Azerbejdžanski premijer Ilham Alijev rekao je da ne može da prihvati da Francuska igra ulogu u mirovnom procesu.
Jermenija je zatražila od francuskog predsednika Emanuela Makrona da vodi mirovne pregovore sa Azerbejdžanom, piše The Guardian. Ovo je znak da predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin gubi kontrolu nad svojim saveznicima. Molba Jermenije Makronu usledila je nakon suštinski nebitnog sastanka članica Organizacije dogovora o zajedničkoj bezbednosti (ODKB) koji je održan u Jerevanu u Jermeniji u sredu.
O želji Jermenije da se distancira od Rusije, svog nekadašnjeg saveznika, svedoči i podatak da se jermenski premijer Nikol Pašinjan bukvalno udaljio od Putina, koji mu je stajao sa leve strane, tokom protokolarnog fotografisanja.
Jermenski premijer je tada odbio da potpiše deklaraciju sastavljenu na samitu, a napao je i sam ODKB – ugovor o međusobnoj odbrani koji su 1992. potpisale Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermenija. Ugovor je svoj sadašnji oblik dobio 2002. godine, a sadrži članak sličan onom u Severnoatlantskom paktu, koji kaže da se napad na jednu članicu ODKB tretira kao napad na sve.
Pašinjana je naljutila činjenica da ODKB nije stao u odbranu Jermenije kada ju je u septembru napao Azerbejdžan. Već trideset godina ove dve zemlje se svađaju i često se sukobljavaju oko Nagorno-Karabaha, enklave unutar Azerbejdžana u kojoj većinu stanovništva čine etnički Jermeni.
Sukob u septembru bio je koban za 207 jermenskih i 80 azerbejdžanskih vojnika, a nakon njega društvenim mrežama su počele da kruže fotografije navodnih žrtava ratnih zločina. Među njima je bila i fotografija nage jermenske vojnikinji kojoj su odsečene noge, izvađene oči i odsečeni prst stavljen u usta.
"Depresivno je da članstvo Jermenije u ODKB nije sprečilo agresivne akcije Azerbejdžana", rekao je Pašinjan tokom pomenutog samita u Jerevanu. U petak se saznalo da je premijer Jermenije zatražio od Francuske da se uključi u proces izgradnje čvršćeg mira između Azerbejdžana i njegove nacije. Sastanak predstavnika ova dva naroda trebalo bi da se održi 7. decembra u Briselu.
Azerbejdžanski premijer Ilham Alijev rekao je da ne može da prihvati da Francuska igra ulogu u mirovnom procesu i optužio francuskog predsednika Emanuela Makrona da gaji antiazerbejdžanske stavove. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da je Moskva, koja je poslala 5.000 mirovnih snaga u Nagorno-Karabah 2020. godine, spremna da pomogne u pregovorima o daljim mirovnim sporazumima.
Tom de Val, ekspert za odnose u istočnoj Evropi i Kavkazu u istraživačkom centru Karnegi Evropa, rekao je da je samit u Jerevanu pokazao da je Rusija sve manje u stanju da utiče na ponašanje svojih suseda. Njena meka moć slabi, a rat u Ukrajini je pokazao kolika je zapravo njena tvrda moć. "Zbog nasleđa Sovjetskog Saveza, Rusija i dalje gleda na svoje susede kao na mlađe partnere koji zavise od nje, ali oni su zapravo suverene zemlje. ODKB je trebalo da bude odbrambena organizacija, a Jermenija veruje da nije ispunila svoje obećanje", dodao je De Val.
Emil Avdalijani, profesor na Evropskom univerzitetu u Tbilisiju u Gruziji i direktor bliskoistočnih studija u istraživačkom centru Geocase, rekao je da zbog slabosti Rusije, Jermenija traži nove međunarodne partnere. "Zavisnost od Rusije može biti fatalna. Zato Jerevan želi da se pomiri sa Turskom i da se približi Evropskoj uniji, Iranu i Kini", rekao je Avdalijani. „Sve se ovo dešava zato što Moskva nije učinila dovoljno po pitanju Jermenije i zato što je rat u Ukrajini oslabio njenu poziciju na Južnom Kavkazu.
Jermeni su tokom samita ODKB protestovali protiv Rusa i tražili od njih da napuste Ukrajinu. "Jermenska percepcija Rusije se menja. Ona je nepouzdan saveznik. Jermenske političke elite ranije nisu volele Ruse, a sada ih preziru. Protesti su pomogli Pašinjanu da pokaže drugima da su Jermeniji potrebne garancije, a ne samo prazna obećanja. To ne znači da Jermenija će izaći iz ODKB-a, ali to znači da će Jerevan pokušati da utiče na negativnu dinamiku unutar grupe“, dodao je Avdalijani.