Profesor istorije Timoti Snajder otkrio je da Vladimir Putin gubi kontrolu, a na to pokazuju ponašanje i izjave Dmitrija Medvedeva.
Profesor istorije sa Jejla Timoti Snajder je rekao da Putin "gubi kontrolu" i da je znak toga to što neki bivši ruski zvaničnicim poput Dmitrija Medvedeva govore o posledicama koje čekaju Ukrajinu i Zapad.
Medvedev, Putinov saveznik koji je služio kao predsednik i premijer, a sada je zamenik predsednika ruskog Bezbednosnog saveta, nedavno je upozorio da bi odgovor Zapada na ruski rat u Ukrajini mogao za posledicu da ima gubitak "ostataka državnog suvereniteta" te istočnoevropske zemlje i njen "nestanak sa mape sveta".
To su, u stvari, ponovljene pretnje iz juna, kad je upitao: "Ko je rekao da će za dve godine Ukrajina uopšte postojati na mapi sveta?".
"Obično se izveštavanje o takvim izjavama u vestima fokusira na njihov sadržaj. Primamljivo je biti uhvaćen u rusku propaganda straha. Ali, prava priča je da se ljudi, na stranu Putin, sada osećaju ovlašćeno da iznose takve izjave. Pre rata je bilo manje toga", rekao je Snajder, a preneo "Njuzvik".
On je dodao da ova "propaganda propasti" pokazuje lojalnost Putinu, a možda je i priprema "za borbu moći nakon Putinovog pada".
"Ako Rusija izgubi rat, ljudi koji sada govore radikalne stvari će se zaštititi. Sa moje strane, sklon sam da vidim drastične izjave kao dokaz da važni Rusi misle da Rusija gubi. Nisam ubeđen da Medvedev, koji je godinama bio viđen kao liberalna alternativa Putinu, veruje u antisemitske, antipoljske i antizapadne govore mržnje koje objavljuje na 'Telegramu'", dodao je on.
"On stvara profil koji će možda biti koristan kasnije", dodao je on.
Medvedev u Putinovo ime preti Zapadu nukelarnim ratom i najavljuje dolazak konjanika Apokalipse. Njegove ratoborne izjave samo se nižu – najčešće na "Telegramu" – i dižu prašinu u javnosti, a na njihovoj meti uglavnom je Ukrajina. Tako je sredinom juna upozorio da će Moskva odmah napasti zapadne gradove ako se projektilima koje su SAD dostavile Ukrajini pogode bilo kakvi ciljevi u Rusiji.
Takođe je unazad pisao da je "cela američka istorija niz krvavih ratova", kritikujući "pokušaje stvaranja tribunala ili sudova" koji bi istražili ruske akcije u Ukrajini. On je početkom jula rekao da je ideja o kažnjavanju Rusije, zemlje sa najvećim nuklearnim potencijalom, apsurdna i potencijalno preteća za postojanje čovečanstva.
U maju je takođe upozorio i da snabdevanje Ukrajine oružjem povećava verovatnoću za sukob između Rusije i NATO, koji može da se pretvori u nuklearni rat. "Forin polisi" je nedavno ocenio da bes Medvedeva protiv Zapada "odražava širi ruski pomak od uznemiravajućeg suseda u egzistencijalnu pretnju po Evropu – a možda i gore".
"To je jedna od intriga trenutne domaće politike. Rusija se promenila, a Medvedev mora da pokaže da on pripada toj Rusiji", rekla je listu Tatjana Stanovaja, politički analitičar i osnivač konsultantske firme "R.Politik", dodajući da je Medvedev "jedna od najranjivijih figura ruske političke elite".
Snajder smatra da se Putin takođe smatra slabim jer njegova armija ne uspeva da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini. Neki kritičari i zvaničnici su prethodno zaključili slično, uključujući američkog državnog sekretara Entonija Blinkena koji je rekao da Putin nije uspeo da postigne svoje strateške ciljeve u Ukrajini, navodi "Njuzvik".
"Ekvilibrijum koji drži Putina na vlasti – vladavina nad rivalima, meka podrška populacije, integritet vojske – osporen je realnošću nepredvidivog, skupog rata. Putin je bio dobar u tome da nas sve drži u magli. Ali, sada izgleda da je sam izgubljen u magli rata", rekao je Snajder nedavno.
Profesor je u junu kritikovao rusku blokadu crnomorskih luka zbog kojih je bio nemoguć izvoz žita drugim nacijama, navodeći da je taj potez namenjen "generisanju izbeglica" što bi potencijalno destabilizovalo Evropsku uniju.
"Putinov plan gladi takođe je namenjen da generiše izbeglice iz Severne Afrike i Bliskog istoka, područja koja obično hrani Ukrajina. To bi generisalo nestabilnost u EU", napisao je tada na "Tviteru".