Cijela Evropa je na nogama iščekuje da li će Vladimir Putin iskoristiti svoj najjači geopolitički adut.
Evropska unija želi da ublaži krizu u snabdijevanju gasom usvajanjem novog zakona. Ali šta ako je jednostavno premalo gasa, piše DW. Ukoliko Rusija ne nastavi da isporučuje gas Evropskoj uniji nakon završetka redovnog remonta gasovoda Sjeverni tok 1, primjenjivaće se Smernica EU za obezbjeđenje snabdijevanja gasom iz 2017. godine, koja ima značajnu oznaku: SOS (Security of supplay; Bezbjednost snabdijevanja). Sve članice Evropske unije moraju imati krizne planove i trostepeni sistem upozorenja. Ali nisu sve vlade uradile svoj domaći zadatak.
Članice EU su podijeljene u regionalne grupe koje zajedno snose rizike. Jedna grupa su, na primjer, baltičke države i Finska, koje su do sada bile potpuno zavisne od ruskog gasa i koje su djelimično već tražile alternative. Druga grupa su Portugal, Španija i Francuska, koje dobijaju malo ruskog gasa i nisu direktno pogođene obustavom isporuka. U slučaju krize, članice Evropske unije se obavezuju da će "solidarno" pomoći jedna drugoj, odnosno snabdijevati se gasom i razmjenjivati informacije, piše DW.
Osim toga, članice EU treba da popune svoja skladišta gasa do najmanje 80 odsto ukupnog kapaciteta prije početka sezone grijanja. Problem koji vide mnogi stručnjaci i političari je to što će u slučaju obustave isporuka najvećeg dobavljača, Rusije, biti izuzetno teško napuniti skladišta i međusobno snabdijevati gasom. Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u Evropi i važna tranzitna zemlja za gas koji se transportuje Sjevernim tokom i drugim gasovodima. Šta bi se desilo da Njemačka više ne dobija ruski gas? Da li bi morala da pusti gas koji dobija iz Norveške ili Holandije da nastavi u druge zemlje, iako i sama ima nestašicu?
Federalni ministar ekonomije Robert Habek trenutno radi sa susednim zemljama na sporazumima o solidarnosti za isporuke u takvim kriznim situacijama.
"Moramo da analiziramo i utvrdimo šta će se tačno desiti. Dakle, kada se proglasi stanje nestašice gasa, u kojim zemljama, kojim koracima, da znamo tačno šta se dešava", rekao je Habek tokom posjete češkom kolegi Jozefu Sikeli.
Habek je pregovarao o ugovoru sa češkom vladom. Nestašicom se mora upravljati zajednički, kaže Habek, kako pojedine zemlje ne bi bile opterećene problemima. Češka, na primjer, svoj gas dobija skoro isključivo gasovodima kroz Njemačku. Poljska takođe dobija gas preko Njemačke, iz Sjevernog toka 1. Švajcarska je potpuno zavisna od isporuka gasa preko Njemačke.
Uredba EU SOS predviđa da se gas mora nuditi samo onim zemljama koje su same proglasile krizno stanje i koje su preduzele sve mjere da smanje potrošnju. Kupovina i prodaja gasa treba i dalje da se reguliše dijelom preko privatnih, a dijelom preko državnih snabdijevača gasom, što je složena procedura u vrijeme krize. Određivanje gornje granice cijene gasa, koje je predložila Italija, Evropska unija trenutno odbacuje kao kontraproduktivno. Bugarska, koju bojkotuje ruski Gasprom, nastavlja da propušta ruski gas kroz gasovod Turski tok do Srbije i Mađarske. Da li bi se tako nastavilo u slučaju krize?
Mađarska je proglasila krizno stanje i zabranila sav izvoz energenata, čime se u potpunosti oprostila od solidarne zajednice. Ekspert za energetiku Georg Zahman sa Brigelovog instituta u Briselu smatra da to nije pametan potez Mađarske.
"Za zemlju bez luke, sa potrošnjom od 10 milijardi kubnih metara i skladišnim kapacitetom od tri milijarde kubnih metara, nisam siguran da je ovo pametna odluka", napisao je Zahman na Tviteru.
Evropska komisija odavno preporučuje zemljama članicama da sklapaju sporazume o zajedničkim isporukama, jer u Briselu nema centralnog menadžmenta o kvotama i slično. Njemačka je do sada sklopila sporazume sa tri zemlje: Danskom, Austrijom i Češkom. Sporazumi su postignuti i između Litvanije i Letonije, Estonije i Letonije, Finske i Estonije, Italije i Slovenije.
Vlasnički odnosi dobavljača gasa su takođe složeni. Na tržištu EU često postoje prekogranična suvlasništva. Na primer, finska država je suvlasnik najvećeg snabdevača gasom u Nemačkoj. Postavlja se pitanje ko će koga spasiti, ako privatne kompanije zapadnu u krizu? Glavni problemi neće biti rešeni ni koordinacijom država članica, ni planovima Evropske komisije, kaže demohrišćanski poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber. Jednostavno ima premalo gasa, kaže on.
"Nećemo tako preživeti zimu", rekao je Ferber u Briselu.
Alternative se intenzivno traže. Baltičke zemlje i Nemačka se nadaju tečnom gasu sa Bliskog istoka ili iz SAD, koji bi trebalo da dolazi preko plutajućih LNG terminala, koji tek treba da budu izgrađeni. Italija kupuje gas u Alžiru i Azerbejdžanu. Dodatne količine gasa iz Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva, Alžira i Holandije kupuju se po cenama koje i dalje rastu.
Sve to, međutim, neće biti dovoljno da se kratkoročno nadoknadi nedostatak isporuke ruskog gasa, smatraju u Evropskoj komisiji. Zato Brisel poziva na uštedu i ograničavanje potrošnje gasa u pojedinim javnim ustanovama. Savezni ministar ekonomije Robert Habek nedavno je izjavio da privatna domaćinstva ne bi trebalo da imaju prednost u odnosu na industrijske kompanije kada je u pitanju snabdijevanje gasom.
Evropska komisija će sledeće nedelje predstaviti krizni plan. Njime je predviđeno da proizvodnja električne energije u termoelektranama na gas treba dati prednost u odnosu na grijanje i kuvanje u privatnim domaćinstvima. Industrija bi za sada trebalo da ima niži prioritet. Pravila EU bi morala da se mijenjaju, kažu u njemačkom saveznom ministarstvu privrede u Berlinu, jer su pisana za slučaj kratkotrajnog prekida snabdijevanja u pojedinim zemljama, a ne za opštu nestašicu. Pored toga, Evropska komisija želi da odredi da se zgrade javnih ustanova i radna mjesta zagrijavaju samo na 19 stepeni. Platforma za zajedničku nabavku gasa nekoliko zemalja članica EU je dogovorena, ali još ne funkcioniše.
Evropska komisija pretpostavlja da se uštedom energije u privatnim domaćinstvima i preduzećima može nadoknaditi trećina nestašice gasa iz Rusije. A šta je sa preostale dvije trećine? O tome bi ministri energetike EU trebalo da razgovaraju na vanrednom sastanku za deset dana.