Svijet

KAKO POMERANJE SATA UTIČE NA LJUDSKI ORGANIZAM? Stručnjaci otkrili - Možemo uštedeti energiju, evo i na koji način

Autor Anastasija Đonović Izvor mondo.rs

Stručnjaci otrkivaju kako pomeranje sata utiče na naš organizam i da li tako možemo da uštedimo energiju.

Izvor: Shutterstock

Zimsko računanje vremena u Srbiji počeće u nedelju, 30. oktobra, kada će se kazaljke u tri sata posle ponoći vratiti jedan sat unazad, mada je sve više onih koji smatraju da bi zbog uštede struje trebalo da ostanemo na letnjem vremenu. Odgovor na pitanje da li je bolje da se kazaljke na satu uopšte ne pomeraju dali su u emisiji “Uranak” na K1 televiziji prof. dr Miloš Banjac sa Elektrotehničkog fakulteta i Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala “Nauka kroz priče”. 

"U Republici Srbiji važi zakon o merenju vremena koji kaže da se poslednjeg vikenda u oktobru sat pomera. Imamo zakon koji nije promenjen i moramo da ga poštujemo. Ne toliko davno se u Srbiji vreme menjalo ukazom Vlade. Svake godine se donosila nova odluka. Dok se zakon ne promeni pomeraćemo sat. Mnoge debate su se vodile u prethodnom periodu oko pomeranja sata. Mnogi lekari i ljudi koji su vezani za medicinu su govorili da treba ukinuti pomeranje sata, jer postoje izvesne blagodeti od toga, dok su ljudi povezani sa tehničkim naukama zagovarali da situacija oko toga ostane nepromenjena zbog evidentnih ušteda. Debate su vodile i do velike ankete u EU. U anketi je učestvovalo više ljudi sa severa Evrope, a manje sa juga. Ispostavilo se da ukazno vreme mnogo više pogoduje zemljama koje su na jugu Evrope. To je isto faktor koji utiče. Mi smo mnogo više pogođeni odustajanjem od ukaznog vremena nego Finci jer su oscilacije u osunčanosti kod njih bitno drugačije nego kod nas. Finci imaju dramatične promene u toku godine, pa im ova promena dodatno komplikuje život. Tamo je nepopularno ukazno vreme. Skandinavija je za to da se ne menja vreme", rekao je Slobodan Bubnjević u “Uranku” na K1 televiziji. 

Bubnjević je dao svoje mišljenje i kada je reč o analizi efekata pomeranja vremena.

"Rusija je odustala odmah jer su zemlja sa više časovnih zona. Kada su oni odustali i drugi su odustali. Sve studije koje znamo o uticaju na ljudsko zdravlje su zapravo sa severa Evrope. Evropska komisija ima jedan dokument koji u međuvremenu zahteva da se uradi velika analiza efekta ovih mera koje bi bile preduzete. Ta priča je praktično celu inicijativu stavila u neku vrstu birokratske blokade. Što se nas tiče, mi imamo naš zakon i po tome se vodimo", rekao je urednik portala “Nauka kroz priče” u “Uranku” na K1 televiziji.

Da li postoji ušteda energije?

Dr Miloš Banjac je pričao o uštedama koje bi imali ali i o promeni srednje evropske zone merenja vremena.

"Sa tehničkog aspekta uštede energije bilo bi bolje da zadržimo letnje računanje vremena. Radi se o tome da 1983. godine kada smo prihvatili promenu vremena i to srednje evropsko vreme mi smo ušli u zonu zemalja od Španije do Srbije, a to su praktično dve vremenske zone, dva sata su u pitanju. Razlika između vremena u Beogradu i vremena u Madridu, “pravog vremena” bi trebalo da bude nekih sat i po ako gledamo po izlasku Sunca. Nama Sunce sada izlazi u sedam, a u Madridu sada izlazi u pola devet. Pomeranjem sata unazad, vraćanjem na zimsko vreme, nama će Sunce izlaziti u šest sati, a u Madridu će izlaziti u pola 8. Njima to odgovara iz energetskog razloga jer će veći deo dana imati prirodnu svetlost gde se oni aktivno bave nekim aktivnostima ili idu na posao. U našem slučaju mi ćemo u početku imati dobro pomeranje, ali će nam sunce i ranije zalaziti, a to sve će se promeniti već od sledeće nedelje. To će nam uskratiti dnevnu svetlost koju ćemo morati da nadoknadimo veštačkom svetlošću, a to znači veću potrošnju električne energije. Tehnička struka kaže da bi bilo bolje da pređemo u ovaj deo istočnoevropskih zemalja računanja vremena. Da ne pripadamo zoni od Madrida do Beograda, nego da se priključimo Atini. Tu je i inicijativa Makedonije da uđe u tu zonu plus dva računanja vremena, a ne plus jedan kakva je praktično Evropa. Atina, Sofija, pribaltičke republike, to je po sadašnjem vremenu sat unapred", rekao je prof. dr Miloš Banjac.

Slobodan Bubnjević je ukazao na to koliko je dobro kada je sunčano, ali i da na jednoj strani dobijamo, a na drugoj gubimo.

"Ljudi kada pričaju o štednji ne mogu da je izračunaju čak i kada ne uključuju faktor vremena. Srbija ima tu veliki problem jer smo locirani tu gde smo locirani i u ovoj temi i u drugim temama. Mi smo stvarno na srednjeistočnom obodu evropske vremenske zone. Nismo mi u pogrešnoj vremenskoj zoni, nego smo na samom obodu. Neki delovi Srbije kada bi se linija povlačila po meridijanu jesu već u istočnoj zoni, ali to je nekoliko sela i varošica koja treba da pripadnu istočnoj zoni gde su Sofija, Atina itd. Kada pomerite sat ukaznim vremenom, pređete sa jednog računanja na drugi, za jedan sat vi ste praktično napravili efekat kao da ste prešli jednu zonu istočnije, ali ta istočna zona se takođe pomera. To su suštinski dva problema. Trajni prelazak na ukazno vreme nas praktično pomera na istok i omogućuje veći broj sati. Treba podsetiiti još na dva aspekta. Imate uštede ako vam sunce ne zalazi u 16 nego zalazi u 17 časova. Ovih dana kada je hladno u mnogim stanovima u Beogradu ljudi pomeraju zavese kako bi im sunce malo zagrejalo prostor. Tada možete fizički da osetite koliko je dobro kada je sunčano, ali tu postoji drugi jedan detalj. Promene dnevne nisu samo kod ukaznog vremena nego se pomera i mesto izlaska Sunca i trenutak izlaska i vi sada imate situaciju da ćete na jednoj strani dobiti, ali na drugoj ćete izgubiti u jutarnjim satima", objasnio je Bubnjević.

Koji se sve problemi javljaju 

Urednik portala “Nauka kroz priče” u emisiji “Uranak” na K1 televiziji je pričao i o ključnom problemu. 

"Srž problema je to što smo kao društvo poslednjih 200 godina navikli da funkcionišemo tako što imamo vreme kada idemo na posao, kada počinju emisije, kada počinje škola. To je fiksirano vreme. U prošlosti ljudi su gledali kada izlazi sunce i tada su počinjale aktivnosti. Naše aktivnosti usklađujemo ne sa prirodnim procesima nego imamo zadato vreme kada obavljamo aktivnosti. Pošto smo se dogovorili da ovako to radimo onda ovim načinima pokušavamo to da prilagodimo. Druga mnogo važna stvar u smislu meteoroloških pravila, odnosno nauke o merama, najvažniji princip je da budemo usaglašeni sa drugima, sa okolnim zemljama. Napuštanje srednjeevropske vremenske zone može da donese pogodnosti, ali mora podrobno da se analizira da li nam to možda donosi neke ozbiljne gubitke od kojih zavisimo ekonomski i transportno", kazao je Bubnjević.

"Ne mislim da jedan sat razlike između nas i Hrvata može da promeni neke odnose ili utiče na trgovinske veze. To bi se vrlo lako uskladilo, a i sa drugim zemljama imamo neku komunikaciju i funkcionišemo. Meni je značajan faktor što su se navike ljudi promenile. Ljudi ne idu na posao rano ujutro. Radno vreme počinje od osam čak i devet časova. Ljudima je udobnije da koriste dnevnu svetlost čak i ako nema veze sa ekonomskom efikasnošću", rekao je prof. dr Miloš Banjac.

Promene koje utiču na organizam

Jedan deo medicinske struke je ukazivao na to da svaki organizam prati prirodni ciklus.

"Kada prosto pogledate prirodu organizmi imaju način da prate svoj dnevni sat. Kada im prosto pomerite taj sat nastanu izvesni problemi. Pokazalo se zapravo da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva hitna pomoć. Izvestan broj eksperata je ukazivao na to ako dobar deo godine živite u mraku, posebno mlađa populacija kojoj treba D vitamin, imate veći pritisak na organizam tokom cele godine nego što ste izloženi stresu taj jedan vikend kada vam je teško da ustanete ili malo duže spavate. To je klasično pitanje procene rizika, šta je veći problem da imate tu vrstu stresa ili ne. Neke stvari dominantno zavise od delatnosti kojom se neko bavi. Ljudi koji se bave poljoprivredom, a vezani su za stočarstvo, osećaju posledice jer se životinje teže adaptiraju na tu promenu u tom vikendu, to im menja neke ritmove u ekonomiji. Oni su više zagovarali da dođe do ovih promena. S druge strane u savremenom načinu života ljudi su podsećali na sledeću činjenicu, da ako nemamo ukazno vreme leti, gubićemo sat vremena svetlosti, a ne trošimo energiju na hlađenje zato što je ujutro temperatura vrlo visoka. U tom smislu ukazno vreme dovodi do izvesnih ušteda", rekao je Bubnjević u “Uranku” na K1 televiziji.