiji. Mnogo toga je već realizovano tokom rata protiv Ukrajine. Lukašenko je stalno pokušavao da spreči stalno prisustvo ruskih trupa na beloruskom tlu. Ali od oktobra 2022. hiljade ruskih vojnika su u Belorusiji, a neki od njih se tamo obučavaju. Oružane snage Belorusije i Rusije vežbaju zajedničke i koordinisane borbe. A ekonomski uticaj Moskve zapravo nastavlja da raste. Belorusija je uvek zavisila od Rusije. Međutim, prema procenama stručnjaka, do dve trećine beloruskog izvoza bi uskoro moglo da ide u Rusiju. Belorusija je takođe izgubila mnoge trgovinske partnere zbog međunarodne izolacije i sankcija.
Posebno je upadljiv razvoj medijskog sektora. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. beloruska propaganda je potpuno u skladu sa Rusijom. Državni mediji šire mržnju prema Ukrajini i podstiču stvaranje narativa o "ratnohuškačkom Zapadu".
Lukašenkova borba protiv beloruskog jezika i kulture takođe ide u prilog ruskim planovima. Svako ko organizuje turistički obilazak grada na beloruskom jeziku rizikuje probleme sa vlastima. Beloruski jezik sve više nestaje iz svakodnevnog života. Čini se da je to u skladu sa namerama Kremlja. Prema unutrašnjoj strategiji, cilj je da ruski jezik do 2030. godine izbaci beloruski iz službene upotrebe.
Beloruski istoričar Valerij Karbalevič trenutno smatra malo verovatnim brzo ujedinjenje njegove zemlje sa Rusijom. "Mislim da se Lukašenko neće odlučiti na to, uprkos zavisnosti od Rusije. Ni belorusko društvo nije spremno za ujedinjenje", rekao je Karbalevič. "Sve institucije su stvorene da funkcionišu kao institucije nezavisne države. U stvari, malo je verovatno da će vladar u Minsku imati mnogo interesa da u potpunosti sprovede planove Kremlja. Zapadne obaveštajne službe smatraju da njih dvojica i dalje nemaju poverenja jedno u drugo. Naprotiv: svaki od njih čeka – dok drugi ne umre, piše Dojče vele.