Embargo na uvoz ruske nafte stupio je 5. februara na snagu.
U junu prošle godine zemlje EU dogovorile su paket sankcija kojim se zabranjuje kupovina, uvoz i transfer sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije. Nakon šestomesečnog prelaznog perioda embargo na sirovu naftu stupio je na snagu 5. decembra.
Prelazni period za uvođenje embarga na uvoz naftnih derivata trajao je dva meseca duže, što znači da je danas stupio na snagu. Sirova nafta koja se isporučuje cevovodima i dalje podleže privremenom izuzeću. To podrazumeva da zemlje članice koje zbog geografskog položaja zavise od ruske nafte mogu da nastave da je snabdevaju cevovodima. Primeri takvih članica EU su Mađarska i Slovačka.
U suprotnom, oni ne mogu izvoziti ovu sirovu naftu ili naftne derivate u druge zemlje članice ili treće zemlje. Početkom decembra, zajedno sa embargom na uvoz većine ruske sirove nafte, stupio je na snagu limit cena sirove nafte koju Moskva izvozi u treće zemlje. Članice EU postavile su ga na 60 dolara po barelu od 159 litara, slažući se sa grupom G7 i nekim drugim partnerima.
EU, grupa G7 i Australija su u petak zaključile i sporazum o uvođenju ograničenja cena za naftne derivate koje Rusija izvozi u zemlje širom sveta. Za derivate koji su skuplji od sirove nafte, gornja granica je određena na 100 dolara za barel od 159 litara, a za jeftinije 45 dolara. Ove dve kapice su na snazi od danas.
Ograničenje cena znači da je pružanje usluga kao što su tehnička pomoć, brokerske usluge, finansiranje ili finansijska pomoć u vezi sa trgovinom, posredovanjem ili transportom ruske sirove nafte u treće zemlje dozvoljeno samo za naftu kupljenu po ceni od 60 USD po bure ili manje. Za derivate, gornje vrednosti su 100 i 45 dolara, respektivno.
Prema Briselu, Moskva snažno oseća meru ograničenja na sirovu naftu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da to Rusiju košta oko 160 miliona eura dnevno.