Stručnjaci upozoravaju da umesto nuklearne bombe predsednik Rusije Vladimir Putin može samo da ostavi jezgra reaktora u Zaporožju da se otope, i napravi katastrofu.
Američki stručnjak se plaši da bi cilj Vladimira Putina mogao da bude da ostavi da se jezgra reaktora u Zaporožju jednostavno otope, što bi bila katastrofa. Predsednik Energoatoma Petro Kotin izjavio da Rusija u jednom delu elektrane ima "14 jedinica teške vojne opreme", a u drugom šest vozila.
Iz Energoatoma su ranije takođe upozorili da je nakon granatiranja nuklearne elektrane u proteklih nekoliko nedelja oštećeno skladište gde se čuva potrošeno nuklearno gorivo, kao i detektori za praćenje radijacije. On je u razgovoru za Gardijan još u sredu rekao da su ruski inženjeri izradili detaljni plan za isključivanje nuklearke iz ukrajinske elektroenergetske mreže i priključenje u rusku.
"Predstavili su plan radnicima elektrane, a oni su ga predstavili nama. Preduslov za ovaj plan bilo je teško oštećenje svih vodova koji povezuju nuklearnu elektranu Zaporožja s ukrajinskim sistemom. Upravo su to počeli da rade, započeli su sva granatiranja samo da unište ove linije", rekao je on Gardijanu.
Takav proces je izuzetno rizičan, upozorava Kotin, jer bi elektrana između isključenja i uključenja u novu mrežu zavisila od dizelskih generatora za hlađenje, a reaktori bi se bez hlađenja počeli pregrevati već nakon 90 minuta.
"Ako ne uspete da osigurate hlađenje... sat i po, tada ćete već imati topljenje", naglasio je i dodao da opasnost predstavljaju i ruska vojna vozila parkirana neposredno uz dva reaktora, zbog čega je blokiran pristup vatrogascima u slučaju požara.
S druge strane, bivši američki oficir Den Rajs kaže da SAD "brinu da bi Putin umesto bacanja nuklearne bombe mogao naprosto da prouzrokuje topljenje jezgre reaktora. Mogao bi je sabotirati i reći da su je ukrajinski nacisti uništili", smatra Rajs.
"Tako bi prouzrokovao katastrofu poput one u Fukušimi i onda to iskoristio kao opravdanje da povuče svoje snage iz Ukrajine, jer su izložene radijaciji. On gubi u Ukrajini, treba mu dostojanstveni izlazak, a takav napad pod lažnom zastavom bi mu mogao dati to", objašnjava Rajse mogući motiv za takvu sabotažu.
U ovom kontekstu nije irelevantna ni procena širenja radioaktivnih čestica u slučaju nuklearne katastrofe u elektrani Zaporožje, prema trenutnim vremenskim prilikama, koju su prošle sedmice objavili naučnici Ukrajinskog hidrometeorološkog instituta.
Prema njihovoj simulaciji, radioaktivni materijal mogao bi dospeti severno čak do Baltičkog mora, a tim putem i do Estoniju, Letonije, Litanije, Poljske i Belorusije. Na zapadu bi došao do Moldavije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Mađarske i Češke. Na istoku bi zahvatio Donbas, koji je većim delom pod ruskom okupacijom - ali ne i samu Rusiju.
S tim se praktično slaže i zapovednik ruskih snaga za radioaktivnu, hemijsku i biološku odbranu Igor Kirilov, koji je saopštio da bi u slučaju nesreće radioaktivni materijal prekrio Poljsku, Nemačku i Slovačku.
O širenju radijacije u Rusiju, što neki navode kao glavni razlog zašto ruske snage ne bi nikad rizikovale katastrofu u ovoj nuklearki, nije rekao ni reči. Stručnjaci se uglavnom slažu da bi katastrofa u Zaporožju bila u rangu one u Fukušimi 2011., a ne one u Černobilju 1986, kad je reaktor bukvalno eksplodirao. Takav scenario je teško zamisliv u ovom slučaju.
U međuvremenu, postoje naznake da bi međunarodni inspektori iz IAEA-e mogli konačno da dobiju dozvolu da obiđu i pregledaju elektranu, što direktor ove agencije Rafel Grosi i šef UN-a Antonio Gutereš odavno traže.