Stanislav Petrov, sovjetski vojni oficir svojim promišljenim potezom sprečio je nuklearnu katastrofu, ali su ga u službi gledali sa podozrenjem i označili kao čoveka kome se ne može verovati.
Bivši sovjetski vojni oficir Stanislav Petrov, zaslužan je za sprečavanje moguće nuklearne katastrofe na vrhuncu Hladnog rata, a umro je u 77. godini. Petrov je bio na dužnosti u ruskom centru za rano upozoravanje na nuklearno oružje 1983. godine kada su se oglasile sirene za uzbunu nakon što je sistem za upozoravanje pokazao da ka Moskvi leti pet nuklearnih projektila iz pravca Amerike!
Odlučio je da je uzbuna lažna i nije ih prijavio nadređenima. Godinama kasnije, ispostavilo se da je Petrov verovatno sprečio nuklearni rat - uplašeni pretnjom Sovjeti bi aktivirali svoje nuklearno oružje i svet bi ušao u novi svetski rat.
U intervjuu za BBC 2013. godine, Petrov je ispričao kako je u ranim jutarnjim satima 26. septembra 1983. dobio kompjuterska očitavanja koja sugerišu da je lansirano nekoliko američkih projektila. Da je pogrešio, prve nuklearne eksplozije dogodile bi se nekoliko minuta kasnije.
Kasnije istraživanje je zaključilo da su sovjetski sateliti pogrešno identifikovali sunčevu svetlost koja se reflektuje na oblacima kao motore interkontinentalnih balističkih projektila.
Petrov, koji je penzionisan u činu potpukovnika, preminuo je 19. maja 2017. godine, ali je vest o njegovoj smrti postala poznata tek u septembru, zahvaljujući slučajnom telefonskom pozivu.
Nemački režiser Karl Šumaher, koji je prvi izneo Petrovu priču međunarodnoj publici, telefonirao mu je da mu poželi srećan rođendan 7. septembra, da bi ga njegov sin Dmitrij Petrov obavestio da je preminuo. Šumaher je objavio smrt na internetu, a mediji su je na kraju objavili. Od tada slavljen kao "čovek koji je sprečio nuklearni rat".
Na pukovnika Petrova nadređeni su gledali sa podozrenjem, jer je prekršio naređenje a i vojni protokol. Nakon što je detaljno ispitan, označen je kao vojnik kome se više ne može verovati, ali nije kažnjen. Svi su gledali da ga sklone, a on je prekomandovan na manje odgovornu poziciju, a ubrzo potom i penzionisan.
Petrovljeva akcija i sam incident dugo su zataškavani zbog vojne tajnosti i međunarodne politike, a prvi put ovaj događaj pomenut je 1998. godine u memoarima general-pukovnika Jurija Votinceva, nekadašnjeg komandanta Sovjetskih protivvazdušnih raketnih odbrambenih jedinica.
Umro je u svojoj kući u Moskvi u maju, ali je njegova smrt objavljena tek kasnije. Objavljen je i dokumentarni film "Čovek koji je spasao svet" ("The Man Who Saved the World").