Neki analitičari tumače da ova pozitivna vest za evropsku energetsku bezbednost može biti znak šireg dogovora u odnosu Zapada i Rusije.
Kako navodi Rojters, značajan deo EU može da odahne kada je u pitanju energetska bezbednost, jer će Gasprom posle zastoja zbog održavanja ponovo puštati gas kroz gasovod Severni tok 1. Kroz ovaj gasovod, Rusija je isporučila oko jedne trećine gasa EU. S obzirom na to da su nemački političari rekli da je mogućnost da Rusija više ne pokreće isporuku gasa Severnim tokom 1 sasvim realna, računalo se da bi energetska situacija u EU mogla da postane dramatično loša, što bi sigurno izazvalo duboku recesiju u nekoliko ekonomije evrozone, piše Jutarnji list.
Međutim, sa više anonimnih izvora koji su potvrdili Rojtersu i drugim velikim medijima da će gas ponovo početi da teče, tenzije su se smanjile, što je rezultiralo trenutnim padom od 3 procenta u mesečnim ugovorima o isporuci gasa. Rusija navodno neće dozvoliti da Severni tok 1 radi punim kapacitetom od 160 miliona kubnih metara gasa dnevno, ali neće biti ni obustave.
Neki analitičari tumače da ova pozitivna vest za evropsku energetsku bezbednost može biti znak šireg dogovora u odnosima Zapada i Rusije, ali je nemoguće znati šta bi ovaj hipotetički sporazum mogao da znači. Međutim, razvoj energetske drame pre nekoliko nedelja bio je takav da je očigledno da su se morale odvijati krupne diplomatske akcije koje su dovele do dogovora o nastavku isporuka. Vrhunac napetosti je nastao nakon što se Gasprom u pismu kupcima 14. jula retroaktivno pozvao na višu silu, odnosno klauzulu u ugovoru po kojoj prestaju obaveze isporuke u slučaju okolnosti poput elementarnih nepogoda ili oružanih sukoba.
Nakon toga su u javnosti počele spekulacije da Rusija najverovatnije uopšte neće puštati gas, a činilo se da je energetska drama u EU neizbežna. Međutim, nakon što se nekoliko zapadnih zemalja koordiniralo u akciji vraćanja Gaspromove gasne turbine, koja je zbog sankcija zaplenjena u Kanadi, došlo je do preokreta. O intenzitetu drame dosta govori i pisanje Politiko-a, koji je izvestio o parlamentarnoj istrazi u Kanadi u kojoj su saslušana dva savezna ministra i tri ambasadora jer se saznalo da je Kanada odlučila da vrati gasnu turbinu Gaspromu. Zbog odluke o vraćanju turbine, kanadska vlada je pretrpela žestoke kritike parlamentarne opozicije. Intervjuisani su kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli i ministar prirodnih resursa Džonatan Vilkinson.
Treba istaći i analizu koju donosi Eurointeligence u kojoj se spekuliše o mogućem dogovoru sa Rusijom, ali ne samo o jednoj gasnoj turbini već kroz preuzimanje dugoročnih obaveza za kupovinu gasa. Eurointelligence se poziva na izjave ekonomiste Olivijea Blanšara, koji objašnjava da je Gasprom praktični monopolista u isporuci ruskog gasa Evropi; Evropa zavisi od ruskog gasa i još uvek nema alternativne izvore snabdevanja, što evropsku tražnju čini suštinski neelastičnom. S obzirom na to da je EU najavila da namerava da se dugoročno potpuno oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, u jednom trenutku je postalo jasno da čak ni Rusija nema interesa da održava snabdevanje u kratkom roku dok EU ne obezbedi alternativne izvore energije.
"Jedina stvar koja drži monopolistu su slatka očekivanja daljeg poslovanja u budućnosti. Oduzeli smo mu ta očekivanja... Nešto kasnije, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u osnovi sledilo Blanšara. Rekli su da buduće operacije Severnog toka 1 zavise od ekonomskih sankcija", piše Eurointelligence, koji dalje spekuliše: "Uprkos zvaničnim demantima, smatramo da postoji intenzivan pritisak unutar vlade (nemačke vlade, op.a.) za prljavi dogovor sa Putinom: Vi, Rusi, pustite gas. Mi Nemci obećavamo da ćemo ga kupovati najmanje deset godina. Ali nećemo nikome reći. I niko više neće mariti kada ovo bude jasno za dve godine. To nije nešto što će Nemci ikada priznati. Čak ni privatno".
Politico se ogradio da možda greše sa ovom radikalnom tezom o nekoj vrsti dogovora sa Rusijom, ali ne i o tome kako je kanadska vlada bila pod veoma snažnim pritiskom Nemačke da vrati gasnu turbinu Rusiji. Evo nekoliko nagoveštaja o razvoju događaja iz kojih se može zaključiti da je morao postojati pozadinski sporazum sa Rusijom kako bi se obezbedio protok gasa Severnim tokom 1 i sprečio razvoj duboke recesije.
Ukoliko se ne radi o dugoročnom ‘tajnom dogovoru‘ na relaciji Nemačka-Rusija ili EU-Rusija, evropska diplomatija je, čini se, barem uspela kupiti još nekoliko meseci isporuke plina.