Rat u Ukrajini uzdrmao je decenijske odnose moći u međunarodnim odnosima.
U intervjuu za kanal Rusija u ponedeljak, ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, govorio je o tome do kakvih je promena došlo u Ratu u Ukrajini.
"Geografski zadaci specijalne operacije u Ukrajini su se izmenili. Više se ne radi samo o Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici već i o daleko širem cilju. A ako Zapad snabde Kijev dalekometnim naoružanjem, mi ćemo krenuti još dalje", kaže Lavrov.
Iz Moskve dolaze izjave da je globalnu apokalipsu moguće preduprediti jedino potpunom ukrajinskom demilitarizacijom, što je od samog početka sukoba i bio jedan od jasno naznačenih ciljeva Rusije. Međutim, dilema je kako bi se u međunarodnim odnosima odrazilo to ako EU, SAD i NATO prhvate okupaciju druge po veličini evropske zemlje i njenih oko 45 miliona stanovnika. Veruje se da bi takva odluka o potpunoj demilitarizaciji Ukrajine dovela do građanskog rata praćenog željom za osvetom Rusiji.
U ovim okolnostima, SAD najmanje bi odgovarala ovakva situacija u kojoj bi Ukrajina bila pacifikovana i neutralna pošto je najavila desetine milijardi dolara pomoći ovoj zemlji što prevazilazi vojni budžet Rusije.
"Američki predsednik Bajden je svojom odlukom da protiv Rusije vodi posredan rat pokazao je da direktnim angažovanjem ne može da dobije bitku za Ukrajinu. Njegov do sada najpouzdaniji konj – NATO već je na izdisaju. Jedino što u ovom času brže pada od Bajdenovog rejtinga je privreda SAD i Evrope", tvrdi jasan je američki pukovnik Daglas Makgregor, prenosi "Amerikan tinker".
Takozvani "ekonomski armagedon" koji preti Starom kontinentu direktna je posledica sankcija uvedenih Rusiji koje je inicirala Bajdenova administracijs. Najmoćnija države EU, Nemačka, i članica NATO, najbolji je primer katastrofe koja predstoji ukoliko bi u Berlinu rešili da se priklone ideji o obustavi vatre na ukrajinskom frontu i početku ozbiljnih pregovora između Moskve i Kijeva. Ukoliko bi se to dogodilo, zapadni vojni savez izgubio bi svaki smisao svog postojanja.