Muškarca su brutalno napale ajkule, a on je odlučio da im se ovako revanšira.
Pol de Gelder iz Melburna, koji je zaljubljenik u more, bio je i žrtva napada ajkule koji ga je ostavio bez desne noge i podlaktice. On je nakon toga postao strastveni borac za zaštitu ovih morskih predatora.
"Ne krivim ajkulu ni za šta, ali svakako ne želim da se ponovo suočim sa njom, kaže Pol de Gelder iz Melburna. Ajkule nisu zli ljudožderi, one samo pokušavaju da žive svoj život u okeanu dok mi dolazimo da se zezamo sa njima. Problem je u tome što većina ljudi nikada u životu neće videti ajkulu, tako da njihova percepcija dolazi iz novinskih izveštaja, strahova iz detinjstva i fikcije", kaže ovaj zaštitnik prirode koji je oduvek voleo da provodi vreme u moru ili blizu njega.
"Kad nisam bio na plaži, pecao sam sa dedom, ali ajkule su me plašile otkako znam za sebe", priseća se on i dodaje da se 2000. godine prijavi u australijsku vojsku i postane ronilac u njihovoj prestižnoj mornarici.
Vojska je uspešno napredovala, sve dok mu jedan trening nije promenio život. Kada su 11. februara 2009. u vodama sidnejske luke izvodili vežbu testiranja nove antiterorističke opreme, on se susreo - licem u lice - sa svojim najvećim strahom i budućim napadačem.
"Posle nekih pet minuta, niotkuda, ispod mene je iskočila ajkula duga tri metra. Uhvatio me je u vilicu za zadnji deo moje desne tetive i desne ruke - obe u istom zagrizu. Bol je bio nepodnošljiv i bio sam ubeđen da neću preživeti", rekao je de Gelder za Gardijan. Danas o tome priča bez knedle u grlu i zastajkivanja jer mu, kaže, ovaj događaj nije naneo veću traumu.
"Jeste, bolovi su bili nepodnošljivi, muče me i danas, ali nema trajnih psihičkih posledica. Izabrao sam ovaj neverovatno opasan život. Ajkule poštujem. Da nije bila ajkula, možda bi bio moj motocikl. Ne krivim ajkulu ni za šta, ali svakako ne želim da se ponovo suočim sa tim", rekao je on.
Nekoliko godina kasnije, televizijska kompanija ga je pozvala u Fudži da snimi dokumentarac o ajkulama u divljini. Poslednjeg dana snimanja, ručno je hranio istu vrstu ajkule koja ga je napala.
"Sve se promenilo kada sam ih video u njihovom prirodnom okruženju. Za deset minuta oko mene je bilo 150 ajkula i nijedna me nije napala. To što sam pojeden živ možda je promenilo moje telo, ali druženje sa ovim stvorenjima je ono što je zaista promenilo moje mišljenje", uveren je on.
Kada se vratio u Australiju sa svog putovanja, počeo je da traži više informacija i istraživanja o ajkulama i shvatio koliko su one zaista ugrožene. Prema zvaničnim procenama, godišnje se ubije oko 100 miliona ajkula, a de Gelder veruje da je taj broj zapravo mnogo veći. Od 1970. godine populacija ajkula i raža smanjena je za 71 odsto, a to su vrste koje su ključne za uravnoteženo funkcionisanje morskog ekosistema.
"Nešto jednostavno mora da se menja, inače će doći do ekološkog kolapsa", upozorava ovaj strastveni borac za zaštitu ajkula koji je napisao i knjigu o ajkulama.
Pogledajte kako izgleda muškarac koji se druži sa ajkulama: