Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Moskvu istovremeno potresaju promene u dinamici moći
Kada je Evropski parlament prošlog meseca osudio Rusiju kao državnog sponzora terorizma, Jevgenij Prigožin je odlučio da pošalje poruku. Šef plaćeničke grupe Vagner i saradnik Vladimira Putina mahao je na snimku krvavim čekićem, tvrdeći da čeka evroposlanike u Briselu. Samo dve nedelje ranije, Prigožin je pohvalio video snimak koji prikazuje pogubljenje navodnog Vagnerovog dezertera - potpuno istim maljem. Takođe se prošlog meseca pohvalio da će Vagnerova armija onlajn trolova nastaviti da se meša u izbore na Zapadu.
"Mi smo se mešali, mešamo se i nastavićemo da se mešamo u američke izbore", rekao je Prigožin. Prigožinovi javni ispadi Zapadu su naizgled umereni, "ali njegova prava meta se nalazi u Moskvi, to je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu", piše Forin Polisi. Prigožin je dugo bio "Putinov pitbul", koji je vodio tajne operacije od Afrike do Bliskog istoka. Sada mu se odjednom otvara polje šire političke moći. S obzirom da je Putinova invazija propala kako je planirano, ruski lider traži krivce, a u toku je bitka različitih frakcija. Ako bi Prigožin dobio tu bitku i vaskrsao kao, recimo, sledeći ministar odbrane – ta pobeda bi nagovestila veliki vojno-politički zaokret u hodnicima Kremlja. Prigožin predvodi novu generaciju tvrdolinijaša, čija agresivnost nadmašuje sve i svakoga, čak i Putinovu staru gardu, navodi ugledni list.
Izgubljeno poverenje
Putin, s druge strane, više ne može da apeluje na široku lojalnost unutar vojske Ruske Federacije. Štaviše, dok su tokom sovjetske ere vojni generali bili i članovi Komunističke partije, današnja ruska vojska je relativno apolitična. U ovom kontekstu, kolaps ruske vojske u Ukrajini svakako čini Putinu nelagodu. Invazijom na Ukrajinu, Putin je instituciji koja mu suštinski nije lojalna dao razlog da ga prezire. Za samo 10 meseci rata, ruska vojska je izgubila više generala i visokih oficira nego za sedam godina rata u Siriji ili za 10 godina sovjetskog rata u Avganistanu. Što je još gore, gubici su uticali na najbolje obučene, najelitnije jedinice; vazdušno-desantne trupe, pomorska pešadija itd.
Spekuliše se da je na tom putu Putin izgubio poverenje i u Šojgua i u načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. Osetivši priliku, Prigožin je krenuo u akciju. Drugi je čečenski moćnik Ramzan Kadirov. U međuvremenu, čini se da su i jedni i drugi stvorili prećutni savez protiv ruske vojne hijerarhije. U oktobru su javno objavili kampanju kritikovanja ruskog vojnog vrha zbog lošeg učinka u Ukrajini.
Kadirov je pohvalio Prigožina kao svog "dragog brata" i podstakao svoje sledbenike da "obrate pažnju" na ono što Prigožin govori. Nasuprot tome, Kadirov je više puta napadao rusko vojno rukovodstvo, upoređujući komandante "kadirova", koji su navodno blizu linija fronta, sa onima koji sede u "toplim štabovima desetinama kilometara dalje".
Ako je Prigožinov cilj ministarstvo odbrane, Kadirov bi mogao da bude uspostavljanje pretorijanske garde koja bi imala kontrolu nad bezbednošću režima. Što više Kremlj zavisi od njega, to je veća njegova sloboda delovanja u Čečeniji. Videvši priliku nakon što je ratni plan ruske regularne armije propao, Prigožin je postepeno transformisao Vagnerove ratne pse iz plaćenika u pravu armiju u senci. U poređenju sa ruskom vojskom koja je sve manje snabdevena, Vagner ima pristup naprednom oružju, kao što su tenkovi T-90. U dva ruska regiona u blizini Ukrajine, Belgorodu i Kursku, Prigožin je uspostavio paralelne vojne strukture, uključujući objekte za obuku i centre za regrutaciju.
Ranije ovog meseca, takođe je otvorio monstruozni centar odbrambene tehnologije u St. Petersburgu, sve zgrade od čelika i stakla izgledaju kao da su iz Marvelovih filmova. Kao glavnokomandujući ratom u Ukrajini, Surovikin bi mogao da nasledi Gerasimova na mestu načelnika Generalštaba. Njegovi rivali, general Aleksandar Žuravilov i Aleksandar Dvornikov, bivši komandant ruskih snaga u Ukrajini, sve su više u nemilosti Kremlja. Surovikin, Prigožin i Kadirov čine trougao tvrdolinijaša koji bi mogli da vode Rusku Federaciju u narednom periodu, navodi Jutarnji list.
Putin i dalje sedi na vrhu tog sistema. Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Kremlj je istovremeno potresen promenama u dinamici moći. Pomenuti trio bi mogao da bude najznačajnija osovina nove moći i novih odluka. Možda još ne najavljuju izazov Putinovoj vladavini, ali njihov uticaj je ogroman i raste iz dana u dan.