Džefri Him (26) ronio je u reci Mijaka na Floridi u potrazi za drevnim zubima ajkule, nije ni slutio da će doživeti napad aligatora, koji ga je zamalo koštao života.
"Zbog prirode posla često putujem kroz podmukla područja širom Floride i jugoistoka da pronađem drevne zube ajkule. Pretvaram zube koje nađem u lep nakit; ogrlice, narukvice, minđuše i odeću, a zatim doniram neverovatnoj neprofitnoj organizaciji koja podržava dobrobit ajkula.
Ali glavni fokus je uvek bio moj lov na masivne zube megalodonske ajkule. To je ono što sam tražio u reci Mijaka na Floridi 30. maja 2021. U ovoj reci sam ranije našao mnogo zuba, ali sam uvek išao sa nekim ko je bio mnogo iskusniji u ronjenju od mene. Ovaj put sam odlučio da idem sam, što nije bilo pametno.
Bio sam relativno frustriran jer prethodnog dana nisam uspeo ništa da pronađem. Imam samo nekontrolisanu želju da pronađem ova prelepa blaga.
Reka Mijaka je veoma podmukla, ali sam imao puno samopouzdanja da ronim tamo jer sam proveo toliko vremena u njoj bez ikakvih problema. Ali išao sam tokom sezone parenja aligatora, što je verovatno najgore vreme za odlazak, i ronio sam slobodno, tako da nisam imao nešto od opreme koja može da odvrati aligatore. Bilo mi je previše udobno, osećao sam da sam nepobediv.
Pogledao sam okolo u potrazi za aligatorima pre nego što sam uskočio. Pomislio sam: 'Ako pokušam da ne prskam okolo i ne izazivam komešanje na površini kao njihov plen, ostaviće me na miru, slično ajkulama sa kojima sam se osećao prijatno da ronim'.
Bio sam u vodi oko minut kada sam se osetio kao da me je udario propeler čamca koji se kretao brzinom od 50 milja na sat. Moja prva pomisao je bila: 'Odakle je došao taj čamac?' Toliko je bilo sile.
Glava mi je bila pocepana nalevo i osetio sam da me vuče i za ruku. Nisam osećao nikakav bol, ali sve je bilo maglovito i izgubio sam sluh na levo uvo.
Sećam se da sam podigao pogled i video aligatora kako me gleda; ženka koja je izgledala dugačka oko 2 metra. Desnom rukom sam dodirnuo glavu i osetio kako mi viri klapna, za koju sada znam da mi je skalp.
Ujedi aligatora mogu da preseku čelik. Nikada ranije nisam osetio da mehanička sila kontroliše moje telo; bilo je veoma otrežnjujuće. Bio sam nemoćan i potpuno prepušten na milost i nemilost te divlje životinje.
Pogledao sam svoju ruku i video da je svuda krv. Onda je aligator nasrnuo na mene i ja sam se povukao tako da su mi noge bile okrenute prema njoj, a moja glava od nje. Onda se ponovo bacila na mene, mnogo agresivnije. Izgledala je ludo. Sećam se da sam pomislio: 'Moram da idem odavde'.
Ja sam srećan što sam uspeo da se izvučem i što me je pustila; da nije uradila "smrtonosni napad" da me povuče pod vodu i udavi. Mislio sam da ću umreti svakog trenutka. Dok sam izlazio iz reke, pozvao sam nekoliko ljudi koji su bili u blizini za koje sada znam da su Stiven i Rene Rosenberger, ali sam definitivno bio u šoku.
Rene je pozvao hitnu i dao mi telefon da bih mogao da razgovaram sa roditeljima. Stiven je bivši vatrogasac i zamotao mi je glavu podvezom. Bio je potpuni stranac i pomogao mi je kada mi je bio najpotrebniji.
Nisam imao pojma koliko je loše. Nisam znao da li ću u bilo kom trenutku da napustim ovu zemlju jer sam počeo da se umaram i bio sam omamljen. Tamo sam mislio da ću umreti. Govorio sam Reneu i Stivenu da ću zaspati, a oni su mi govorili: 'Ne, ne, nemoj da spavaš!'
To mi se činilo kao iskustvo bliske smrti. Ali bilo je relativno mirno, nije bilo nikakvog bola. Bio sam nervozan jer nisam znao šta se dešava u mojoj glavi. Stiven je, sa svojim iskustvima u gašenju požara, pokušavao da me umiri, ali sam mu po glasu shvatio da ne zna tačno koliko je loše.
Tokom vožnje kolima hitne pomoći, još uvek sam bio svestan. nisam se onesvestio; Još uvek sam bio u šoku. Pozvao sam mamu i tadašnju devojku i napravio brzi video, za koji sam mislio da bi mogao da bude moj poslednji, svim mojim prijateljima na Instagramu, ukratko objasnivši šta se dešava i šta radim.
U bolnici su počeli da čiste ranu i dali su mi injekcije u glavu. Imao sam 34 kopče u glavi.
Doktori su mi rekli da možda i nije tako loše kao što su mislili. Rekli su da moraju još jednom da provere CT skeniranjem, ali su mislili da ću preživeti. Sećam se da sam osetio ovu ekstremnu emociju koju nikada u životu nisam osetio.
Počeo sam da plačem kao da nikada u životu nisam plakao, preplavljen idejom da ću najverovatnije nastaviti da živim i da ću moći da vidim svoju devojku i svoju porodicu i sve svoje druge prijatelje.
Rečeno mi je da imam blagi prelom lobanje u slepoočnici, ali da je sve izgledalo u redu. I dalje su morali da urade CT skeniranje sledećeg dana, gde bi videli krvarenje u mozgu ili unutrašnja oštećenja. To me je najviše brinulo.
Na kraju, nisam imao trajnu povredu mozga. Ali rečeno mi je da bih umro da su mi aligatorovi zubi probili lobanju za još pola inča. Toliko je bilo blizu.
Bio sam u bolnici - na jedinici intenzivne nege (ICU) - samo dva dana. Sledećeg ponedeljka sam se vratio na posao sa koncima u glavi i crnim okom. I čak sam ponovo vežbao u roku od dve nedelje.
Poštujem aligatore mnogo više sada kada sam osetio snagu njihovog ujeda i besa. Oni su neverovatna stvorenja. Ova neverovatna životinja me je pustia, to je promenilo moj život i omogućilo mi da širim ono zbog čega sam ovde.
Preživeti je bio blagoslov i učinio sam najbolje što sam mogao da pretvorim tu negativnu traumu u nešto pozitivno kroz svoje donacije i podršku održivosti širom Floride i sveta. To mi je omogućilo da razvijam svoju platformu i širim svest o nekim ekološkim pitanjima koja se dešavaju, posebno sa ajkulama.
Sada imam 26 godina i nešto što želim da uradim preko svoje kompanije, SHRKco, je da pokušam da napravim razliku. Želim da budem promena koju želim da vidim u svetu i tek počinjem", zaključio je on.