Ispovest devojke koja je preživela silovatelje ubice.
Alison Bota je 18. decembra 1994. godine kidnapovana u blizini svoje kuće u Južnoj Africi, da bi potom bila silovana i brutalno izbodena. Uprkos tome ona je preživena, i odlučila je da ispriča potresnu priču iz svog života.
Kako je ona rekla, sve se desilo posle noćnog provoda sa prijateljima u Južnoj Africi, Alison Bota koja je tada imala 27 godina, odvezla se u svoj stan u Port Elizabetu. Kada je parkirala svoj automobil, muškarac je uleteo unutra sa nožem i naredio joj je da se prebaci na drugo sedište. Zatim je seo na vozačko mesto i odvezao njen auto da pokupi saučesnika. Prema njenim rečima, odmah joj je bilo jasno da dva muškarca imaju užasne planove za nju.
Otmičari su je odveli u napušteno područje na periferiji grada. Tamo su je brutalno silovali, izvadili utrobu i prerezali joj vrat tako duboko da je skoro ostala bez glave. Konačno su je ostavili da umre na licu mesta.
"Shvatila sam da je moj život previše vredan da bih ga pustila. I to mi je dalo hrabrosti da preživim", rekla je ona kasnije.
Kao njeni otmičari i silovatelji osumnjičeni su Frans du Toit i Teuns Kruger, a obojica su imali istoriju nasilja nad ženama. Alison je rekla da su joj samo saopštili da će imati intimne odnose sa njom i pitali su je "da li bi nam se suprotstavila", na šta im je ona rekla ne.
Nakon što su je zverski silovali oni su odlučili da je ubiju. U početku su pokušali da je uguše. Ali iako je izgubila svest, Alison je i dalje bila živa. Ona danas kaže da je upravo snaga volje za življenjem ono zbog čega je danas među živima. Frustrirani, Du Toit i Kruger su svoju brutalnost podigli na viši nivo. Uboli su Botu najmanje 30 puta nožem u stomak.
Kasnije se setila da je jedan od njih imao posebnu želju da osakati njene reproduktivne organe, ali ih je kako kaže promašio. Međutim nakon tog uboda njena noga je počela da se trza i oni su primetili da nije mrtva. Da bi bili sigurni u to da su je ubili, odlučili su da joj prerežu vrat - čak 16 puta.
"Sve što sam mogla da vidim bila je ruka koja mi se pomera iznad lica. Levo i desno i levo i desno. Njegovi pokreti su pravili zvuk. Mokar zvuk, bio je to zvuk sečenja mog mesa. Rezao mi je vrat nožem. Opet i opet i opet. Delovalo je nestvarno, ali nije. Nisam osetila bol, ali to nije bio san. Ovo se dešavalo. Čovek mi je prerezao vrat", rekla je Alison.
Kada su se muškarci konačno povukli, čula ih je kako se dive onome što su učinili i kako razgovaraju o njoj: "Misliš li da je mrtva?", upitao je jedan od napadača. "To niko ne može da preživi", odgovorio je drugi. Du Toit i Kruger su otišli, ali nisu bili ni svesni da Alison i dalje diše. Ležeći ostavljena na pesku i razbijenom staklu, Alison je znala. "Morala sam bar da ostavim trag o tome ko mi je ovo uradio". Odlučila je da upiše imena svojih napadača u zemlju. Zatim je ispod toga napisala: "Mama, volim te".
Međutim, ona je shvatila da možda ima šansu da preživi kada je čula kola u daljini.
Teške povrede
Kada je Alison Bota krenula prema farovima, postala je svesna ozbiljnosti svojih povreda. Dok se podizala, glava je počela da joj pada unazad - pošto je skoro bila obezglavljena. U međuvremenu, osetila je i nešto ljigavo kako viri iz njenog stomaka - to su bila creva. Morala je da koristi jednu ruku kako bi držala creva, a drugom je držala glavu da joj je otpadne.
"Dok sam se borila da idem napred, vid mi se mutio i gubio se, padala sam, ali sam ipak ponovo uspela da ustanem dok konačno nisam stigla do puta", kaže Alison, i dodaje da se srušila duž bele linije, jer je kaže znala je da je ovo najbolja pozicija da privuče pažnju vozača.
Alison nije dugo čekala. Mladi student veterine Tian Ajlerd, video ju je kako leži nasred puta i stao. "Bog me je te noći stavio na taj put s razlogom", rekao je Ajlerd kasnije.
Koristio je svoju veterinarsku obuku da joj vrati štitnu žlezdu koja je visila ispod vrata. Zatim je pozvao hitnu pomoć koja ju je hitno prevezla u bolnicu, gde su lekari bili zapanjeni njenim užasnim ranama. Jedan lekar, Aleksandar Angelov, kasnije je rekao da nikada nije video tako teške povrede tokom svojih 16 godina bavljenja medicinom.
Alison je bila na ivici smrti. Ali uspela je da se izvuče - i takođe se setila svega o svojim napadačima. Ubrzo je uspela da ih identifikuje sa policijskih slika dok je još bila u bolnici. To je dovelo do brzog hapšenja "Ubica silovatelja", kako su ih zvali u štampi. Du Toit i Kruger izjasnili su se krivim po osam tačaka optužnice, koje uključuju kidnapovanje, silovanje i pokušaj ubistva. Obojica su proglašeni krivima i osuđeni na doživotni zatvor u avgustu 1995. godine.
Ali iako je najgore bilo iza nje, Alison Bota je i dalje patila od fizičkih i emocionalnih ožiljaka. Da bi se oporavila, odlučila je da mora da se suoči sa onim što joj se dogodilo. Ubrzo je počela da putuje širom sveta, pričajući svoju priču u najmanje 35 zemalja. Jedna je od prvih žena iz Južne Afrike koja je javno progovorila o silovanju, i tako pomogla drugim ženama da se zauzmu za sebe. "Napad me je doveo na ovaj put gde mogu da putujem svetom i pomažem da inspirišem druge ljude", rekla je ona.