Bivši zatvorenici govorili su za BBC o tome da su sistematski silovani i mučeni u ruskim zatvorima. Snimak takvog zlostavljanja koji je procurio prošle godine podelio je insajder, a sada su žrtve ispričale zašto se to dešava i kako se bore za pravdu.
Zatvorska bolnica Saratov, u jugozapadnoj Rusiji, našla se u žiži javnosti prošle godine kada su video snimci zlostavljanja zatvorenika procurili do organizacija za zaštitu ljudskih prava i o njima pisali međunarodni mediji.
Aleksej Makarov je znao za reputaciju bolice pre nego što je prebačen u nju 2018. u sklopu šestogodišnje zatvorske kazne za napad.
Zatvorenici koji se šalju u Saratov iz drugih zatvora u regionu žale se da su medicinski razlozi za to isfabrikovani kako bi mogli da budu mučeni iza zatvorenih vrata, prenosi BBC.
Ruski zatvori gotovo da nemaju nezavisni nadzor, a zatvorske bolnice - sa strogim pravilima o karantinu - još i manje od toga.
Makarovu stvarno nije bilo dobro, dobio je dijagnozu tuberkuloze i on se nadao da će biti pošteđen.
Ali dok je boravio tamo dva puta je bio silovan.
Žrtve i eksperti kažu da je zlostavljanje, kojem su Makarov i drugi bili izloženi, uvek odobravala zatvorska uprava i da se koristi za ucenjivanje zatvorenika, njihovo zastrašivanje ili iznuđivanje priznanja.
Inkriminišući snimci primorali su rusku vladu da reaguje na skandal koji je izbio zbog zatvorskih mučenja u ovoj zemlji.
Prema nezavisnom ruskom medijskom projektu Proekt, mučenja su prijavljena u 90 odsto ruskih regiona između 2015. i 2019.
Ali reakcije su do sada bile spore.
BBC je analizirao hiljade sudskih spisa koji datiraju iz tog perioda, otkrivši da je 41 pripadniku zatvorske službe suđeno za najteže slučajeve zlostavljanja zatvorenika.
Ali skoro polovina njih dobila je uslovne kazne.
Makarov je prvi put mučen u februaru 2020.
Odbijao je da prizna navodnu zaveru protiv zatvorske administracije i trojica ljudi su ga izložili stalnom nasilnom seksualnom zlostavljanju, kaže on.
- Deset minuta su me tukli, cepali mi odeću. A onda bi me naredna dva sata silovali svaki drugi minut drškom od metle. Kad bih se onesvestio, poprskali bi me hladnom vodom i bacili me nazad na sto, ispričao je on.
Dva meseca kasnije to se ponovilo.
Bio je prisiljen da plati 50.000 rubalja (868 evra) napadačima i on tvrdi da je bio silovan kako bi ga naterali da ćuti o tome.
Makarov je za BBC rekao da je njegovo mučenje snimljeno kamerom.
Zatvorenici znaju da takav ponižavajući snimak može da se podeli sa čitavim zatvorom ako se oni ne povinuju zahtevima.
Silovatelji su drugi zatvorenici, koji, kako su ubeđeni Makarov i drugi, rade po nalogu upravnika zatvora.
Muzika se pušta glasno tokom mučenja, kaže Makarov, kako bi se zabašurili krici.
Prošlogodišnji procureli snimak iz Saratova objavljen je uz pomoć drugog bivšeg zatvorenika iz tog zatvora.
Sergej Saveljev je krišom uspeo da iznese snimke na kojima se vidi ponižavanje i nasilje vršeno nad desetinama zatvorenika.
On veruje da je mučenje odobreno na najvišim položajima u sklopu organizovanog sistema.
Saveljev je imao pristup snimcima zato što je od njega zatraženo da radi u odeljenju za obezbeđivanje zatvora koje je imalo problema sa manjkom osoblja.
Od njega se očekivalo da nadgleda i katalogizuje snimke sa kamera koje obično nose zatvorski čuvari.
Ali on je za britanski servis ispričao da bi za potrebe mučenja zatvorenika u Saratovu čuvari angažovali druge zatvorenike da obave njihov prljavi posao umesto njih i tražili su od njih da nose kamere kako bi se snimilo zlostavljanje.
- Dobijao bih naređenje od šefa obezbeđenja, kaže on.
Potom mu je rečeno da sačuva snimak nekih od tih napada da bi mogao da se prikaže odeljenju za obezbeđenje i povremeno da ga prebacuje na drajv kako bi mogao da se prikaže osoblju na višim funkcijama.
Nakon što je otkrio užase koji se odvijaju iza zatvorenih vrata, on je počeo da kopira fajlove i da ih krije.
-Zažmuriti nad ovim i ne činiti ništa praktično bi značilo priznati da je tako nešto normalno, rekao je on.
Na nekim od snimaka mogu da se vide ljudi koji muče, kako koriste lisice.
Saveljev kaže da su zatvorenici koji zlostavljaju, po pravilu su oni koji su osuđeni za nasilne zločine i služe duge zatvorske kazne.
Kao takve, njih zanima da čine usluge upravi u zamenu za bolji tretman u zatvoru, kaže on.
Takvi zatvorenici ponekad dobijaju nadimak presovščiki.
Njih zanima da im bude ugodno u tom periodu, oni žele da administracija bude dobra prema njima, kako bi dobro jeli, dobro spavali i stekli neke privilegije", objašnjava Saveljev.
Aktivista Vladimir Osečkin, čija je organizacija Gugalgu.net objavila procurele snimke, govori i o jezivom protokolu koji slede mučitelji, zabeleženom na jednom konkretnom snimku.
-Oni daju znake jedni drugima, delajući u prećutnom sadejstvu, razumeju jedni druge bez reči, zato što slede dobro razrađen sistem. Čovek na snimku daje znake kako uvrtati ili raširiti čovekove noge da bi mogli da ga siluju, ispričao je.
Posle curenja Savaljevljevih dokaza, uhapšena su šestorica presovščika, ali su oni negirali da su upleteni.
Dva meseca kasnije, direktor zatvorske bolnice Saratov i njegov zamenik takođe su uhapšeni - obojica su negirala bilo kakvo učešće u zlostavljanju koje se vidi na snimcima.
Predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je šefa nacionalne zatvorske službe i najavio ''sistemske mere'' kako bi došlo do promene.
Zakon u zemlji izmenjen je prošlog meseca da bi se uvele stroge kazne za korišćenje mučenja kao sredstva zloupotrebe vlasti ili iznuđivanja dokaza.
Ali aktivisti borbe za ljudska prava ističu da mučenje kao samostalno delo još nije kriminalizovano.
Ovo nije prvi put da je predsednik Putin obećao promene.
Slično obećanje dao je posle prvog šokantnog curenja takvih snimaka 2018, na kojima se vide čuvari kako masovno tuku ljude u zatvoru u Jaroslavlju, severno od Moskve.
Jedanaest pripadnika zatvorskog osoblja iz Jaroslavlja dobilo je minimalne kazne 2020. godine, a dvojica njihovih šefova su oslobođeni.
Advokatica Julija Čvanova, specijalizovana za zastupanje žrtava mučenja, kaže da je primarna motivacija za organizovano zlostavljanje zatvorenika želja vlasti da dobije priznanja, bez obzira na to da li su oni krivi ili ne.
Ona pokušava da dobije odštetu za Antona Romašova (22), koji je mučen 2017. pošto je odbio da prizna zločine koje nije počinio.
Romašov je uhapšen za posedovanje marihuane, ali ga je policija pritiskala da prizna da je rasturao drogu - što je mnogo teže krivično delo.
Kad je odbio da prizna, odveden je krajem 2016. u pritvorski centar u Vladimiru, u zapadnoj Rusiji.
-Odveden sam u ćeliju broj 26. Tačno sam znao kakva je to ćelija… zato što sam čuo da odatle dopiru krici, krici koji bi se čuli danima bez prestanka, ispričao je.
Tamo su ga čekala dvojica ljudi.
On kaže da je bio bačen na pod, ruke i noge su mu vezane jedne za druge iza tela, a potom je premlaćivan čitav dan.
Kad su mu svukli pantalone, rekao je da će potpisati sve što žele.
Osuđen je na pet godina zatvora, uprkos tome što je na sudu izjavio da je njegovo priznanje iznuđeno mučenjem.
Do istrage ove prakse u pritvorskom centru Vladimir na kraju je došlo kad je jedan drugi zatvorenik ubio jednog od presovščika koji je pretio da će ga mučiti.
Pripadnici osoblja zatvora, kad je od njih zatraženo da daju izjavu, otkrili su da je većina njih znala šta se dešava u ozloglašenoj ćeliji broj 26.
Zatvorski čuvar koji je vodio ćeliju za mučenje osuđen je na suđenju na kom su svedočili Anton i još dvojica zatvorenika.
Ali do sada najveći skandal oko zatvorskog mučenja u zemlji izbio je u sibirskom regionu Irkutsk.
Posle protesta u proleće 2020. u Zatvoru 15 u Angarsku, blizu grada Irkutska, vlasti su poslale odred za razbijanje demonstracija.
Postrojeno je stotine zatvorenika i odvedeno u dva pritvorska centra, gde su ih čekali zatvorski čuvari sa presovščikima.
Jedan od onih koji tvrdi da je bio mučen u centru, Denis Pokusajev, koji je služio trogodišnju kaznu za prevaru, kaže da su zatvorski čuvari bili otvoreni povodom toga zašto se oni kažnjavaju.
„Rekli su mi: 'Da li misliš da je nama stalo do toga da li ste vi krivi ili ne? Došli ste iz zatvorske pobune - tako da ćete odgovarati za to.'"
Čvanova objašnjava najčešći obrazac događaja.
Istražitelji odluče koga će da saslušaju, koje svedoke će da ispitaju i koje istrage će da vode… Potom kontaktiraju zatvorske čuvare sa uputstvima: 'Treba mi priznanje od ovoga ili onoga'".
Pokusajev kaže da je progon bio nemilosrdan.
On kaže da su čuvari učestvovali u mučenjima.
-Smejali su se, jeli voće… Osoba je bila silovana raznim predmetima… A oni su se samo smejali, uživali su, dodao je.
BBC je zatražio komentar od ruske zatvorske službe na navode o mučenju i silovanju u nacionalnim zatvorima i pritvorskim centrima.
Odgovor nije stigao.
Aktivisti za ljudska prava procenjuju da je posle tih nemira mučeno najmanje 350 zatvorenika.
Pokusajev je jedan od tridesetak ljudi koji su dobili pravo da zakonski budu priznati kao žrtve incidenta i jedan od malobrojnih spreman da svedoči na sudu.
Očekuje se da će istraga prerasti u nekoliko suđenja.