Ukoliko dođe do rata, stručnjaci smatraju da Tajvan u najboljem slučaju može samo da uspori kinesko osvajanje teritorije.
Kina izvodi velike vojne vežbe oko Tajvana. Juče je u more oko ostrvske zemlje, koju smatraju svojom teritorijom, ispaljeno 11 raketa, što je razbesnelo Tajvan koji je rekao da se sprema za rat. Kina je u petak izvela rekordnih 68 naleta ratnih aviona i plovila sa 13 ratnih brodova preko pomorske granice Tajvanskog moreuza. To je nezvanična granica koja omeđuje teritoriju Kine i Tajvana, koja se do sada poštovala.
Kineske vojne vežbe, koje bi svakog trenutka mogle da eskaliraju u otvoreni rat, usledile su posle posete Nensi Pelosi , predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa, Tajvanu, što su Kinezi shvatili kao američku provokaciju.
Kina je potom objavila da obustavlja niz aktivnosti sa SAD, uključujući pregovore o klimi između SAD i Kine, prekograničnu saradnju u borbi protiv kriminala, pomorsku bezbednost. imigracije i borbe protiv droge. Šta bi se dogodilo da Kina napadne Tajvan?
Neki stručnjaci smatraju da Kini ne bi trebalo da bude problem da okupira Tajvan, s obzirom na to da u vojsku ulaže blizu 200 milijardi dolara, 25 puta više od Tajvana i da imaju 11 puta više vojnika, piše BBC.
Iako Kina insistira da su njene "namere prema Tajvanu miroljubive“, njena Narodnooslobodilačka armija trenutno sprovodi najveću demonstraciju vojne sile u vazduhu i moru oko Tajvana. Tajvan je udaljen 180 kilometara od jugoistočne obale Kine, a tim delom prolaze kineski, tajvanski i američki brodovi.
Odnosi snaga Kine i Tajvana
U slučaju napada, neki zapadni stručnjaci predviđaju da bi Tajvan u najboljem slučaju mogao da ima za cilj da uspori kineski napad, odnosno da pokuša da spreči kineske amfibijske snage da se iskrcaju na obalu i izvedu gerilske napade dok čekaju pomoć sa strane.
Smatra se da bi pomoć mogla doći iz SAD, koje prodaju oružje Tajvanu. Kina vidi Tajvan kao sopstvenu provinciju koja će se na kraju vratiti pod kontrolu Pekinga. Međutim, Tajvan sebe vidi kao nezavisnu državu, sa sopstvenim ustavom, i oni imaju ambivalentan savez sa SAD. Trenutno samo 13 zemalja (plus Vatikan) priznaje Tajvan kao suverenu državu.
Istorijski izvori sugerišu da je ostrvo prvi put došlo pod punu kinesku kontrolu u 17. veku kada je njime počela vladati dinastija Ćing. Zatim su 1895. godine predali ostrvo Japanu nakon što su izgubili prvi kinesko-japanski rat. Kina je povratila ostrvo 1945. nakon što je Japan izgubio Drugi svetski rat.Od 1970-ih, Tajvan je imao neobičan oblik saveza sa SAD, a oni su na američkoj listi prijateljskih teritorija.
Iako je američka politika prema Tajvanu do sada bila zasnovana na "strateškoj dvosmislenosti“, što znači da su SAD namerno bile nejasne u pogledu priznanja i odbrane Tajvana u slučaju sukoba, američki predsednik Džo Bajden je nedavno učvrstio taj stav. On je obećao da će SAD braniti Tajvan u slučaju sukoba. Da li se Tajvanci izjašnjavaju Kinezima?
Kuomintang, Kineska nacionalistička partija, je na vlasti na Tajvanu. To je partija koja je pobegla iz Kine na Tajvan 1949. nakon što je izgubila vlast od komunista. Iako Tajvan ima jednopartijski sistem, uticaj Kuomintanga poslednjih decenija opada. U poslednjih 30 godina, broj ljudi koji se identifikuju kao Tajvanci značajno je porastao.
Prema istraživanjima, 1992. godine skoro 30 odsto stanovništva Tajvana se izjasnilo kao Kinezi, a manje od 20 odsto su bili Tajvanci. Sada je sasvim drugačija situacija, od 25 miliona ljudi njih 65 odsto se izjašnjava kao Tajvanci, a tek zanemarljivih nekoliko odsto Kinezi.
Prema vojnoj bazi podataka, Kina ima nešto više od 2 miliona vojnika, uključujući kopnene i pomorske snage, u poređenju sa 170.000 Tajvana. Istovremeno, Kina ima 5.400 tenkova, 59 podmornica i 86 pomorskih brodova, dok Tajvan ima 650 tenkova, 4 podmornice i 26 brodova.
Uprkos tenzijama između Kine i Tajvana i potencijalnoj eskalaciji sukoba, istraživanja pokazuju da su mnogi Tajvanci relativno mirni. U oktobru 2021. Tajvanska fondacija za javno mnjenje pitala je ljude da li misle da će na kraju doći do rata sa Kinom. Skoro dve trećine (64,3 odsto) odgovorilo je da nije.
Pored toga, potencijalni sukob bi mogao da ugrozi važnu ekonomiju Tajvana. Naime, samo jedna tajvanska kompanija – Taivan Semiconductor Manufacturing Compani (TSMC) – drži više od polovine svetskog tržišta kompjuterskih čipova vrednog skoro 100 milijardi dolara. Poređenja radi, samo TSMC isporučuje trećinu čipova za sve svetske telefone, laptopove, satove i konzole za igre. Na drugom mestu, sa 18 odsto, je južnokorejska kompanija Samsung.
Stručnjaci kažu da bi Kina osvajanjem Tajvana preuzela jednu od najjačih svetskih industrija. Istovremeno, Kina je trenutno najveći trgovinski partner Tajvana. Njihova trgovina vredi 273 milijarde dolara, što čini trećinu ukupne trgovine ostrva sa ostatkom sveta, prema podacima tajvanske vlade.
Tajvan je takođe upozorio kompanije na ostrvu da očekuju intenzivne sajber napade u narednim danima.