Već sedam decenija Federaciju vode muškarci iz zapadne Evrope, a mnogi smatraju da je vreme da žena iz istočne Evrope preuzme kormilo.
NATO je u nedelju potvrdio da se njegov dugogodišnji generalni sekretar povlači u oktobru, što je izazvalo novi talas spekulacija o tome ko će ga naslediti. Diplomate u Briselu kažu da ne postoji konsenzus o tome ko treba da zameni bivšeg norveškog premijera Jensa Stoltenberga (63). Neki saveznici razmatraju produženje njegovog devetogodišnjeg mandata kako bi mogao da predvodi NATO u krizi izazvanoj ruskim ratom protiv Ukrajine.
Ali Stoltenbergova portparolka je u nedelju, ubrzo nakon što se vratio sa sastanka u Vašingtonu, potvrdila da će se povući sa funkcije krajem godine. "Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga je tri puta produžen i on je na funkciji skoro devet godina", rekla je portparolka Oana Lungesku. "Njegov mandat ističe u oktobru ove godine i on nema nameru da traži drugi."
Stoltenbergova odluka da se povuče sa funkcije pokrenuće trku među visokim evropskim zvaničnicima da ga nasledi, a mogući kandidati su već procurili u medije. Generalni sekretar NATO-a je uvek bio Evropljanin, čak i ako u praksi Vašington ima odlučujući glas o njegovom – ili možda ovoga puta njenom – imenovanju.
I iako se taj posao svodi na koordinaciju i traženje konsenzusa između 30 država članica Alijanse, izbor će se smatrati simbolom pravca NATO-a u godinama koje dolaze.
Vreme je za ženu?
Poslednji put kada je Stoltenbergova budućnost bila dovedena u pitanje, u februaru 2022. godine, kada je imenovan za budućeg guvernera norveške centralne banke, da bi se kasnije povukao iz procesa, spekulisalo se da će ga zameniti žena. Već sedam decenija Alijansu predvode muškarci iz zapadne Evrope, a mnogi posmatrači smatraju da je vreme da žena iz istočne Evrope preuzme kormilo.
Poslednja četiri šefa NATO-a izabrana su u očigledno suprotnom smeru kazaljke na satu duž obale Severnog mora – Britanca su zamenili Holanđanin, Danac i Norvežanin. U međuvremenu, strateški fokus alijanse se pomerio na njen istočni bok, gde se nove države članice na Baltičkom i Crnom moru suočavaju sa agresivnom Rusijom.
Poljska i baltičke republike dokazale su da su njihova dugogodišnja upozorenja Moskvi opravdana i predvode zahtev za naoružavanjem i pomoći Ukrajini. To je dovelo do poziva NATO-u da imenuje litvansku premijerku Ingridu Simonite ili njenu estonsku koleginicu Kaju Kalas za generalnog sekretara.
Obe su odavno zauzele odlučan diplomatski stav prema Rusiji. Neki tvrde da bi imenovanje baltičke žene moglo biti previše provokativno za Rusiju, gurajući saveznike, koji već naoružavaju i finansiraju ukrajinske snage, bliže direktnom sukobu sa Moskvom.
Još nije objavljena zvanična kandidatura, ali diplomate u Briselu su nagovestile da bi Holandija mogla da predloži svoju ministarku odbrane Kajsu Olongren. Britanija je već obezbedila tri generalna sekretara NATO-a i tradicionalno voli da se na nju gleda kao na most između Evrope i SAD. Britanski ministar odbrane Ben Volas se često pominje kao mogući kandidat, ali to možda neće odgovarati 21 članici NATO-a koje su takođe članice Evropske unije.
Britanija, posebno pod bivšim premijerom Borisom Džonsonom, stekla je prijatelje u Ukrajini pružajući ranu i glasnu podršku svojoj odbrani, ali Bregzit je oštetio odnose Londona sa mnogim državama članicama EU. Ovo ostavlja južno krilo NATO-a, gde se ističu ljudi kao što su bivši italijanski premijer Mario Dragi (75) i rumunski predsednik Klaus Johanis.
A šta ako NATO prvi put izabere nekog izvan Evrope i podrži potpredsednicu kanadske vlade Kristiju Frilend? "Ne postoji konsenzus", rekao je jedan visoki zvaničnik NATO-a, jer se kaže da administracija Džoa Bajdena tek treba da razmotri ovo pitanje. Stoltenberg je preuzeo dužnost 1. oktobra 2014. i vodio Alijansu kroz nekoliko međunarodnih kriza,
Poslednje snage NATO-a i SAD napustile su Avganistan u avgustu 2021, neposredno pre nego što je Kabul ponovo pao u ruke Talibana. Stoltenberg je takođe predvodio odgovor NATO-a na ruski rat u Ukrajini, najbrutalniji vojni sukob na evropskom tlu od 1940-ih. Bio je poštovan kao generalni sekretar, a posebno kao most između evropskih saveznika i Vašingtona pod bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je često kritikovao NATO.