Trka tenkova M-84AB i američkog Abramsa je priča o kojoj svi sve znaju, a zapravo skoro niko ništa i ne zna ili pogrešno šta se sve i svašta pričalo na pojedinim televizijama, od učesnika do organizatora.
To je bio sasvim dovoljan povod da napišemo ovaj tekst. Inače ovog 13 februara navršavaju se tačno 32 godine od te čuvene trke.
Mitovi, basne, legende i bajke o tome kruže i dalje. O tome je jedini direktno govorio tenkovski stručnjak Vladimir Ivanović, koga znaju svi oni koji treba da ga znaju. Poznat od Kine, preko Pakistana i Irana do Kuvajta. Neki ga smatraju živom enciklopedijom s obzirom da zna u dušu svaki preostali M-84 od Slovenije do Srbije.
Zahvaljujući dozvoli Vladimira Ivanovića rekonstruisaćemo priču koja zaslužuje više da se o njoj napiše knjiga nego novinarski članak. Kad se pomene Abrams kreću ode radosti, a M-84 pljuvačina, posebno iz "susjedstva". Kako je zapravo došlo do trke između tenkova M-1 Abrams tad je imao još top kalibra 105 mm i našeg M-84AB, pa da krenemo, zapravo Vladimir Ivanović će to mnogo bolje da ispriča:
"Šestog februara 1991 su nam brodom stigli tenkovi iz Jugoslavije u luku Džeda. Nakon nekoliko dana dekonzervacije tenkova koje smo radili u Džedi dio ekipe, moja malenkost, Zvonimir Baretić, Danko Martinović i naš vozač, obezbjeđenje, Kuvajćanin Hamud Sagiri smo krenuli popreko Saudijske Arabije prema frontu, prema Kuvajtu. Išli smo preko Meke, pa smo spavali u gradu Buraida. Tu smo jedva živu glavu izvukli. Spavali smo u kući od strica ovoga Kuvajćanina. Ujutru oko pet, šest sati ja krenuo u WC, neka gospođa mete tu dvorište, ja joj rekao "Dobro jutro", a ona počela da vrišti. Vrišti kao luda, a ja se prepao. Izletjeli članovi porodice, nose sablje, puške, kalašnjikove itd. Ja nemam pojma o čemu se radi. A ona vrišti jer sam joj vidio lice. Osramoćena je. Jedino rješenje je da se oženim sa njom. Nakon nekoliko minuta smo uskočili u auto i pobjegli. To veče smo došli u najveći saveznički logor u Saudijskoj Arabiji, KKMC, oko sedamdeset kilometa daleko od granice sa Kuvajtom. U blizini Hafr Al Batima.
Drugi dio ekipe je dan pre nas krenuo na front sa tenkovima koji su bili na vučnim vozovima, tegljačima. Željko Mladar, Goran Prijić i Ljuban Bekić. U blizini Hafr Al Batima su sreku konvoj ovih naših tenkova M84AB i konvoj američkih Abramsa. I negdje blizu našeg logora u Saudijskoj Arabiji, pored Hafr Al Batima, blizu granice sa Kuvajtom, jedan od tegljača u konvoju je pukao, pukla mu je šasija, i tada je moj prijatelj Ljuban Bekić skinuo taj tenk sa te puknute šasije da bi ga prebacio na rezervni tegljač. U tom trenutku je naišao konvoj tenkova Abrams koje je predvodio tadašnji pukovnik Ibrahim Habib, kasniji general kuvajtske vojske. Ibrahim je tražio da se trkaju naš M84AB i Abrams.
U trci se trkao tenk M84 koji je prilikom utovara u luci Džeda spao sa prikolice. Tad su tenk na prikolicu navodili neki Jemenci. Nakon toga tenk su na prikolicu navodili naši. Goran Prijić iz Đure Đakoviće navodio je Ljubana Bekića.
Naš tenk je vozio tadašnji major Ljuban Bekić, Završio je vojnu akademiju u Banja Luci, a radio je u fabrici Đuro Đaković Slavonski Brod na poligonskim ispitivanjima tenka M84.
Ljuban Bekić je ušao u taj tenk i ostavio daleko iza sebe tenk Abrams. Rezultati ove trke tenkova su ušli u istoriju i u legendu o tenku M84.
Uveče, 13.02.1991 godine dolaze u KKMC. Gladni, iscrpljeni i jezivo umorni. Nisu ništa jeli, jer su Saudijci vozili hranu sa sobom, tj, na vučnim vozovima, na prikolicama su vozili žive ovce, uveče kad stanu negdje zakolju ovcu, očiste je na neki svoj način, bez vode, ispeku i pojedu. Ova trojica nisu to mogla jesti, te nekoliko dana nisu ništa jeli.
Inače narednog dana 14. februara se Ljuban vratio u Džedu sa konvojem po drugu turu tenkova. U hotelu Crveno more, gde smo bili nekad smješteni, sreće Miroslava Lazanskog koji se švercovao pod našom ekipom, te mu je ispričao kako je u trci tenkova pobijedio tenk Abrams. Inače novinarima je bilo zabranjeno da idu van gradova, a sve informacije su dobijali u pres centrima. Sutradan Lazanski u Politici objavljuje članak kako je M84AB pobijedio u trci tenkova. Bekić se vraća iz Džede nazad u KKMC sa novom turom tenkova" ispričao je u dahu Vladimir Ivanović trku M-84AB i tenka Abrams.
Kad smo ušli u Kuvajt, nakon nekoliko dana, Ljuban je pretrpio tešku povredu. Dana 14.03.1991 godine u Kuvajt su doletjeli Budimir Lončar, ambasador SFRJ i u njegovoj pratnji je bio Ethem Pašić, tadašnji prevodilac za arapski (prevodilac za farsi i hebrejski), a kasniji ambasador BiH u Kuvajtu, Ethem je u razgovoru sa tadašnjim konzulom SFRJ u Kuvajtu, Dakom Ostojićem saznao da je Ljuban Bekić teško povređen, te su spakovali sami njegove stvari u hotelu, te odneli do aviona, te su Ljubana Bekića, zamotanog i ugipsanog, transportovali u Beograd.
Ljuban Bekić živi u selu Ašanja pored Surčina, Dako Ostojić živi u Novom Beogradu, a Vladimir Ivanović živi u Banja Luci i radi u Radio televiziji Republike Srpske.