Svijet

ATMOSFERA STIGLA DO TAČKE KLJUČANJA! VLADA PODNELA OSTAVKU: Haos u bivšoj sovjetskoj zemlji, predsednica optužila RUSIJU

Autor Mia Radulović Izvor mondo.rs

Vlada u Moldaviji podnela ostavku, predsednica Maja Sandu optužila Moskvu.

Izvor: Profimedia

Moldavija, mala država na istoku Evrope i bivša članica SSSR-a, od samog početka rata u Ukrajini oseća posledice sukoba. U poslednjih nedelju dana, međutim, atmosfera u toj zemlji dostigla je tačku ključanja - vlada je podnela ostavku, a predsednica je optužila Moskvu za pokušaj destabilizacije kako vlasti, tako i celokupnog proevropskog puta Moldavije.

Rakete koje je poslala vojska Rusije 10. februara prošle su i kroz vazdušni prostor Moldavije, saopštile su vlasti u Kišinjevu i Kijevu. Kako su rekli iz moldavskog ministarstva odbrane, u pitanju je bilo "narušavanje vazdušnog prostora zemlje", a ruski ambasador pozvan je da da objašnjenje, slično kao što se desilo i u oktobru prošle godine.

Ovaj incident je, međutim, ostao u blagoj senci informacije koja može da utiče na budućnost cele zemlje - istog dana, cela vlada Moldavije podnela je ostavku. Ostavku vlade predvodila je proevropska premijerka Natalija Gavrilica, koja je bila na toj poziciji godinu i po dana. Skoro čitav taj period obeležen je ekonomskim prevratima i tenzijama usled rata u Ukrajini.

"Došlo je vreme da podnesem ostavku. Niko nije očekivao da će ova vlada moći da se izbori sa tolikim krizama nastalim zbog ruske agresije na Ukrajinu", rekla je Gavrilica na konferenciji za medije.

Situacija "kritična" zbog unutrašnjih problema

Ova zemlja od oko 2,5 miliona stanovnika već je bila u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, ali inflacija i veliki priliv izbeglica iz susedne Ukrajine dodatno su pogoršali unutrašnje prilike. Pored toga, Moldavija se bori sa zavisnošću od ruskog gasa kao i sa infrastrukturnim problemima, jer je njen energetski sistem isprepletan sa ukrajinskim koji je pod stalnim ruskim napadima. Na vrhu te gomile problema je i region Pridnjestrovlje, čija samoproglašena nezavisnost od Moldavije nije priznata od strane međunarodne zajednice.

Pridnjestrovlje se nalazi na istoku Moldavije i 1990. godine se otcepilo od te države nakon kratkog građanskog rata posle raspada Sovjetskog Saveza. Ima oko 500.000 stanovnika, a Rusija tamo ima oko 1.500 vojnika koji služe kao mirovne snage. Rusi su podržali ovaj potez, ali za razliku od Donjecke i Luganske Narodne Republike, Pridnjestrovlje nikada nisu priznali.

"Situacija u Moldaviji je kritična, pre svega zbog unutrašnjih problema, jer je premijerka podnela ostavku. To nije baš srećna pozicija, jer proevropska stranka koja ima većinu u parlamentu i predsednicu, sad neće moći da vodi vladu do kraja mandata. Situacija je takođe kritična zbog rata, izbeglica, siromaštva i energetske krize. Cene su porasle za tri do četiri puta u odnosu na prošlu godinu. To je sve stvorilo kritične perspektive za proevropsku vladu", rekao je za Euronews istoričar i političar iz Moldavije Oktavijan Ciku.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu, u Moldaviji je vladao strah da bi sukob mogao da se prelije i preko njenih granica. Upravo zbog toga, doskorašnja vlada te zemlja je, na čelu sa predsednicom države Majom Sandu, radila na tome da se što je više moguće približi Evropskoj uniji.

Njihov trud urodio je plodom u junu prošle godine, kada je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel saopštio da je Moldaviji, kao i Ukrajini, odobren status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Nakon što je Gavrilica podnela ostavku, na mesto premijera imenovan je nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dorin Rečean. S obzirom na to da je u pitanju takođe proevropski političar, kurs zemlje ostaje jasno okrenut ka EU.

Strah od ruskog državnog udara

Predsednica Moldavije, međutim, smatra da su unutrašnje turbulencije bar jednim delom izazvane direktnim ruskim uticajem, pa je zato optužila Rusiju da "planira državni udar uz korišćenje inostranih sabotera".

Sandu je saopštila da bi plan državnog udara uključivao "proteste takozvane opozicije, usmerene ka tome da se naruši ustavni poredak". Dodala je da bi, u tom slučaju, u pitanju bili "saboteri koji imaju vojnu pozadinu, maskirani u civilnu odeću, koji bi preduzeli nasilne akcije, napadali državne institucije i uzimali taoce".